Decenije prolaze, a ljudi žedni

Autor: Miroslava Pudar, Izvor: Novi magazin

Punih je 20 godina od kako je pijaća voda zbog prekomernog sadržaja arsena i drugog nedozvoljenog sadržaja zabranjena za piće u Zrenjaninu, a problem nije rešen. Iako su kolali silni milioni deviza. Zašto je to tako, nema smislenog odgovora, niti se zna kada će biti gotovi radovi na doradi pogona Prečistača pijaće vode, koji je izgrađen pre sedam godina, promenio je i vlasnika, ali je do sada isporučivao samo tehničku vodu, i to povremeno. 

Iako se političari upinju da pokažu kako je sve pod kontrolom i kako će ispravne vode, jednom, ipak biti u slavinama fabrika vode u poslednje vreme radi samo kada su izbori. Poslednji, decembarski izbori, bili su još jedna prilika da se testiraju birači u ovom gradu, kojima je na kratko puštana „belja tehnička voda“ a jedini rezultat bili su zapušeni bojleri i kućni filteri za vodu.

O šteti se niko nije oglašavao, niti je stiglo objašnjenje šta je to teklo vodovodom kada su oštećenja bila tako masovna. Kao kruna svega, revolt građana zadržao se samo na društvenim mrežama. 

„Ta tema je opterećujuća za Zrenjanince i za svakog zdravomislećeg čoveka, da nađe odgovor zašto se nije odmaklo u rešavanju problema vode. Cenim da nomenklatura na vlasti nije samo nesposobna,, već je to oligarhija koja nije imala ni političku volju da reši taj problem, to je njihova svesna radnja da to ne reše kako treba. Njih ne zanima sve to ukoliko ne utiče na birače, a kao što vidimo nije uticalo jer ljudi nisu taj problem politički artikulisali kao oponenti vlasti, što vlasti omogućava da rešenje odlaže do beskonačnosti. Ti ljudi moraju da odu a u Zrenjaninu mora da se stvori kritična opoziciona masa, kojoj je jasno da nema sa njima nikakvih rešavanja problema, pa ni problema vode“, smatra Branislav Grubački, pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta.

U udruženju Građanski preokret, koje se aktivno bavi problemom zrenjaninske vode punih 14 godina i redovno, kao i ovog proleća, organizuju skupove na kojima traže da se reši problem vode, smatraju da Zrenjanin jednostavno nema kapacitet da taj problem reši.

„Kao što Beograd ne može da reši metro, tako Zrenjanin nije u stanju da reši vodu. Danas je većini građana Srbije prva asocijacija na Zrenjanin neispravna voda za piće“, poručuju iz Građanskog preokreta i podsećaju da je potrošeno mnogo budžetskog novca, kršeni su zakoni, dve decenije su prošle a problem je ostao.

„Građanski preokret je zbog toga organizovao proteste, stručne rasprave, podnosio je krivične prijave protiv gradonačelnika, direktora vodovoda i povezanih lica, kao i žalbu Ustavnom sudu zbog povrede ljudskih prava Zrenjaninaca nečinjenjem državnih organa. Ti predmeti stoje u nekim fiokama“, objašnjava sociolog Ivan Živkov iz Građanskog preokreta. 

On podseća da je još 2006. godine Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ izradio studiju kojom je predloženo dugoročno rešenje ovog problema u vidu regionalnog vodovoda Dubovac–Zrenjanin, koji bi pijaćom vodom snabdevao skoro čitav centralni i severni Banat. 

„Vlasti nisu postupale po toj studiji već uporno, ali neuspešno, insistiraju na izgradnji lokalnog postrojenja koje će prečišćavati vodu iz gradskih bunara. Apsurd je, sramota i dokaz nesposobnosti donosilaca odluka to što više od 20 godina jedan grad u centralnoj Evropi, sa više od sto hiljada stanovnika, ne može da reši problem pijaće vode“, kaže Živkov.

