Aleksandar Stojković: Ceo svet je tržište i za svakog ima mesta

Razgovarala: Mia Kosović. Izvor: Novi magazin

Stok fotografija je fenomen koji postoji nešto kraće od pola veka, napreduje sa internetom, i veoma je aktuelna poslednje decenije. Pojavljuje se na mestima kao što su oglasi, bilbordi, časopisi, blogovi… Postoje sajtovi za stok fotografije na kojima ih možete pogledati, a možete i aplicirati da kačite svoje radove. Kakav je princip njihovog rada? Da li je život u Srbiji prepreka, ili prednost u bavljenju stok fotografijom, samo su neka od pitanja čije odgovore smo dobili od Aleksandra Stojkovića, prvog čoveka South Agency?

“Najveći izazov sa kojim se susrećem u radu jeste taj da od malog grada, kao što je Niš, uradim da na fotografijama sve izgleda svetski. Tržište za koje radim je ceo svet i nikad ne znate šta kupcima treba i to je jedna od lepših stvari u ovom poslu”, kaže sagovornik Novog magazina na početku.

Ukoliko planirate da se oprobate kao stoker šta morate da imate na umu? Kako postižete da vas potencijalni kupci lakše pronađu i kupe baš vašu fotografiju?

Ukoliko neko želi da se bavi stok fotografijom mora da ima na umu da je za ovaj posao potrebna disciplina. Naravno, ukoliko želite da vam to bude full time job. Ako to postignete sve ostalo je lako i živećete u poslu iz snova. Ljudima uvek govorim da pre stok fotografije nikad nisam ni držao profesionalni aparat, a kamo li radio sa njim. Ali, uz dosta upornosti i discipline, uspeo sam da dođem do lepe pozicije u stok svetu. U početku je bilo malo teže jer sam dosta vremena gubio na stvarima kao što je tagovanje fotografija, retuširanje logoa i drugih suvišnih stvari na fotografijama. Čim se stvorila finansijska mogućnost da mogu da platim ljude da rade te poslove napravio sam svoj tim i od tada nema greške. Budući da sam diplomirani ekonomista uvek sam voleo da organizujem ljude i postavim firmu koja će da raditi kao mašina.

Koliko je teško izdvojiti se u masi fotografija koje su dostupne?

Da bi nešto izdvojilo vašu fotografiju od ostalih potrebno je da radite na idejama. Morate da osetite šta je to medijima ili brendovima potrebno. Gledate filmove, tamo nalazite rešenja za scenografije, kao i same ideje.

Puno ljudi smatra da je stok fotografija samo ono što je lepo, a zapravo i nije tako. Mnogo setova sam radio kao što su Crime Scene ili nasilje u porodicama i to se pokazalo jako dobro za prodaju. Nažalost, ono što nas okružuje u životu nije samo lepota, a mi smo tu da ponudimo medijima da imaju fotografiju za svaku temu. Svakog meseca na stok sajtovima dođu milioni novih fotografija i konkurencija je sve veća, pa ljudi moraju da shvate da je ceo svet tržište i da za svakog ima mesta.

Kako birate modele koje fotografišete?

Što se tiče modela u malom gradu, kao što je Niš, ne postoji baza profesionalnih modela, ali u tome je i lepota jer ja više volim da fotografišem ljude iz normalnog života. To su najiskrenije emocije ukoliko fotograf uspe da ih izmami. U početku su mi modeli bili iz porodice i najbližeg kruga poznanika, čak su i dan danas najprodavanije fotografije gde su oni na njima. To nas vraća na početak priče da je stok fotografija sve što nas okružuje i ne treba težiti nekom savršenstvu.

Na koji način se zarađuje u stok fotografiji?

Od stok fotografije se zarađuje tako što ih stavljate na stok sajtove i tamo ih klijenti kupuju kao robu, a vama ide procenat od zarade. Konkretno ja radim kao ekskluzivni fotograf za Getty Images.

Kad korisnik može da koristi sliku bez kupovine dodatnih licenci?

