Dragan Luković: Bokan protiv Ustava i zakona

Piše: Dragan Luković, Novi magazin

Jedan od državnih prioriteta u ovom trenutku je da regulatorno telo REM, koje je po Zakonu o radiodifuziji, član 21, ovlašćeno da suzbija govor mržnje, televiziji “Pink” izrekne mere jer je kao emiter omogućio da se na nacionalnoj frekvenciji podstiče mržnja zbog različite političke opredeljenosti ili zbog pripadanja drugoj veri, naciji ili etničkoj grupi.

U prvom članu Ustava piše da je Republika Srbija “država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima”.

Dragoslav Bokan, po obrazovanju reditelj, po trenutnom statusu državni reditelj megalomanskih predstava i kritičar svega normalnog, učinio je krivično delo diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti, rođenja i jezika. Baveći se na uličarski način, pred milionskim auditorijumom, etničkim poreklom Marinike Tepić, devojačko Čobanu, on je sejao nacionalnu i etničku mržnju koja je civilizovanom svetu nepoznata i koja treba da bude sankcionisana.

U Ustavu se, ponovimo, u članu 21. zabranjuje sledeće: “svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta”.

Član 128. Krivičnog zakonika propisuje da ko učini ova i slična dela bude kažnjen zatvorom do tri godine.

Imajući u vidu regulativu, sasvim je jasno da bi navedena osoba trebalo da bude hitno procesuirana. Takvo etiketiranje, prozivanje po nacionalnoj osnovi, izrečeno u svesnom stanju, radi sticanja popularnosti kod ekstremnih krugova birača, opasnih sektaša sa društvenih mreža, mora biti odmah i bespogovorno sankcionisano. Na njegovom spisku nepodobnih su, zasad, visoko kotirani bili Hrvati, Albanci i bosanski muslimani, a njegov izliv agresije može se preneti i na Bošnjake, Bugare, Bunjevce i druge. Na njegovu nesreću, Srbija ima mnogo pripadnika manjinskih etničkih zajednica.

Posao državnih organa je da sačine optužni predlog ili optužnicu na bazi nespornih materijalnih dokaza. Tužilaštvo jednostavno mora da reaguje i ne sme da dozvoli da Ustav bude pogažen i da oni koji u suštini sramote srpski narod vređanjem drugih etničkih grupa ostanu nekažnjeni. O posledicama konkretnog slučaja vezano za odnose s Rumunijom, našim tradicionalnim saveznikom i prijateljskom zemljom, da i ne govorim. Ako tužioci odgovorno pristupe svom poslu učiniće nam se da postoji bar neki mali delić ove države koji ponekad hoće i sme da stane u odbranu Ustava i zakona. Ako ne, to će biti još jedan slučaj koji nam pokazuje da nemamo pravni sistem i da u sudovima i tužilaštvima sede ljudi bez morala, ćutolozi koji su potpuno bez razloga išli u školu.

U širem društvenom smislu, izvan pomenutih medijskih i ustavnopravnih okvira, “slučaj Bokan” je posledica nedostatka dijaloga u društvu koji kod nas predugo traje i koji je zatrovao naše javno mnjenje toliko da se jezik mržnje gotovo ukorenio kao normalno sredstvo komunikacije. U našem društvu na delu je već duže vreme dominacija Šmitovske podele na “mi” i “oni”, koja se svakodnevno servira sa “javnih servisa” u državnom i privatnom vlasništvu. Podele su glavni princip egzistencije našeg društva već deset godina: podela na poštenu vlast i nepoštenu opoziciju, podela na nas, ovdašnje, i one koji su došli i koji će nam promeniti strukturu stanovništva (migranti), podela na one koji su iznad zakona i one, obične ljude, za koje zakoni važe, podela na Beograđane, Vojvođane, Nišlije i ostale, itd, itd.

Te podele servirane su značajnim delom s pozicija vlasti i moći i imaju političku svrhu jer se podeljenim društvom lakše vlada. Nesumnjivo je da su podelama i urušavanju društvenih vrednosti kao što su tolerancija i multukulturalnost doprinele i društvene mreže, to moćno elektronsko oružje 21. veka. Na njima se u opskurnim grupama okupljaju istomišljenici, uglavnom ekstremisti (levi, desni i drugi) i prkose ne samo osnovnim društvenim vrednostima već i činjenicama, naučnim dokazima i, u krajnjoj liniji, zdravom razumu. Razvoj našeg političkog sistema, njegove ključne tendencije i strategije vladanja, kao i širenje društvenih mreža dodatno razaraju naše društvo i urušavaju vrednosti koje su nam preko potrebne: vrednosti tolerancije, razumevanja i multikulturalnosti. To i takvo društveno urušavanje opasnije je od ekoloških katastrofa i zagađenog vazduha koji udišemo. Epidemija različitih oblika mržnje u društvu i širenje ekstremizma i podrška njemu razara naše društveno tkivo i pretvara nas u ono što nismo po nacionalnom karakteru.

Doprinos manjinskih naroda razvoju Srbije svakako je identičan doprinosu srpskog naroda, i svaki pokušaj da se neko po tom osnovu etiketira ili “unizi” atak je na naše društvene vrednosti. U tom smislu rešavanje “slučaja Bokan” bilo bi podstrek jačanju duha društvenog zajedništva u Srbiji, smanjivanju međunacionalnih tenzija i normalizaciji komunikacija.

U političkom smislu, u ambijentu grozničave pred-predizborne kampanje započete intenzivnom polarizacijom i “skromnim” uvodom u građanski rat, rešavanje “slučaja” Bokan na sudu pomoglo bi normalnijim uslovima za izbore i većem poverenju političkih učesnika.

Dragan Luković, rođen 1976. godine. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Stručnjak za oblasti savremeni politički sistemi, lokalna samouprava, strateško planiranje i brendiranje teritorijalnih jedinica. Književnik. Osnivač Pokreta 2035.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.