Žeđ za vodnom pravdom nije spojila samo nas, aktiviste za reke Balkana. Više od tri milijarde ljudi u svetu oslanja se na vodu koja prelazi nacionalne granice

LOMILA SE KOPLJA: Deo odgovora na pitanje zašto u Zrenjaninu nije rešeno pitanje pijaće vode, iako su se sve stranke na vlasti tokom protekle dve decenije hvalile da će baš one rešiti problem vode, jasno je i iz međusobnih optužbi, obaranja tendera i raskidanja ugovora nakon nebrojenih testiranja pilot postrojenja i različitih tehnologija. 

„Pijaća voda nije prioritet vlasti, niti zrenjaninska vlast ima ideju kako bi rešila problem. Znaju da je pitanje pijaće vode važno za građane i građanke Zrenjanina, pa se bave obećanjima, simuliraju aktivnosti na ovom polju, dok troše novac iz budžeta, ali tu ne postoji realan plan koji će nas dovesti do rešavanja problema, tako da ne potrošimo silan novac uzalud i da vodu imaju svi, kako oni koji žive u samom gradu, tako i oni iz Perleza ili Melenaca, smatra Alisa Kockar, funkcionerka Demokratske stranke. 

Ono što još više zabrinjava, dodaje, jeste činjenica da su i institucije koje treba da ustanu u odbranu grada i svih nas potpuno zarobljene i neme: „Imamo nekoliko krivičnih prijava koje i dalje stoje u nečijim fiokama, pouzdano znamo da je ugovor sa Zilio grupom bio u suprotnosti sa zakonom kad je potpisan, da se novac iz budžeta izvlačio za popravke postrojenja kako je ugovorom definisano da je to obaveza „investitora“, da su probijeni svi rokovi, i da na kraju voda nije isporučena. Ono što javnost Zrenjanina vrlo dobro zna, naše institucije nisu u mogućnosti da konstatuju. Ne vidim, nažalost, mogućnost da se ovaj problem reši, dok ne dođe do promene vlasti..“

Na pitanje zašto, ipak, njena stranka nije uspela da reši zrenjaninsku vodu dok je bila na vlasti, podseća da oni jesu pronašli i tehnologiju i firmu: „Volja nije izostajala i potpisan je ugovor sa nemačkom firmom, koji je SNS bez obrazloženja raskinuo čim je preuzeo vlast, da bi potom zaključio ugovor sa Zilio grupom. Svi znamo kako se to završilo. Sigurna sam da bi detaljniji odgovor na pitanje, pa i obrazloženje zašto neke stvari nisu išle brže, mogao da pruži, recimo tadašnji gradonačelnik koji je predstavljao DS u to vreme, od mene koja sam bila na fakultetu. Ipak, ono što mogu da sigurnošću da kažem je da će ovo pitanje biti jedan od prioriteta čim dođe do promene vlasti, imate moju reč da ćemo se pobrinuti da javnost bude informisana o svemu što se dešavalo, da građani i građanke Zrenjanina dobiju vodu za piće, i da budu procesuirani svi oni koji su kršili zakon. „

Gradnju Fabrike vode u Zrenjaninu od 2015, finansirale su domaće banke i firme sa stranim osnivačkim kapitalom. Tako je Erste banka finansirala skoro u potpunosti gradnju pogona fabrike vode u Zrenjaninu, dok je grad poklonio parcelu, a država dodatno uložila u njene popravke, kao i u promenu Zakona o komunalnim delatnostima, što je omogućilo da se vodosnabdevanjem mogu baviti privatni investitori. Iz poduhvata kreditiranja gradnje zrenjaninske fabrike vode Erste banka isplivala je 2022. godine i to sa značajno manjom naplatom svog potraživanja. Fabrika je prodata preko izvršitelja zbog naplate duga a svoja potraživanja ispostavio je na osnovu tužbe i zrenjaninski JKP Vodovod. 

