Evropljani žele da ostanu izvan hladnog rata

Pišu: Ivan Krastev i Mark Lenard, Novi magazin

Nova indo-pacifička bezbednosna alijansa nazvana AUKUS, koju su nedavno najavile SAD, Velika Britanija i Australija, jasan je znak novog hladnog rata u kojem se slobodni svet suprotstavlja osovini autoritarizma u čijem je središtu Kina. Kao i u prethodnom hladnom ratu, evropske demokratije koordiniraju nastojanje da odgovore na konfrontaciju. Ovog puta, međutim, čini se da je evropski prioritet da ostane izvan svega, pokazuje novo istraživanje Evropskog saveta za inostrane odnose (ECFR), sprovedeno u 12 država članica EU.

Gotovo dve trećine ispitanika iznelo je stav da se razvija novi hladni rat između Kine i SAD, a suprotno misli samo 15 odsto njih. Ipak, ova nova konfrontacija ima zaokret – većina Evropljana ne oseća da su njihove države deo tog novog hladnog rata, što ukazuje na značajnu razliku u mišljenjima između političkih lidera i njihovih građana.

U stvari, samo 15 odsto anketiranih u Evropi oseća da je njihova zemlja sigurno ili verovatno u hladnom ratu s Kinom, dok 59 odsto svoju državu smatra neumešanom. Postoje razlike među članicama, ali je šira slika ista – u svakoj državi u kojoj je sprovedeno istraživanje više ljudi ne misli da se između njihove zemlje i Kine odvija hladni rat u odnosu na one koji veruju da se to zbiva.

Podjednako je upadljiva činjenica da, kada je reč o konfrontaciji sa Rusijom ili Kinom, Evropljani vide Brisel, a ne sopstvene države kao deo novog hladnog rata i samim tim ga potencijalno mogu smatrati saveznikom SAD u tom konfliktu. U EU kao celini 31 odsto ispitanika veruje da je blok verovatno ili sigurno u hladnom ratu s Kinom, što znači da dvostruko više ljudi smatra da je u hladnom ratu s Kinom EU, a ne njihova zemlja. Kada je reč o Rusiji, većina misli da je EU s njom u hladnom ratu – 44 odsto veruje da se to dešava, a samo 26 odsto da se ne dešava. Ostali nisu sigurni da li se odvija hladni rat između EU i Kine ili EU i Rusije.

Iako je prerano da se zna kakve će biti dugoročne posledice ovakvih kretanja, jasno je da kratkoročno svako prikazivanje odnosa SAD i EU kao donekle usklađenog prema Kini i Rusiji nije u skladu s javnim mnjenjem. Prema našem istraživanju, čini se da postoje četiri vidljiva razdora koji prave podele u Evropi i tradicionalnom transatlantskom savezu.

PRIRODA REŽIMA NEBITNA: Prvi od njih je oblikovanje izazova koje za Vašington i Bajdenovu administraciju predstavljaju Kina i Rusija. Njihov prikaz scenarija za “hladni rat” u kojem je Zapad ujedinjen protiv autokratije ne odražava evropske poglede.

Kao prvo, podaci ECFR-a otkrivaju da većina Evropljana ne vidi Kinu kao pretnju svom načinu života. Godine 1948, pre borbe za moć između SAD i Sovjetskog Saveza, filozofkinja Hana Arent otkrila je “politički najvažniji aršin za prosuđivanje događaja našeg vremena – da li su u službi totalitarizma ili ne”. Evropljani danas ne ocenjuju političke događaje na taj način. Oni ne veruju da je razlika između demokratija i autokratija ona koja određuje svet. Najveći deo ispitanika misli da priroda nekog političkog režima ne objašnjava adekvatno uspeh ili neuspeh vlade u bavljenju pandemijom kovida-19 ili klimatskim promenama. Čak i kod pitanja doprinosa globalnoj bezbednosti samo se 50 odsto slaže da demokratije čine više od autokratija dok 36 odsto smatra da tip režima ne predstavlja razliku.

