Draga publiko, pokrenimo se

Nabraja: Dragan Stošić, Izvor: Novi magazin

Nakon što su se muzičari Beogradske filharmonije, nemajući više kud, javno obratili 9. februara pred svoj (redovni) koncert (petkom), doduše, malo neuobičajeno – „dragoj publici“, i nakon što su njihov takoreći (v.d.) direktor Darko Krstić i tehnička ministarka kulture Maja Gojković, smatrali da je to previše radikalan potez, jer, stvari se dovode u red (Gojkovićeva je u međuvremenu pisao i šef-dirigent BF, Gabrijel Felc), i nakon što su zabrinuti umetnici, građani i drugi poštovaoci rada ove institucije potvrdili da to nezadovoljstvo nije političko foliranje, i nakon što su nedelju i nešto dana kasnije, Orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta i horski i baletski ansambl te novosadske kuće napisali sitno pismo, „pokrenula“ se tehnička predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.

IZAZVANA „POMERANJA“: I, dok je u toku sezona kojom nacionalna filharmonija obeležava 100 godina postojanja i rada, ona se sastala sa predstavnicima BF i SNP. Brnabić je, kako se navodi u saopštenju Vlade, na odvojenim sastancima sa predstavnicima tih kulturnih ustanova izrazila spremnost Vlade da podrži inicijative koje će doprineti boljem položaju umetnika i zaposlenih, kao i unapređenju kulturnog života u Srbiji.

Dakle, pojavio se tračak nade za BF, koja, po Felcu ima potencijal da bude jedan od vodećih simfonijskih orkestara u Evropi, ali da su uslovi za rad daleko od evropskog standarda. „Mesečna primanja su daleko od onih koja se plaćaju muzičarima orkestra u Zagrebu, Sarajevu ili Skoplju, a u ovom poređenju postignut je daleko najniži nivo“, da ponovimo deo Felcovog pisma ministarki.

A, oni koji „žive za aplauz, ali od njega, nažalost, ne“, kako objašnjava član BF, prof. Ljubiša Jovanović, solo flautista, ukazali su u svom, umesto notama, razgovoru sa publikom, da su, iako su uspeli da BF svoj glas pronese Kinom, Amerikom, Italijom, Mađarskom, Rusijom i drugim zemljama sveta, u svojoj biti i zemlji, „amblem koji može i ne mora da postoji“. I da su muzičari BF visoko školovani, a nisko vrednovani, mnogo angažovani, a malo plaćeni – gotovo duplo manje od kolega u regionu.

Oni prvo žele da, kako objašnjava perkusionista BF Aleksandar Radulović, izađu iz v.d. stanja, odnosno, imenovanje direktora. Među zahtevima su, pored povećanja plata muzičarima, i povećanje budžeta neophodnog za ostvarivanje njenih daljih ciljeva, kao i izgradnju zgrade koja će „ime BF i imena njenih muzičara činiti institucijom življom i prisutnijom u narednih 100 godina“.

Čekajući koncertu dvoranu

Sedište Beogradske filharmonije nalazi se u zgradu na Studentskom trgu 11, izgrađenoj 1967. kao privremeni objekat. Ideja o izgradnji nove, adekvatne simfonijske koncertne sale, kristalizovana je 2010. prilikom susreta direktora BF Ivana Tasovca i dirigenta Zubina Mehte koji je tada nastupao sa beogradskim orkestrom. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je u februaru 2010, pred punom dvoranom Kolarčeve zadužbine, obećao Mehti i javnosti da će država izgraditi novu zgradu Filharmonije. Beograd je godinu dana kasnije posetio španski arhitekta Santjago Kalatrava, koji se tom prilikom sastao i sa predsednikom Tadićem koji je ponovio obećanje staro godinu dana. Ali, konkretni koraci ka izgradnji nove dvorane nisu načinjeni do 2015, kad je Mehta ponovo posetio Beograd. Tada su se on, Tasovac (u to vreme ministar kulture) i v.d. direktora BF Darko Kostić, sastali sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem. Vučić, Mehta i Tasovac tom prilikom su najavili izgradnju prve koncertne dvorane po svetskim standardima u istoriji Srbije. Naredne godine Grad Beograd raspisao je anketni arhitektonsko-urbanistički konkurs za deo Bloka 13 na Novom Beogradu, na osnovu kog je izrađen Plan detaljne regulacije tog prostora, usvojen 2018, a kojim je konačno određena lokacija nove koncertne dvorane. Vlada Srbije krajem 2017. se obratila Kancelariji UNDP u Srbiji koja je, nakon sprovođenja konkurentnog procesa nabavke, angažovala svetski poznatu inženjersku kompaniju Ove ARUP za pripremu Studije izvodljivosti za izgradnju nove koncertne dvorane. Studija je završena 2018. i svi njeni delovi prošli su konsultacije, raspravu i odobrenje Vlade Srbije, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, glavnog urbaniste Grada Beograda i BF. Vlada je Studiju izvodljivosti usvojila 2019, a UNDP je u novembru 2020. raspisao međunarodni arhitektonski konkurs za idejno rešenje nove koncertne dvorane. Tada je vrednost realizacije nove dvorane procenjena na 120 miliona evra. Konkurs je okončan u aprilu 2021, a za pobednika je izabrano rešenje studija Amande Levit (Amanda Levete Architects AL_A) iz Londona. U junu 2023, Vučić se sastao sa Mehtom, sa kojim je razgovarao o njegovoj regionalnoj turneji u okviru inicijative Otvoreni Balkan, kao i o izgradnji nove koncertne dvorane BF u Beogradu. Mehta je za ovaj projekat rekao da je „ambiciozan i estetski predivan“ i predložio da se glavna dvorana nazove po Ivanu Tasovcu, nekadašnjem direktoru BF.

