AI roboti neće preuzeti novinarstvo

Piše: Gordana Lazarević

Profesor Čarli Beket je osnivač i direktor POLIS-a, think-tank organizacije za istraživanje i debate o novinarstvu i društvu na Odeljenju za medije i  komunikacije Univerziteta LSE (London school od economic and political science). Kada pokušavamo da shvatimo upotrebu veštačke inteligencije (AI) u novinarstvu – profesor Beket je čovek sa kojim se razgovara, prosto zato što on ima relevantne informacije. Veštačka inteligencija, alati koje nam donosi, za Beketa je, bez dileme, šansa za bolje novinarstvo, koju nikako ne bi smelo da propusti. U većini slučajeva, AI se koristi da poboljša efikasnost i efektivnost rada novinara, a ne da ih zameni.

Ova tema, da ne bi bilo zabune, nije bitna samo za novinare i medije, već je važna za svakog građanina. Odgovori na pitanja o načinu upotrebe veštačke inteligencije u novinarstvu, izvesno je, odrediće kako će građani biti informisani, a to znači da će odrediti i kako će građani donositi odluke.

Većini novinara „starog kova“ pomen upotrebe veštačke inteligencije u novinarstvu izaziva veliku bojazan, do apokaliptičnih slika nestanka medija. Realno, kada se samo površinski zagrebe, medijska slika već je poodavno pod uticajem mašina koje pamte, selektuju, traže, pa donekle, moglo bi se reći, i „misle“.

Profesor Beket zagrebao je i ispod površine, a predvodeći projekat Polisov projekat “JournalisamAI” uradio je veliko istraživanje o novinarstvu i veštačkoj inteligenciji, analizirajući na koji način se redakcije u SAD i u Evropi služe alatima AI, ili planiraju njihovu upotrebu. “Ne, roboti neće preuzeti novinarstvo. Da, mašine bi uskoro mogle da znaju da rade neke rutinske novinarske zadatke. Ali, realnost i potencijal veštačke inteligencije, mašinskog učenja i obrade podataka jeste da novinarima daju novu snagu za istraživanje, stvaranje i povezanost”, napisao je Beket na početku uvoda ovog istraživanja, citirajući kolegu, nemačkog novinara Benjamina Betkea.

Tako Beket odbacuje jednu od najučestalijih predrasuda na račun AI, koja se može čuti kada se postave pitanja o korišćenju veštačke inteligencije u novinarstvu.

• Promenama u novinarstvu koje su nastale zbog razvoja digitalnih tehnologija bavim se već 15 godina, a poslednje tri godine posebno upotrebom veštačke inteligencije u novinarstvu. Kad govorimo o veštačkoj inteligenciji, govorimo o povećanju posla za novinare. Tehnologije sa veštačkom inteligencijom, koriste se pre za bolje povezivanje sadržaja sa publikom, nego što služe tome da zamene uređivački proces.

AI u službi borbe sa predrasudama unutar medija

U projektu AIJO, na koji Beket ukazuje, učestvuje osam vodećih svetskih medija – među kojima Rojters, AFP, Dojče Vele, koji su uz pomoć veštačke inteligencije zajedno istražili kako mogu da iskoriste AI da razumeju, identifikuju i ublaže predrasude u vestima.

U okviru projekta “AIJO”, učesnici su istraživali kako predrasude oblikuju vesti, može li novinarima AI pomoći da ih otkriju i na kraju ublaže. Koristeći alat AI – konkretno tehnologiju prepoznavanja lica, svih osam redakcija dalo je sve objavljene fotografije u jednoj nedelji, kako bi videli koliko je muških lica, a koliko ženskih bilo na njima. Rezultat je bio: od 28.051 fotografije, na 16.666 bili su ljudi, a od toga je program AI kao fotografije muškaraca označio 77,1 odsto. Zastupljenost muškaraca na novinskim fotografijama, dakle, značajno je veća. Sličan rezultat pokazao se i kada su kroz algoritam AI analizirani tekstovi novinarskih kuća u ovom projektu, gde se u svega 21 odsto tekstova pominju izjave žena. Izjave žena su, takođe, u proseku i kraće, pa njihovi citati imaju 97 karaktera, dok citati muškaraca imaju 103 karaktera.
Primera radi, The Finacial Times je, zbog ovakvog problema, razvio alat AI, takozvanog bota, koji njihove novinare upozorava ako u svojim tekstovima previše citiraju muškarce. Na ovaj način, FT je stimulisao svoje novinare da potraže žene eksperte i da njima pruže jednak prostor za izražavanje. Sličan alat FT je razvio i za fotografije.

