Akcija i reakcija

Piše: Izabela Branković, izvršna direktorka Asocijacije medija
Tema: Medijska strategija i plan iz novinarskog ugla

Priča o medijskoj strategiji u Srbiji traje već decenijama. Postala je opšta tema čitavog društva, neretko i dežurni poligon mišljenja preko kojeg se prelamaju glasovi struke, politike, predloga, zadataka, obećanja i svega što može da ukrsti različita mišljenja, ali dosad bez čvrstog zajedničkog stava. Bez obzira na važnost i kompleksnost zadatka, kako za državu i politiku, tako i za medijska udruženja i pojedince, mislim da svi zajedno još lutamo u lavirintu tražeći put do izlaza. Strategija, bilo koja, ne podrazumeva žurbu, ali ni zastoje zbog komplikovanih procedura. Medijska slika u Srbiji je takva da više nemamo ni vremena ni opravdanja da je ne popravimo – po hitnom postupku…

ČEKANJE: Da podsetim: 30. januara 2020, dakle pre godinu dana, usvojena je medijska strategija na čijem nacrtu je radila radna grupa od 18 članova, predstavnika države, novinarskih i medijskih udruženja. Pre dve nedelje, 3. decembra 2020, usvojen je Akcioni plan. Dakle, prošlo je deset meseci u čekanju i konsultacijama, ali bez konkretnih rezultata.

Naravno, situacija izazvana pandemijom odredila je prioritete, druga pitanja su iskočila u prvi plan, što je i medije nateralo da odgovore novim izazovima i traže nova rešenja za tešku situaciju u kojoj su se našli i profesija i društvo u celini. Uprkos ogromnim problemima, uvažavajući realnost života, ali i značaj posla, Radna grupa nije prestala da radi. Brzo smo se “okupili” na Zoom platformi, razradili Akcioni plan i tako udahnuli novu nadu Medijskoj strategiji. Nije tajna da smo najviše vremena potrošili na usklađivanje Akcionog plana sa državnim institucijama, koje su etablirane kao nosilac i partner aktivnosti. Tu je dolazilo i do zastoja, kroz one uobičajene birokratske dileme oko nadležnosti i kapaciteta, što stvara dodatne komplikacije: otvara stara pitanja i nove probleme.

Nemam nijednu sumnju da je Radna grupa tokom kreiranja Medijske strategije zrelo promišljala i pokazala ogromno strpljenje, sve u interesu prvorazrednog zadatka od kojeg zavisi ne samo napredak naše profesije nego srpskog društva u celini. U interesu svih je da i državni predstavnici u Radnoj grupi daju pun doprinos ostvarivanju zajedničkog cilja: medijske strategije po meri moderne demokratske države i savremene novinarske profesije. Moram i ovom prilikom da se, u ime svih, zahvalim na podršci Misiji OEBS-a, Delegaciji EU, Fondaciji Konrad Adenauer i Ambasadi Kraljevine Norveške. Njihove dobre namere i dragocena iskustva mnogo su nam značili po svim spornim pitanjima i nespornim odgovorima…

MUTNE VODE: U svakoj prilici, tako i u ovoj, želim da podsetim na neke osnovne postulate, izvorište Medijske strategije koje uvek mora da bude u prvom planu, bez obzira na to koliko nas razrada teme ponekad odvede i u neke mutne vode. Cilj medijske strategije je unapređenje sistema javnog informisanja koje garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište i osnaženu novinarsku profesiju.

To je rečenica koju treba stalno ponavljati, definicija prioriteta od koje niko ne sme da odstupi, a kamoli da je svojevoljno tumači. Jer u pitanju je ogroman ulog, najveći: javni interes! Samo te dve reči, a tako značajan, širok i komplikovan pojam…

A šta je uistinu javni interes nego korist i dobrobit koje ostvaruju ili svi ili velika većina građana kroz funkcionisanje i rad precizno određenih organa vlasti i organizacija ovlašćenih za vršenje javnih ovlašćenja. Zato je javni interes opšta kategorija, vrhunski državni projekat za dobrobit zajednice, a ne kojekakvih grupacija i pojedinaca. Legitimitet javnog interesa podrazumeva da u zajednici postoji uverenje o njegovoj prihvatljivosti i njegovom ostvarenju u okviru postavljenih normi i pravila.