Dug je u početku bio četiri miliona evra, ali zbog brojnih dodatnih ulaganja došlo se do potraživanja od osam miliona evra. Na kraju, kada se banka otarasila vlasništva u fabrici vode, u trećoj prodaji preko izvršitelja naplaćeno je samo 417 miliona dinara. Na mala vrata, iz poduhvata je izašao je i prvobitni investitor, konzorcijum firmi Zilio i Sineerteh registrovan u Srbiji, prodajom većinskog paketa izraelskoj firmi Avital o čijoj ulozi se i dalje najmanje zna. 

„U prodatu fabriku vode država Srbija i grad Zrenjanin uložili su, tokom njene gradnje od 2015. do 2017. godine a i kasnije, do prodaje 2022. godine, značajna sredstva. Ispostavilo se da je tadašnji privatni investitor dobio milionska sredstva iz gradskog budžeta, da je dobio i sredstva iz tekuće rezerve državnog budžeta, da je zbog njega menjan Zakon o komunalnim delatnostima, ali da i pored svega toga postrojenje još uvek ne radi. Iako je to sve tako, ni država ni grad Zrenjanin ne pominju se kao poverioci koji će biti namireni prodajom tog postrojenja. Odavno je vreme da pravosuđe stane na put kriminalnim poslovima aktuelne vlasti kojima se izvlače sredstva iz budžeta u interesu sumnjivih investitora s kojima se sklapaju koruptivni i netransparentni poslovi, a grade preskupa i nefunkcionalna postrojenja“, poručuju iz Građanskog preokreta.

Kupac, odnosno novi vlasnik postrojenja Prečistača vode u Zrenjaninu i koncesije na 25 godina je društvo Panonija vode osnovano novembra 2021. godine, sa sedištem u Beogradu. Firmu je osnovala kompanija Metito iz UAE, koja je formirala i firmu Begej water koja je od grada Zrenjanina dobila posao prečišćavanja otpadnih voda, pa bi tako jedan investitor trebao da rešava dva problema, pijaću i otpadnu vodu. Kako su pre dve godine najavili i sami o sebi rekli, „Metito, kompanija sa dobrim referencama, namerava da razvija projekat Postrojenja za preradu vode u Zrenjaninu, nakon započinjanja investicije u Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u istom gradu, na osnovu projekta javno-privatnog partnerstva u vrednosti od 32 miliona evra“. 

Za sada, prečistač pijaće vode se dorađuje dok gradnja prečistača otpadne vode tek treba da počne. Prema poslednjim informacijama firma Panonija vode, dok rekonstruiše Prečistač pijaće vode, realizovala je projekat smanjenja gubitaka pijaće vode na mreži. Objašnjavaju je da je ovaj projekat deo zajedničkih aktivnosti Grada Zrenjanina, „Metita“ i JKP „Vodovod i kanalizacija“ na unapređenju celokupnog sistema vodosnabdevanja Zrenjanina, koji pored obezbeđivanja pitke vode obuhvata i smanjenje gubitaka vode u mreži, smanjenje broja kvarova, optimalan rad bunara, manje crpljenje izvorišta i obezbeđivanje dovoljne količine vode stabilnog pritiska. Ipak, o onome što građane najviše tišti, kada će prečišćena voda poteći i koliko će koštati, nema reči.

TUĐA RUKA SVRAB NE ČEŠE: I Grubački podseća da je ugovor sa nemačkom firmom Wassertechnik obećavao kvalifikovano rešavanje problema vode, ali je ugovor naprednjačka vlast raskinula bez posledica.

„Građani nisu ozbiljno reagovali na kršenje tog ugovora, a propaganda vlasti vrtela se oko skupe investicije i uštede koju će doneti njihov novi investitor. Sve vreme se previđalo koliko novca su za sve ove godine građani Zrenjanina potrošili na kupovinu flaširane vode, koliko je para dato za privatno-javno partnerstvo. Za to mora neko da odgovara. Kao predstavnik nevladinog sektora odavno zagovaram odgovornost i nikada nisam ni mislio da sa ljudima koji su donosili pogrešne odluke o zrenjaninskoj vodi treba bilo šta pregovarati“, poručuje Grubački.