Koji su osnovni problemi u primeni AI u novinarstvu?

• Osnovni problem sa AI je što kao i svaka druga tehnologija može potencijalno da diskriminiše ili da pokaže predrasude u skladu sa podacima koje koristi i načinom na koji je programirana. Dakle, zbog toga je ključno da novinari budu svesni potencijalnih predrasuda u sistemu, da ih uoče i isprave. Drugi problem je što ove tehnologije često kreiraju velike tehnološke kompanije za druge korisnike, pa novinari moraju da budu veoma kritični i oprezni u načinu na koji ih koriste.

Možete li danas da kažete da je veštačka inteligencija već  doprinela kvalitetu medijskog sadržaja i na koji način?

• Da, sasvim sigurno već neko vreme, zahvaljujući AI, imamo personalizovan izbor vesti, relevantnije formate i bolje selektovane informacije, koje odgovaraju interesima i potrebama korisnika.

Ima li novinarstvo sa veštačkom inteligencijom šansu da se oporavi i da obnovi poverenje javnosti?

• Ne može se sa sigurnošću reći kakav će biti uticaj AI u budućnosti, ali bez dileme ima potencijal za široki i dubok uticaj na način stvaranja i konzumiranja novinarskog proizvoda. Veštačka inteligencija može da oslobodi novinare da se posvete boljem novinarstvu u vremenu u kome se medijska industrija bori za ekonomsku održivost, za poverenje javnosti i za relevantnost. AI može da pomogne da se javnost bolje bori sa preteranom količinom informacija i dezinformacija. Takođe, AI može da pomogne javnosti da na najpogodniji način dođe do kredibilnog sadržaja, koji je relevantan, koristan i stimulativan za živote ljudi.

Na koji način bi veštačka inteligencija mogla da pomogne medijima da privuku pažnju javnosti i za teme koje ih inače ne zanimaju?

• Danas već možete programirati AI tako da preporučuje drugačiji tip sadržaja od uobičajenog. Ne morate uvek davati korisnicima tekstove koji su najočigledniji izbor, ljudi svakako vole da budu iznenađeni novim idejama ili neočekivanim pričama.

Može li veštačka inteligencija da “uništi” poplavu lažnih vesti i da medijima pomogne u vraćanju kredibiliteta?

• Svakako, mnogi koji se bave proverom činjenica koriste veštačku inteligenciju da im pomogne da primete lažne vesti i dezinformacije. Ipak, AI ne može da obnovi kredibilitet medija – taj posao je na novinarima.

Novinari moraju da se pobrinu da javnosti obezbede pouzdane i relevantne informacije. Ono što u tom smislu AI može jeste da pomogne u traženju i razumevanju predubeđenja, pa i u suzbijanju ljudskih ili organizacionih predrasuda, i to se vrlo jasno pokazalo kroz naš projekat “AIJO”.

Koja su to ključna znanja o veštačkoj inteligenciji koju bi novinari trebalo da počnu da usvajaju?

• Kulturološke barijere koje postoje prema usvajanju veštačke inteligencije na radnom mestu, kao i kod većine novih tehnologija, i dalje su značajne. Bio sam veoma iznenađen opstajanjem polu-mitova kao što je “roboti će nam oduzeti posao”. Ovo je razumljivo u vreme u kome se informativni mediji suočavaju sa velikim brojem izazova kao što su pad priroda, politički pritisci, uticaj pandemije.

Novinari su umorni od stalnih promena, a ovo je jedan od glavnih izazova za njih.  Neophodno je da se upoznaju sa tehnologijom i da otkriju kako bi im ona mogla pomoći u rešavanju problema sa kojima se novinarstvo i novinari svakodnevno susreću. Ne moraju svi da znaju kako da kodiraju ili programiraju, ali moraju da budu svesni potencijala veštačke inteligencije, ali i njenih ograničenja.

Zbog čega je primena AI u novinarstvu u ovom trenutku teška, koje su najveće prepreke?

