Teška obećanja, rok i kratak i predug

Piše: Jelka Jovanović, Novi magazin
Tema: Medijska strategija i plan iz novinarskog ugla

Medijska strategija za naredni period do 2025, a i Akcioni plan za njeno sprovođenje koji precizira korake do 2022. garantuju veću bezbednost novinarima, nezavisnost javnim medijskim servisima, održiv i primenjiv sistem sufinansiranja medijskih sadržaja, kao i održivost lokalnih i regionalnih medija.

I još mnogo toga, uključujući medijsku (digitalnu pismenost), samu digitalizaciju, zaštitu medijskog sektora, kontrolu rada bez cenzure, transparentnost vlasništva, bolji položaj žena u novinarstvu…

UTICAJ BEZ UTICAJA: Još deset zakona koji dotiču ovu oblast – uz tri osnovna medijska – moraju biti promenjeni, nalaže Strategija, a razrađuje Akcioni plan.

Nevolja ili bar tajming koji miriše na nevolju je što će ti ključni zakoni biti menjani u poslednjem kvartalu 2021. ili prvom 2022. – kad po najavi vladajuće koalicije, odnosno njenog prvog čoveka predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, uz redovne predsedničke i beogradske izbore idu i vanredni parlamentarni. Što znači da se u segmentu poznatom kao političko i informativno novinarstvo ama baš ništa neće promeniti, bez obzira na zahteve profesionalnih asocijacija, pa i obaveza koje proističu iz evropskih integracija. I, dabome, tzv. izbornih uslova.

Istine radi, sa šest meseci zakašnjenja bivša i aktuelna predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, pod čijom upravom je i usvojena Medijska strategija, ispunila je prvo obećanje – da će Akcioni plan biti usvojen u prvih sto dana nove (ove tzv. oktroisane, oročene) Vlade Srbije. Što jeste veliko kašnjenje, ali covid-19 može biti prihvatljiva pokrivalica, medijskim jezikom rečeno.

No, da se Akcioni ‘plan’ pre roka ne pretvori u akciju, skupštinska većina je za svaki slučaj ovih dana Regulatornom telu za elektronske medije izborom proverenih članica instalirala sopstvenu većinu, koja do isteka važenja Plana (2022) i novih izbora neće biti promenjena. To automatski znači da će i javni servisi i elektronski medijski prostor i dalje biti pod direktnim uplivom “najsnažnijih”, odnosno vlasti. Čemu je posvedočio i bukvalno dojučerašnji član REM-a Slobodan Cvijić – ostavkom koju je obećao kad utvrdi da ništa ne može da se promeni njegovim učešćem u radu tog tela.

Očigledno, kako kaže bivši predsednik NUNS-a i bivši član Radne grupe za izradu Medijske strategije Vukašin Obradović – ništa se neće promeniti u funkcionisanju javnih servisa, čak iako zakoni budu promenjeni i usvojeni.

Drugim rečima, pre izbora neće biti “vremena” za promene ako se prati Akcioni plan, a suštinski promena i ako bude, važiće za druga vremena jer od usvajanja do pune primene zakona dug je put. Ako se uopšte primenjuju, a svedoci smo da se to ni posle prve strategije nije dogodilo, a u međuvremenu su svi paragrafi bukvalno derogirani.

KOLONA BEZ KRAJA: Sam Akcioni plan je, kao i drugi dokumenti tog tipa, nepregledna tabela sačinjena od niza tačaka i tačkica – koji prate Strategiju – datuma, odnosno rokova, a i nadležnih za sprovođenje (izmene).

Počeli su i prvi sastanci, recimo posvećeni većoj bezbednosti novinara, koji su protekle sedmice okupili stare znance – predsednika grupe Dejana Stojanovića iz MKI, predstavnike kabineta premijerke, pa Ministarstva pravde, Republičkog javnog tužilaštva, policije… Uz novinarska udruženja i asocijacije tu je bio i zaštitnik građana Zoran Pašalić, te predstavnici involviranih međunarodnih organizacija i asocijacija koje pomažu i prate imlementaciju Strategije. Za početak je formirana sama Radna grupa, koja se bavi isključivo krivično-pravnom zaštitom, a dodatnu legitimnost namerama, cilju i radu daje obećanje da će na redovnim sastancima biti i premijerka i resorna ministarka Maja Gojković.