Profesor hemijske tehnologije Univerziteta u Novom Sadu u penziji i ekspert za vodu dr Božo Dalmacija smatra da će se na kraju naći neko rešenja ali je pitanje da li je ono najbolje za Zrenjanin.

„Ne znam ko je bio na vlasti i ko je donosio odluke – ali stalno su bile pogrešne, tu mislim na ljude iz Vodovoda, ali i na sve ostale donosioce odluka, ne znam kako im to nije bilo jasno. Još 2005. godine se govorilo o nekih 17 miliona evra koji su potrebni za fabriku vode. Učestvovao sam tada u jednom pilot projektu i našli smo tehnologiju za tu vodu, imamo rešenje i za taloženje fabričkog mulja kako ne bi odlazio u mrežu i zapušavao filtere na postrojenju, što se dešavalo u toj fabrici i izazivalo havarije, a imamo i rešenje da se poveća količina vode u mreži i broj naselja za snabdevanje korišćenjem lokalnih izvorišta. Jedno od rešenja bi bilo povlačenje vode iz Čente, pa da snabdevamo Zrenjanin i sva okolna naselja“, priča profesor Dalmacija koji je pilot projekte za prečišćavanje vode nedavno radio uz podršku Evropske unije i Pokrajinske Vlade u opštinama Odžaci, Temerin i Beočin.

„Nešto će oni na kraju uraditi, samo je pitanje po kojoj ceni, očigledno će to biti skupo rešenje, sa skupom tehnologijom a poseban problem tu će biti količina vode. Opet vode neće biti dovoljno. Ta fabrika nije uopšte projektovana sa dobrim kapacitetom, više Zrenjanin troši nego što fabrika može da napravi“, objašnjava vojvođanski ekspert.

Mi, aktivisti za zaštitu reka, vode i prirode, međunarodni n vode danas dočekujemo duboko zabrinuti. Stari se problemi nisu rešili, a nove nevolje bacaju senku na budućnost celog čovečanstva. Ove godine UN su kao temu obeležavanja istakle mir. Voda ima ključne uloge tokom sukoba: kao okidač, oružje ili žrtva. Voda može uzburkati ili ugasiti konflikte. Bez trajno dostupne vode svakom čoveku – nema trajnog mira! 

Pa ipak, aktivisti širom našeg regiona i dalje su osuđeni da se igraju potapanja podmornica sa investitorima malih hidroelektrana za koje već i vrapci znaju da nikome dobro ne donose sem investitoru. Milion i po ljudi samo u Srbiji nema stabilan pristup pijaćoj vodi. Tamo gde je čista u prirodi, korporacije je eksploatišu zarad profita umesto zadovoljavanja osnovne ljudske potrebe. Preti nam privatizacija usluga vodosnabdevanja i kanalizacije. Ceo Balkan trese rudarska groznica koja lako može da preraste u zapaljenje vitalnih vodotokova. Rudarenjem su posebno ugroženi podzemni baseni, koje su najveći izvor pijaće vode u našim krajevima. Pod krinkom zelene energije i kroćenja vodotokova, planiraju se velike akumulacije – ali zgodno na dohvat ruke budućim rudničkim postrojenjima. Nasuprot prepoznavanju vode samo kao robe na tržištu, naš region još uvek čeka puno priznanje vode kao ljudskog prava.

Žeđ za vodnom pravdom nije spojila samo nas, aktiviste za reke Balkana. Više od tri milijarde ljudi u svetu oslanja se na vodu koja prelazi nacionalne granice. Nedostatak vode, zagađenje i nejednak ili nikakav pristup vodi dovode do tenzija između zajednica, a neretko i država. 