• AI nije toliko inteligentna (još). Novinarstvo može biti komplikovano, a priče se ne mogu uvek svoditi na podatke. Najnovija upotreba AI bazira se na procesima koji su binarni i predvidivi. Da bi dobro radili, moraju biti prilično jednostavni. Zabavno je spekulisati o “robotima” koji pišu sofisticirane članke ili čitaju vesti. Ali, za bilo šta što izlazi iz rutine, ljudi su i dalje najefikasniji i najefektivniji novinari. Primena AI je teška. Postoje neki “gotovi alati”, ali , generalno, potrebno je značajno vreme i ozbiljni resursi za integrisanje, pregled i ponavljanje bilo kog procesa veštačke inteligencije.

Neophodan je strateški pristup da bi se razumeo urednički i etički uticaj AI i toga kako se AI uklapa u vašu novinarsku misiju i proizvodnju vesti. Mnogi se plaše “robota koji preuzimaju posao”, ali je pravi izazov zapravo se pripremiti za nove uloge i savladati nove veštine koje su potrebne da bi se služili tom tehnologijom.

Nova moć, nova odgovornost

Učesnici u velikom istraživanju koje je sproveo profesor Beket, snažno veruju da veštačka inteligencija može da učini novinare efikasnijim i da poveća njihov kapcitet za stvaranje boljeg novinarskog proizvoda, ali i da istovremeno pomogne javnosti da se snađe u svetu pretrpanom informacijama i dezinformacijama.
Da bi u tome uspeli, informativni mediji su svesni, moraju (ponovo) da se menjaju. Moraju da se opredele i primene neki oblik strategije AI.
Kako je Beket zaključio, primena veštačke inteligencije zahteva promenu načina razmišljanja u industriji koja je uvek bila ultra-kompetetivna. Biće im neophodna doza fleksibilnosti i dugoročno planiranje koje može biti u suprotnosti sa prioritetima diktiranim događajima ili tržištem. Medijima će biti neophodan pragmatičan pristup u saradnji sa potencijalnim partnerima, kao što su tehnološke kompanije.
Veštačka inteligencija, zaključuje Beket u istraživanju, neće novinarstvo ni spasiti, ni ubiti. Novinarstvo se već suočava sa bezbroj drugih izazova kao što su apatija i antipatija javnosti, politički progoni, takmičenja za pažnju. Možda, kako Beket piše, najbolja nada za novinarstvo leži upravo u tome što je kvalitetno novinarstvo svetu potrebnije više neko ikada, u trenutku kada moć AI raste u mnogim sferama, od politike do medicine.

Pre svega, novinari moraju dobro da upoznaju AI. Treba da donose dobro informisane odluke o vrednosti ove tehnologije i načinu na koji mogu da je primene. Moraju, takođe, da prihvate da se, ponovo, menja kako ono što novinarstvo jeste, tako i način na koji se prati
Veštačka inteligencija nudi širok spektar alata za novinarstvo. Ne da bi uspostavilo svoju prevlast kao čuvar informacija, već da bi pronašlo nove načine da bude kreator i vodič ka kredibilnim informacijama, izvor kritičkih i nezavisnih analiza, i forum za raznovrsne i relevantne javne debate.
Beket kaže i da je ovo jedan veliki i kritičan istorijski trenutak, i da je to jedna od velikih poruka iz ovog izveštaja. “Ako cenimo novinarstvo kao društveno dobro, koje obezbeđuju ljudi za ljude, onda možda imamo između 2 i 5 godina, u kojima novinske organizacije moraju da savladaju ovu tehnologiju”, navodi Beket. ”Dobra vest je da se značajan deo svetske industrije vesti uhvatio u koštac sa izazovom i vredno radi na tome da se prilagodi i savlada upotrebu AI. Entuzijasti su po pitanju nove moći, ali takođe prihvataju i nove odgovornosti”, zaključuje profesor Čarli Beket.