U našoj medijskoj sferi na javni interes često se pozivaju društveni akteri kada ispostavljaju svoje zahteve medijima, ali javni interes nije fiksna kategorija i ne može da bude isti u svakom vremenu i u svim društvima. Služenje javnom interesu je obaveza svih, naravno i medija, ali država postavlja pravila društvene igre. Upravo to asfaltira dve trake iste ulice kojom moramo zajedno da vozimo… Uz zastajkivanje, preticanje, pomoć na putu, kako god: samo bez stajanja i vožnje u rikverc! Upravo se na takvoj raskrsnici danas ukrštaju Javni interes i Medijska strategija… Znakovi pored puta odavno određuju prvenstva prolaza u skladu sa funkcionisanjem medija i javnim, državnim interesom: sloboda, informisanost, raznolikost i solidarnost. Redosled nije važan, bitan je red!

I pri kraju ono što je možda trebalo da se nađe na početku… Treba preformulisati odnose države i medija jer mediji su slobodni kad je država slobodna. Državi nije mesto u medijima, uticaj države na medijsko tržište treba svesti na razumnu meru, koja neće dovoditi u pitanje ni demokratičnost društva ni profesionalnost medija. U našem konkretnom slučaju određeni su i rokovi: prvi kvartal 2021, kada bi trebalo da bude završena privatizacija Novinske agencije Tanjug, a do četvrtog kvartala 2021. i Politike AD.

I JOŠ: Nabrajam još: u Akcionom planu najavljene su i brojne, taksativne mere za unapređenje bezbednosti, socijalno-ekonomskih i profesionalnih uslova za rad novinara, zaštitu novinarskih izvora, profesionalne autonomije novinara i urednika u odnosu na unutrašnje pritiske, funkcionalnost i ažurnost Registra medija, obezbeđivanje nezavisnosti javnih medijskih servisa i Regulatornog tela za elektronske medije… Akcionim planom predviđena je i izmena 13 zakona, u naredne dve godine, među kojima se najviše promena odnosi na Zakon o javnom informisanju i medijima, zatim na Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.

Kao jednu od mera, Medijska strategija prepoznaje obezbeđivanje ostvarivanja svrhe projektnog sufinansiranja: podršku proizvodnji i distribuciji (nedostajućih) sadržaja u javnom interesu. Ova mera predviđa, između ostalog, obavezu da se vrši analiza potreba za važnim medijskim sadržajima, što bi vodilo raspisivanju konkursa, organizovanju javnih rasprava na kojima bi se građani, neposredno izjasnili o temama. Naravno, sve to treba da prati rad ekspertskih komisija, njihovi stručni kriterijum, obavezu nezavisne evaluacije sprovedenih projekata, propisivanje efikasnih sankcija za nepoštovanje obaveza i naravno obavezno poštovanje Kodeksa novinara i prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu…

Konačno, i da sumiram: Akcioni plan je završen pre nekoliko sedmica, a već na samom početku 2021. godine trebalo bi da se krene u izradu tri krovna medijska zakona: o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim servisima. Rok za završetak je kraj godine, tako da bi zakoni mogli da počnu da se primenjuju od 2022…

Naravno, uvek lebde logična pitanja: ko garantuje da će i nova strategija i novi zakon da se poštuju, i koje su kazne za nesprovođenje? Zato i jesam ubeđena da nas očekuje još teži posao od pisanja, usaglašavanja i usvajanja. Primena!

Specijalno novinarsko pravilo traži: pređi sa dela na reči…

Univerzalno životno pravilo zahteva: pređi sa reči na dela…

Sad svi zajedno moramo i jedno i drugo!

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.