Napadi na civilnu infrastrukturu, uključujući vodne sisteme, predstavljaju ozbiljne zdravstvene rizike i krše međunarodno humanitarno pravo. Na ovaj Dan vode svedočimo nezapamćenoj humanitarnoj katastrofi u pojasu Gaze. Pored jezivog broja brutalno ugašenih života civila, pre svega dece, važna odlika ovog stradanja je onemogućavanje pristupa vodi… U proseku, domaćinstva u pojasu Gaze na Svetski dan vode imaju pristup manje od jednog litra bezbedne vode po osobi dnevno, dok je minimalni standard 15 litara po osobi. Iz očaja, preživeli koriste zagađenu, pa čak i morsku vodu za pranje što dodatno pogoršava situaciju. Devedeset odsto dece mlađe od pet godina izloženo je životno ugrožavajućim infekcijama zbog zagađene vode. 

Mi u regionu nažalost znamo šta je rat i kakve posledice ostavlja. Bez vode nema mira! Učinimo sve da sledeći Svetski dan voda dočekamo u sigurnijoj, pravednijoj i mirnijoj budućnosti za sve. Voda za mir!

JEDNAČINA SA DVA PROBLEMA: Jednačina sa zrenjaninskom vodom treba da reši dva problema, njen kvalitet i količinu, ni jedan, ni drugi zadatak nisu laki s obzirom na komplikovan sastav vode, koja ne zadovoljava osnovne kriterijume Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Parametri koji tu vodu svrstavaju van kategorije za ljudsku upotrebu su povećana boja, koncentracija organskih materija, amonijaka, natrijuma, gvožđa i povećana koncentracija arsena. Takvog sastava, voda predstavlja problem prilikom tretmana jer hlorisanje je neizostavno da bi voda bila mikrobiološki ispravna, ali hlor sa mnogim organoleptičkim materijama formira brojne hlorate i bromate sa kancerogenim dejstvom.

Jednačina sa zrenjaninskom vodom treba da reši dva problema, njen kvalitet i količinu, ni jedan ni drugi zadatak nisu laki, s obzirom na komplikovan sastav vode, koja ne zadovoljava osnovne kriterijume Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće

„Tehnologije nisu bile adekvatne za vodu u Banatu, uopšte u Vojvodini gde god se pojavljuje žuta voda, to je komplikovaniji sistem prečišćavanja. Jasno je da strani predstavnici koji u tome učestvuju to ne razumeju jer takvu vodu koja je nastala u prošlosti u Panonskoj niziji oni nemaju. To su ogromne količine organskih materija koje su se pomešale sa dubokim slojevima vode, ima natrijuma, arsena, bora, gvožđa, puno alkaloida, metana i ta voda je samim tim komplikovana za prečišćavanje“, nabraja Božo Dalmacija.

Iako je Zrenjanin o postrojenju za prečišćavanje vode počeo da razmišlja još šezdesetih godina 20. veka, vlast je odustajala „zbog nedostatka para“ a slično se ponovilo u periodu od 1975. do 1990. godine, kada je testirano pet pilot postrojenja, čak je planirano da francuska firma Degremon izgradi postrojenje.

Od 2004, kada je uvedena zabrana korišćenja vode za piće, testirano je još deset pilot postrojenja. Zrenjaninskom vodom „pilotirali“ su američka firma „Universal aqua technologies“, nemačko-mađarski „Vaterlink“, italijanski „Kaligen“, kanadsko-mađarski „Zenon“, slovački „Ener-gocontrols“, mađarski „Hidrofil KFT“, nemački „Linde“, Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd, WTE „Wassertechnik“ i na kraju italijansko-srpski konzorcijum Zillio. Na kraju je sa nemačkim „Wassertechnikom“ potpisan ugovor ali je on 2012. godine, nakon promene vlasti, raskinut. 

Tada se u Zrenjaninu umesto traženja adekvatne tehnologije prešlo na traženje investitora koji će „sve da sam da finansira i reši“. Spasonosno rešenje pronađeno je u konzorcijumu „Zillio“ koji je izgradio postrojenje prečistača 2017. godine. Ispostaviće se, tuđa ruka svrab ne češe. Sem što se nikome nije ozbiljno žurilo da problem reši, sve vreme se zakulisno vodila borba oko investicije. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.