Dva sveta

Piše: Saša Mirković, Novi magazin

Kockice mozaika slažu mi se na sledeći način: Pre desetak godina, očaran Teslom, u briselskom auto salonu sedam u crveni model zamišljajući vožnju tehnološkim dostignućem koje nosi ime našeg genijalca iz Smiljana.

Izumitelj Tesle, Ilon Mask preuzima vlasništvo nad Tviterom. Drugačiji pristup stvara konfuziju kod korisnika koji se, kao i ja, opravdano žale da algoritam preko noći počinje da selektuje nezanimljive sadržaje u pokušaju da preusmeri fokus javnosti.

Sredinom maja, nakon povlačenja Sorosovog investicionog fonda iz vlasničke strukture Tesle, Maskova Tviter mreža sa opskurnih naloga sahranjuje živog i zdravog Sorosa u njegovoj 92. godini.

Tu nije kraj – Ilon Mask na Tviteru pravi poređenje Sorosa sa Iks men negativcem Magnetom, koji je takođe preživeo Holokaust.

Finale nastupa kada Mask na svom tviter nalogu temeljno osporava Sorosove dobre namere uz optužbe da on nagriza samo tkivo civilizacije i da mrzi čovečanstvo.

Istinski su zbunjujuće ovakve optužbe i neumesna poređenja. Teško je proniknuti u logiku genijalca koji je rođen i odrastao tokom aparthejda u Južnoafričkoj Republici. Suštinska razlika možda leži u činjenici da je Mask nedavno priznao da je teško donirati, da još traži načine da time učini stvarno dobro, a ne da samo tako izgleda. Sve suprotno od Sorosa, višedecenijskog filantropa koji se širom sveta bori protiv autoritarizma, rasizma i netolerancije.

Sa ovdašnjim iskustvom iz devedesetih, Maskov rečnik o Sorosu nas ne iznenađuje. Navikli smo mi i na gora etiketiranja. Ukucajte „soroševci“ na pretraživaču i pojaviće se izrazi na tragu Maskovog vokabulara: antisrbi, petokolonaši, domaći izdajnici, srbomrsci, zlikovci, kvislinzi, autošovinisti, kolaboracionisti, secesionisti, ratni profiteri, mondijalisti, globalisti, autonomaši, smutljivci, titoisti, otporaši, drugosrbijanci, antinacionalisti. Strani plaćenici – to se podrazumeva. Tu i tamo se stidljivo pojavi da su reformatori i modernizatori. Samo nigde nema da su humanisti. Mirotvorci. Filantropi. Dobrotvori.

Ne uklapa se u preovlađujući narativ iako je realno stanje dijametralno suprotno. Jednom soroševac – uvek soroševac. Kao značka, kao amblem. Kao Maskov tvit(er).

Da želi i da hoće, Mask bi mogao mnogo da sazna na osnovu ovdašnjeg filantropskog iskustva iz poslednje decenije prošlog veka. U zemlji u kojoj berza nikada nije suštinski zaživela, logično je da postoji znak jednakosti između berze i špekulacije. Na tom tragu „crna sreda“ iz maja 1992. godine u kojoj se Džordž Soros legalno obogatio na britanskoj berzi, proizvela je konfuziju o (ne)mogućem istovremenom postojanju investicionih i dobrotvornih aktivnosti uspešnih poslovnih ljudi koja nisu, ne moraju i ne treba da budu u koliziji.

Ovdašnji sukob sa logikom traje sve do današnjeg dana. Podgrevaju ih društvene mreže, novi mediji, manjak znanja, višak spinovanja, oprane biografije i odsustvo dobre volje da se stvari objasne onakvim kakve istinski jesu.

Dok je nas, živih aktera i svedoka, teško da bilo ko sme da ospori tezu da bi opstanak i razvoj nevladinog sektora, nezavisnih, profesionalnih medija i političkih partija pre Petog oktobra bili mogući bez Soros fondacije. Zbog takvog uticaja, fondacija je zamalo zabranjena nakon čega se preregistrovala i promenila ime u Fond za otvoreno društvo. Jedino tako je mogla da opstane i bude uz nas u vreme sankcija, izolacije, mobilizacija, ratova, etničkog čišćenja, bombardovanja, demonstracija, mitinga, hapšenja, zatvaranja i preuzimanja, kada je izgledalo da su nas svi napustili izuzev tima koji je hrabro i odlučno predvodila Sonja Liht. Bili smo tu jedni za druge u vreme poraza i u vreme pobeda. Kada smo tugovali i radovali se, nadali se i strepeli.

Najbolje svedočanstvo su katalozi, publikacije, knjige, odjavne špice televizijskih emisija i dokumentarnih filmova u kojima figurira ime Fonda za otvoreno društvo, koji je aktivnosti širio i na sektor obrazovanja, kulture, ali i pomoći u lekovima i sanitetskom materijalu za zdravstvene ustanove tokom perioda izolacije i sankcija. Lično sam svedočio jednoj takvoj distribuciji i primetnom strahu rukovodilaca institucija zbog primanja ove pomoći i prozivki od strane političke, tajkunske i medijske elite, koja se besomučno obogatila tokom devedesetih.

Kao vlasnik Tvitera, Ilon Mask sigurno ne zna da je prvi legalni internet provajder u Srbiji sredinom devedesetih bio Radio B92, kojeg je Soros fondacija podržala u realizaciji vizionarskih koraka povezivanja sa svetom. Uz ANEM umrežavanje radio i TV stanica, bio je to jedan od ključnih informativno-tehnoloških preduslova da bi se desio Peti oktobar. Ovi pionirski koraci omogućili su da izolovano, analogno srpsko društvo načini prvi i ključni korak ka podrazumevajućoj svakodnevnici u kojoj se nekada valja osvrnuti i unazad, da bi se anticipirala budućnost.

Kakva god da je sadašnjost, ona se u desetoj deceniji Sorosovog života nikako ne može pravdati Maskovim kvalifikacijama o nekakvoj mržnji prema čovečanstvu i ugrožavanju civilizacijskog tkiva. Borci za otvoreno društvo ne mogu biti oklevetani na tako surov način, čak i kada smo svesni počinjenih grešaka i propusta kojima su neki aktivno ili pasivno doprineli zbog karijerizma, predubeđenja, donatorskih ili ljudskih slabosti. U našem slučaju, ima nešto i do više sile, pošto nas je većina donatora prebrzo napustila nakon 11. septembra 2001. godine kada su nam bili najpotrebniji kako bi u novim okolnostima zavrteli poslovni zamajac samoodrživosti. Kasniji pokušaj povratka u Srbiju u formi ambicioznog medijskog kreditnog investicionog fonda, nažalost, nije uspeo da nadomesti postpetooktobarski jaz nametnut od strane brižljivo negovanih, preživelih monopola iz devedesetih.

Ljudski je priznati da smo verovali u bolji svet. U bolje medije koji neće biti nalik nekim društvenim mrežama koje njihovi vlasnici ponekad pretvaraju u trovačnice javnog mnjenja. Nespornom verom u otvoreno društvo, Džordž Soros je trasirao donatorski put Bila Gejtsa i brojnih filantropa u drugim sferama. Zarad boljeg sutra, svi pomalo učimo na počinjenim greškama u višedecenijskom pionirskom poduhvatu u kojem je Soros postao sinonim za filantropiju dok je Mask, pristojno je konstatovati, tek na početku.

Uostalom, dovoljno je da Sorosa danas napadaju i Tramp i Putin i Orban.

Tada biram drugu stranu. Mi smo dva pola. Dva sveta.

Bili i ostali.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.