Dimitrije Boarov: Lete milijarde
Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin
Obema su uklonjene „table“ sa poslovne mape sveta minjevitim državnim akcijama u skladu sa (različitim) američkim i evropskim „običajima“. Ona u Americi je u roku od 48 sati puštena u stečaj, a ova u Cirihu je praktično prinudno prodata švajcarskoj mega banci UBS. U oba slučaja (ali različitim mehanizmima) depozitari tih banaka su isplaćeni i namireni, zbog čega je sa svetskog finansijskog tržišta u samo desetak dana „isparilo“ oko 500 milijardi dolara (uglavnom je reč o padu vrednosti akcija vodećih svetskih banaka).
Iako su slučajevi Banke silicijumske doline i Kredi Svis različiti (prva, navodno, nije vodila adekvatnu „politiku upravljanja rizikom“, a drugu već odavno prate priče o raznovrsnim skandalima i razbaškarenoj inertnosti) obe su, u krajnjoj liniji „žrtve“ antiinflacione politike i pritezanja monetarnih uzdi svojih emisionih banaka i institucija. Neko će reći da to nije tačno, jer otkud su onda te vrhovne monetarne institucije, u samo desetak dana „stvorile“ 100-200 milijardi dolara da pogase ono što se može ugasiti u ovakvim slučajevima – ne napuštajući kontinuitet stalnog podizanja referentnih kamatnih stopa?
Običnom čitaocu novina ponekad nije jasno kako to da jednoj banci (Banka Silicijumske doline) u po bela dana upadnu izvršitelji korporacije za osiguranje i preuzmu sve ono što ona ima, kad u tom trenutku ta banka ima vrednost imovine od 209 milijardi dolara, ima depozite od 175,4 milijardi dolara i finansijsku aktivu od 210 milijardi dolara. Pa, prethodno počeli su da je napuštaju njeni menadžeri, vlasnici i, što je najvažnije, depozitari. I pošto su SAD uglavnom „pravna država“ i kod njih se odmah deluje, banka je propala za 48 sati. Bez obzira što je ona radila sa IT sektorom, njeni depozitari „softveraši“ krenuli su u ono što svaku banku najviše plaši: u „juriš na bankarske šaltere“ (sada se pare iz banaka povlače jednim klikom na računaru).
Slučaj Kredi Svis je „evropski“. Neko će se pitati kako je ta banka sa imovinom nominalno vrednom 1.400 milijardi dolara prodata UBS banci za samo 3,34 miliona, a tome je Savezna švajcarska vada morala dodati ukupno oko 60-70 milijardi dolara – što za pokriće gubitaka, što za razne druge troškove preuzimanja. Pa da je nije kupila švajcarska UBS, kupila bi je Dojče banka ili neki druga evropska mega banka – sebe radi. Jer da se ciriški požar proširio po kontinentu, ceh bi za mega banke bio i veći, jer su akcije svih velikih banaka početkom ove sedmice počele da padaju (između pet i 10 odsto).
Da li su sa ove dve državne akcije sa obe strane Atlantika „bankarski požari“ ugašeni na duži rok? To nije sigurno, ali je sigurno da se države neće libiti da ih promptno gasi i ubuduće
Da li su sa ove dve državne akcije sa obe strane Atlantika „bankarski požari“ ugašeni na duži rok? To nije sigurno, ali je sigurno da se države neće libiti da ih promptno gase i ubuduće, ne pitajući se mnogo da li za takve operacije postoji baš čisto zakonsko ili materijalno pokriće.
Narodna banka Srbije dočekala je ove svetske bankarske kolapse sa priličnim redom u našem sistemu i sa relativno dobrim stepenom finansijske discipline. Tako da sudbina naših banaka i dalje, u konačnici, zavisi od poverenja njenih štediša i klijenata. I to poverenje, dakako, zavisi i od opštih političkih prilika u zemlji.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