Sledeću podelu s kojom se suočavaju donosioci političkih odluka koji se nadaju podršci javnosti u slučaju konflikta predstavlja neslaganje među Evropljanima postoji li uopšte egzistencijalna pretnja. Tokom hladnog rata u 20. veku ljudi su bili spremni da preurede svoje prioritete radi zaštite od sovjetskih tenkova ili nuklearnog holokausta.

Mali broj Evropljana misli da je Kina toliko jaka da predstavlja takvu pretnju – samo pet odsto smatra da Kina “vlada svetom”. Možda je baš zato istraživanje koje je prošle godine sproveo ECFR pokazalo da samo jedan od deset građana u Nemačkoj i Francuskoj misli da njihova zemlja u velikoj meri zavisi od američke garancije bezbednosti, dok gotovo jedna trećina ljudi u ove dve zemlje misli da im garancije “uopšte” nisu potrebne.

Najnovije istraživanje ECFR-a pruža sveže detalje o pokretačima takvih percepcija. Anketa pokazuje da kada evropski ispitanici odgovaraju na pitanje ko ima najveću moć na svetu, većina se ne fokusira na velike sile. U stvari, evropska javnost kao da je u potpunosti internalizovala ideju da je moć mnogo difuznija. Recimo, samo 13 odsto Evropljana smatra da američka vlada najviše utiče na upravljanje svetom, a samo šest odsto to pripisuje Kini. U osnovi, građani su skloni da veruju da nedržavni akteri, kompanije i superbogati pojedinci danas zajedno čine najuticajnije grupe u svetu.

UDALJAVANJE OD AMERIKE: Treća stavka u takvoj borbi potiče pre iz geografije nego iz istorije i govori nam da Evropljani smatraju da je realniji konflikt sa Rusijom nego s Kinom. Kao što smo već primetili, samo 31 odsto ispitanika misli da se između EU i Kine odvija hladni rat, ali 44 odsto veruje da on postoji između EU i Rusije.

Ovaj određeni geografski fokus ukazuje na značajnu razliku u poređenju sa prethodnim hladnim ratom. Sukob SAD i Kine ima globalne dimenzije, ali nije lokalan za Evropu, a glavna pozornica sukoba verovatno će biti u Aziji. Prema novom scenariju, Evropa ima položaj uporediv sa onim koji je imao Japan 1989. – pouzdan američki saveznik, ali izvan glavnog polja konfrontacija.

Ako se uzme odsustvo utreniranog ideološkog jedinstva između SAD i Evrope, kao i egzistencijalne pretnje u susedstvu Evrope, nije iznenađenje da Evropljani razmišljaju drugačije o savezima, što je četvrta oblast razdvajanja.

Tokom hladnog rata i odmah posle njega suverenitet – naročito za istočne Evropljane – značio je mogućnost za pridruživanje svakoj političkoj i vojnoj alijansi kojoj se želelo. Ali u današnjem svetu bar deo članica EU pokušava da dokaže svoj kapacitet za suverenu moć tako što se izdvaja od svojih partnera u EU ili NATO, a ne sledeći istu liniju s njima. Neki evropski građani sada nalaze da je primamljivije držati se po strani od zajedničkih aktivnosti sa SAD i drugim saveznicima nego se svrstati sa Amerikancima, kao što je pokazalo prethodno istraživanje ECFR-a.

U panevropskom istraživanju ECFR-a 2019. velika većina ispitanika rekla je da bi više voleli da ostanu neutralni (nego što bi podržali Vašington) u konfliktu između SAD i Kine ili Rusije. Od izbora Džoa Bajdena za predsednika najmanje polovina glasača u svakoj anketiranoj državi i dalje bi želela da njihova zemlja ostane neutralna u sukobu između SAD i Kine. Kao dokaz ove nespremnosti naše istraživanje u aprilu je pokazalo da Evropljani pre vide svet “nezaobilaznih partnera” nego utvrđenih alijansi.

Ako je ovo novo istraživanje zabeležilo trajan trend, on pokazuje rizik svojstven svakom nastojanju kreatora spoljne politike u Vašingtonu i Briselu da se pripreme za generacijsku borbu “čitavog društva” protiv autokratija u Pekingu i Moskvi. Evropski i američki lideri mogu se naći u problemu kada otkriju da nemaju društveni konsenzus iza sebe.

Prevod: T. Jorgovanović

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.