Dimitrije Boarov: Sto dana
Piše: Dimitrije Boarov
Ovde je razlika između Srbije i Evrope u tome što je Srbija brže od Evrope, takoreći munjevito, pored američkog Fajzera sertifikovala i kineska i ruska cepiva, pa je ispalo da je njena geopolitička “pluralnost”, to jest nedostatak jasne orijentacije, u ovom slučaju postala prednost. Naravno, pod uslovom da sve vakcine pokažu isti stepen efikasnosti i bezbednosti.
Druga je stvar što Srbiji ekonomski ne vredi mnogo imunizacija brža od Evrope jer bez zdravih glavnih partnera ne možete u punoj meri valorizovati ni buduću novostečenu sopstvenu zdravstvenu otpornost niti možete igde putovati, makar da pucate od snage i para. Sama Vlada Srbije, “reizabrana” jesenas 2020, naravno da se hvali da je u godini “covid-krize” spasla državu većeg ekonomskog pada (od nešto više od jedan odsto pada stope BDP-a) i tako je svrstala među “najuspešnije” u Evropi. No, taj relativno “uspešan pad” ne maže se na hleb, ma koliko ga politički koristili za samoveličanje. Sama premijerka Brnabić je na obeležavanju “prvih sto dana” njene vlade, kojom prilikom je predsednik države Aleksandar Vučić držao glavnu reč, već nešto skromnije kvalifikovala uspešnost njenog tima na ekonomskom planu. Ona je, istina, spomenula neke privredne rezultate Vlade na početku mandata. No, sve su to, pored otvaranja “praznog” gasovoda Balkanski tok, uglavnom “polaganja temeljaca” za neke krupnije investicije ili potpisivanje nekih dokumenata za izgradnju metroa u Beogradu.
Kad je reč o “temeljcima”, premijerka Brnabić je istakla onaj u Inđiji, gde je japanska kompanija Tojo tajers počela da gradi fabriku za proizvodnju pet miliona pneumatika godišnje. Pored poklona 63 hektara zemljišta za gradnju ove fabrike koja će Japance koštati 382 miliona evra, Srbija će dodati i 41 milion evra subvencija za zapošljavanje 560 radnika (sa garancijom radnog mesta na četiri godine). Brnabićeva ni ovom prilikom nije objasnila šta će Srbiji (pa i Evropi) toliko gumara (setimo se samo Linglonga u Zrenjaninu, gumare koja se gradi na 100 hektara i koja će proizvoditi 13 miliona guma godišnje) i zašto ih se toliko prihvata, kad je reč o tehnologiji koja se svuda u svetu doživljava kao prilično “prljava”.
Govoreći o pozitivnoj strani rada Vlade, premijerka Brnabić je opisala i konture novog paketa pomoći privrednicima koji će težiti oko 2,5 milijarde evra, a zahteve da im se otpišu porezi presekla je notornom primedbom da se porezi moraju plaćati da bi se moglo ikome pomagati. Tu je treba razumeti. Ne komentariše se mnogo ni svež predlog zakona o socijalnoj karti za siromašne građane, koji je poslat u Skupštinu.
O “evropskoj orijentaciji” Srbije prilikom obeležavanja prvih sto dana nove vlade bilo je malo reči, osim što je nadležna ministarka Jadranka Joksimović ovih dana rekla da Srbija završava organizacione pripreme za prelazak na novu metodologiju proširenja EU i “radi na reformama iz svih klastera” (ma šta to značilo). Izgleda da detalji te nove metodologije treba da postanu poznati do marta ove godine.
U međuvremenu, kod većeg dela srpske opozicije raste otpor prema Evropi, pa neke stranke čak načelno odbijaju njeno posredovanje u pregovorima s vlašću o popravljanju izbornih uslova jer se, navodno, “pred strancima ne iznosi kućni prljavi veš” (DSS i POKS), dok, na primer, Dragan Đilas, lider SSP-a, čak direktno optužuje vodeće ličnosti EU Makrona i Merkelovu da podržavaju “fašistički režim” Aleksandra Vučića. Đilas kao da je zaboravio koji svetski lideri sa Istoka podržavaju Vučića i više nego oni koje je poimence napao na Zapadu.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