 

GDE JE TU KULTURA: „Niska primanja svakako imaju najveći uticaj na privatne živote zaposlenih i njihovih porodica. Većina kolega je primorana da radi više poslova kako bi obezbedila egzistenciju. Zarada iz meseca u mesec sve više kaska za republičkim prosekom. Ne razumemo zašto je naš rad toliko devalvirao. Želimo da, kao izvođači sa velike scene našeg najstarijeg teatra, postavimo pitanje na kom je mestu kultura u našoj državi“, navodi se u saopštenju horskog i baletskog ansambla SNP.

„Decenijama slušamo obećanja i uveravanja da će problemi zarade, sistematizacije i zapošljavanja biti rešeni uskoro ili nekada u bliskoj budućnosti, kao i da postoji razumevanje za ove neophodne promene“, piše Orkestar Opere SNP, dodajući da je peticija za povećanje koeficijenata na nivou cele kuće poslata početkom prošle godine i odgovor nisu dobili. Oni navode i da treba popraviti sistematizaciju radnih mesta, kao i da SNP treba vratiti status Ustanove kulture od nacionalnog značaja, koji im je oduzet 2016.

Elem, na sastanku Ane Brnabić sa predstavnicima BF i SNP, kako se dodaje, pomenuto je i da bi na predstojećoj sednici Vlade trebalo da bude formirana Radna grupa Ministarstva kulture, koja će imati zadatak izradu plana i strategije za sistemsko povećanje zarada svih zaposlenih u institucijama kulture u Srbiji.

OBEĆANJE. LUDOM RADOVANJE: Malo pre svih ovih dešavanja, Vučić u Božićnom vajbu (na Pinku) najavljuje, „do toga da moramo da uradimo u ovoj Hali 1 Beogradskog sajma, koja je zaštićena od države, i da tu uradimo za operu i balet najlepšu moguću scenu, jednu od najlepših mogućih scena u Evropi. Da velelepnu koncertnu dvoranu koja će da košta više od 300 miliona evra, uradimo tamo između SIV i Ušća. I to sve moramo da uradimo u roku od tri godine. Više od 300 miliona evra, a onda će Beograd da ima i operu i balet, onda će Beograd da ima koncertnu dvoranu najbolju u ovom delu Evrope itd.“…

No, ne lezi vraže, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade 20. januara, nakon praznovanja, predstavili su investicioni plan Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, a među najavljenim projektima upadljivo izostaje nova koncertna dvorana u Bloku 13 koja bi trebalo da postane novi dom Beogradske filharmonije.

Kad je reč o projektima u oblasti kulture, najavljeni su konačan završetak Narodnog pozorišta u Subotici, izgradnja nove scene Narodnog pozorišta u Nišu, novog teatra Bojan Stupica, Memorijalnog centra Staro sajmište, galerije Milena Pavlović Barili u Požarevcu, Prirodnjačkog muzeja na Ušću, a o transformaciji Hale 1 Beogradskog sajma u prostor za operu i balet govorili su i premijerka Brnabić i ministar finansija Siniša Mali. Nova koncertna dvorana koju je premijerka svojevremeno nazvala „najvećim infrastrukturnim projektom u oblasti kulture u Srbiji i u regionu“, nije pomenuta ni u fusnoti.

Mali tračak nade nudi skorašnje obećanje N1 televiziji. „Verujemo da projekat može tokom 2024. da bude spreman za realizaciju“, kažu u Ministarstvu za javna ulaganja, ističući da je ukupna vrednost ugovora za projektovanje 9,3 miliona evra. Kontra tome, u BF su za N1 rekli da ne raspolažu informacijama koje bi ukazivale na eventualnu promenu statusa projekta koncertne dvorane.

I, sad, kome verovati, Radnoj grupi ili vlasniku Srbije?

U čitaonici, dok razmišljamo

Knjigu proslavljenog režisera Pedra Almodovara – Poslednji san, dokraja ovog meseca objaviće Laguna, u prevodu Ivane Veselinović. U njoj se na književni način, a u Almodovarovom stilu, krije i njegova autobiografija. „Ovo je nešto poput fragmentarne autobiografije, nepotpune, pomalo i nerazgovetne. Ali verujem da će čitaocu pružiti maksimum informacija o meni kao sineasti, kao pripovedaču (piscu), i na koji se način sve to prožima s mojim životom“, opisuje svoju knjigu Almodovar u uvodnom delu, ujedno predstavljajući i svaku od dvanaest pripovedaka od kojih se sastoji. One obuhvataju različita razdoblja od kraja šezdesetih pa sve do danas, a pored toga što daju uvid u evoluciju Almodovara kao umetnika, one su i odraz intimnih opsesija kao što su: mračno doba školovanja, neprijatne strane popularnosti ili eksperimentisanje sa žanrovima.

Poznati režiser prvi put se obraća publici i kao pisac, a neke od priča su kao scenarija za nesnimljene filmove. Svojom blagom i pronicljivom pažnjom Almodovar se u knjizi trudi da ljudske strasti sjedini s nedokučivom logikom života, pa razmatra celokupni spektar boja naše duše: bol, tugu, ljubav, čežnju, ushićenje, nemir, neobuzdan poriv za komuniciranjem, i izbezumljenost ćutanjem.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.