Stok fotografiju kao i svaku drugu fotografiju niko ne sme da koristi ukoliko nije platio licencu za njeno korišćenje ili prethodno kontaktirao fotografa. U Nišu sam napravio sistem da firmama ili osobama dajem svoje fotografije da rade marketing za sebe, a oni meni za uzvrat ili besplatno fotografisanje ili prostor u kome ću fotografisati. Takozvani Big deal, odnosno: svi smo srećni u priči. Oni nisu platili fotografa, a dobili su vrhunski materijal. Sa druge strane ja sam dobio vrhunske mogućnosti koje će se isplatiti za godinu, dve, pet… Svakako će zarada biti veća od onoga koliko u Srbiji fotograf može da naplati svoj rad. Sva prava na fotografijama apsolutno ima fotograf, a njegovo je da li će fotografiju prodati ili pokloniti.

Srpski modeli su jeftini, lokacije se najčešće ne plaćaju… Je li to tačno?

Srbija je bogom dana zemlja za stok fotografiju jer imamo lepe ljude. Što se tiče modela to su uglavnom obični ljudi koje pitamo da slikamo, u zavisnosti da li se bave nekim poslom ili su karakteristični po nečemu. Postoje modeli koji su izgradili svoje karijere i njihove cene nisu manje od modela u drugim zemljama, ali opet ponavljam da je u Srbiji lako naći autentične ljude iako nisu profesionalni modeli. Bio sam na skupovima za stok fotografe od Londona, do Argentine i Tajvana… i nisam primetio da moram da dam ogroman novac da bi nekoga fotografisao.

Naravno, imao sam više puta jako skupe modele i sve je to prošlo super ali, konkretno, mene ispunjava da pokažem da je svaki čovek lep na svoj način i ima nešto u sebi.

Da li su uslovi da fotografije budu tražene na tržištu – biti profesionalni fotograf i imati najlepše modele?

Lično mislim da ne moraš biti profesionalni fotograf da bi se bavio stok fotografijom. Ukoliko budeš uporan i disciplinovan postaćeš profesionalni fotograf. Vremenom učiš od kolega, sam dolaziš do nekih zaključaka i osećaja, i tako nadograđuješ sebe kao fotografa. Što se tiče modela, ponavljam, svaka osoba je lepa na svoj način, tako da ne delim mišljenje da treba fotografisati samo lepe ljude. Po meni je na fotografijama najbitnija emocija i poruka koju one nose.

Koliko je bitna oprema i sama produkcija?

Ako neko želi da se bavi stok fotografijom treba još danas da otvori nalog i krene u izazov. Oprema je bitna i u nju treba ulagati onako kako vam posao finansijski omogućava. Možete krenuti da fotografišete običnim telefonom i te slike stavljati i prodavati. Meni su neke fotografije koje sam slikao telefonom donele dosta novca, jer se dešavalo da naiđem na odličan momenat, ugao. U tom trenutku nemam sa sobom aparat, pa pomislim: to je situacija koja se neće ponoviti, a to je jako bitno, da vaša fotografija bude autentična.

Ne postoji neko ko je sa svim znanjem ušao u stok fotografu. Jednostavno, ona se uči usput praćenjem trendova u svetu. Organizacija jeste zahtevna, ali ako ste zaljubljeni u ono što radite – to postaje lako. Naravno, kasnije, kad stigne više novca, sve poslove treba raspodeliti. Kreirati tim kako bi sebe usmerili prema onome gde ste najbolji.

Koliko mesečno proizvedete stok fotografija?

Ne poznajem nekog u Srbiji da ima više fotografija u stok industriji na svom portfoliju. Trenutno je to oko 250.000 fajlova i taj broj svakodnevno raste. Sa svojim timom i uz podršku porodice organizovali smo ovaj posao tako da teče kao reka i da sve bude lako. Svakodnevno se fotografiše. Neki trenutni prosek je tri do pet hiljada fotografija na mesečnom nivou koje završe na stok sajtu.

Izvor: Novi magazin.