I tu je, bar zasad – istina na početku – kraj, pošto niko od predstavnika udruženja ne nazire funkcionalnost, posebno u sprečavanju napada na novinare i medije. I to u nametnutoj atmosferi linča u kojem učestvuju, a povremeno ga i predvode i istaknuti predstavnici vlasti.

Preambula Plana

Opšti cilj Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godina (u daljem tekstu: Strategija) je unapređen sistem javnog informisanja kroz harmonizovan pozitivnopravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju, edukovano građanstvo i institucije sposobne za primenu regulative, dok su kao posebni ciljevi istaknuti:

1. Poboljšani bezbednosni, socio-ekonomski i profesionalni uslovi za rad novinara i medijskih radnika;
2. Uspostavljeno funkcionalno, održivo i fer medijsko tržište zaštićeno od političkog uticaja;
3. Funkcionalne, kompetentne, profesionalne i otvorene institucije raspolažu mehanizmima zaštite od spoljnih pritisaka i dosledno primenjuju javne politike i propise;
4. Povećana objektivnost i raznovrsnost izvora i medijskih sadržaja u medijima na jezicima nacionalnih manjina;
5. Unapređena medijska pismenost.

Strategijom je predviđeno donošenje dva akciona plana radi ostvarivanja predviđenih aktivnosti. Predviđeno je da se prvi akcioni plan donese za period od 2020. do 2022. godine, a drugi za period od 2023. do 2025. godine.

Pre isteka perioda važenja prvog trogodišnjeg akcionog plana pristupiće se izradi izveštaja o rezultatima sprovođenja akcionog plana, odnosno rezultatima o realizaciji aktivnosti predviđenih akcionom planom.

Na osnovu rezultata o sprovedenim aktivnostima, a pre isteka prvog akcionog plana, započeće se sa procesom izrade drugog akcionog plana koji treba, zajedno sa realizovanim aktivnostima iz prvog akcionog plana, da dovede do realizacije opšteg i posebnih ciljeva na nivou Strategije.

Žene u medijima

Žene su jedna od tačaka i same strategije i plana za njeno sprovođenje, pa se tako predviđa da do kraja 2022. (tačka AP 1.1.10) obezbedi stvaranje uslova za veću zastupljenost novinarki među urednicama i na položajima na kojima se donose odluke, kao i uslovi rada koji omogućavaju usklađivanje poslovnih s privatnim obavezama. Za ovu tačku su nadležni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Poverenik za ravnopravnost, odnosno ministarka Gordana Čomić i poverenica Brankica Janković. Za prvu nije izvesno da će uopšte imati resor od proleća 2022, a druga nema ingerencija i mehanizama sprovođenja ovako ambiciozne namere, sem opomena i preporuka. Koje malo ko zaista sluša.

I napokon, kako se bez opšteg okvira za unapređenje položaja žena može uticati na medije da na ključna mesta postavljaju žene? Posebno što je reč mahom o kompanijama (medijima) u privatnom vlasništvu koje ne interesuju kvote, bez obzira na činjenicu da u medijima odavno radi više žena nego muškaraca. Ili zahvaljujući toj činjenici koja svedoči o “rodnoj medijskoj ravnopravnosti”.

Tanjug i Politika i dalje tema

Uspostavljanje funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta zaštićenog od političkog uticaja jedan je od proklamovanih zadataka, kao “smanjen i učinjen transparentnim uticaj države na medijskom tržištu…”. Druga stavka (mera 2.3) zapravo predviđa i dalje uticaj, samo malo manji.

U nameri da se izmakne formalno iz medija, država (opet) obećava privatizaciju nekadašnje novinske agencije Tanjug, i to već u prvom kvartalu 2021. iako je rok za to istekao pre nekoliko godina. Takođe i izlazak iz vlasništva Politike A.D. do kraja iste godine. Vrlo je verovatno da će se tokom 2021. te dve privatizacije okončati, mada u slučaju Tanjuga nije jasno šta se privatizuje, a kod Politike A. D. ko je vlasnik, a i samim tim kupac s pravom preče svojine? I kako će se te pravne zavrzlame razrešiti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.