Zaključci Istraživanja o upotrebi AI u novinarstvu:

1. Veštačka inteligencija, koja obuhvata spektar tehnologija poput mašinskog učenja, automatizacije, i obrade podataka, već danas igra značajnu ulogu u novinarstvu, ali je nejednako zastupljena.
2. Čak i redakcije koje su učestvovale u istraživanju, a koje su najdalje otišle u primeni, opisuju AI alate kao dopunske, dodatne i nestabilne, još ne kao transformatorske.
3. Nešto manje od polovine učesnika koriste AI za traženje vesti, dve trećine kažu da koriste AI za produkciju vesti, dok je nešto više od pola redakcija koristilo AI za distribuciju.
4. Postoji generalna težnja da se uz pomoć AI oslobode resursi za poboljšanje funkcionisanja redakcija i za proizvodnju novih i poboljšanih sadržaja i servisa.
5. Tri su ključna motiva za korišćenje AI – da bi novinari bili efikasniji, da bi se obezbedio relevantniji sadržaj za korisnike i da se poboljša poslovna efikasnost.
6. Polovina ispitanih medija se izjasnila kao spremna za primenu AI, dok se druga polovina priprema ili planira da počne da koristi AI alate.
7. Uloge u redakcijama se menjaju, pre svega kroz proširenje radnih zadataka. Javljaju se novi zadaci za ljude na postojećim pozicijama, a malo je specifičnih, novih AI zanimanja u medijima.
8. Najveći izazovi u usvajanju AI u novinarstvu, prema ovom istraživanju, leži u finansijskim sredstvima (27 odsto) i u znanju i veštinama (24 odsto). Značajna prepreka leži u kulturnom otporu (24 odsto), koji uključuje strah od gubitka posla, promene radnih navika, ali i generalno odbijanje novih tehnologija.
9. Istraživanje je ukazalo na nedostatak strateškog planiranja.
10. Većina ispitanih je uvereno da će generalno AI biti korisna, ako novinske organizacije zadrže etičke i uredničke stavove.
11. Redakcije su identifikovale šest ključnih oblasti u kojima AI utiče ili bi mogla da utiče na etičku i uređivačku politiku i praksu: 1. ekonomija (uštede zbog uvođenja AI mogle bi da snize uredničke standarde. Umesto toga, ušteđena sredstva bi trebalo uložiti u poboljšanje kvaliteta i efektivnosti novinarskog rada), 2. predubeđenja u algoritmima (loša upotreba podataka mogla bi da dovede do uredničkih grešaka, netačnosti i izvrtanja činjenica, pa čak i do diskriminacije određenih društvenih grupa ili stavova), 3. dezinformacije (AI može da pomogne širenje lažnih vesti. Grubo korišćenje personalizacije, može potvrditi pristrasnost ili pooštriti konflikt. Ali, dobro vođena AI, može da pomogne u borbi protiv dezinformacija i da poboljša kvalitet javne informisanosti), poboljšanje uredničkih odluka i transparentnosti (AI može da pomogne u savladavanju predrasuda i da podstakne raznolikost priča i publike), 5. balansiranje ljudske i veštačke inteligencije (Ključno je da “prošireno novinarstvo” zadrži ljudske vrednosti i da čak jača vrednosti ljudskog rasuđivanja I kreativnosti), 6. uloga tehnoloških kompanija (Postoji raširena zabrinutost oko moći velikih tehnoloških kompanija kao konkurencije i oko njihove kontrole nad istraživanjem i razvojem proizvoda. Takođe, na njih se gleda i kao na izvor inovacija, alata i sistema. Postoji potreba za većom transparentnošću, dijalogom i podrškom novinarstvu od strane tehnoloških kompanija.
12. AI će preoblikovati novinarstvo postepeno, ali sa dugotrajnim strukturnim efektima, kojima se odražava kako se novinski mediji menjaju iz drugih razloga – tehnoloških, socijalnih i komercijalnih. U uvreženijem svetu, AI će postati važniji u svim oblastima.
13. AI će medije učiniti ’nejednakijim’ i raznovrsnijim, promeniće strukturu rada, tok vesti i odnos sa javnošću.
14. AI će pokretati nove platforme i alate, kao što su AR, dronovi, generacije glasa, slika i teksta, i nosivi uređaji.
15. AI će određivati put na koji se informacije i rasprave dešavaju, mada često ne putem informativnih medija. Redakcije će se morati prilagoditi novim oblicima uređivačkog autoriteta i poverenja.
16. Novinarstvo može mnogo toga da nauči iz drugih industrija, uključujući tehnološke kompanije i start-upove, iz marketinga i oglašavanja, ali i industrije igara na sreću i muzičke industrije – kako one koriste tehnologiju, kakve su njihove marketinške prakse, njihovi odnosi sa korisnicima i njihova etika.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.