5 minuta sa: Zoranom Gavrilovićem

Izvor: Novi magazin

Usijava se briga za mlade, njihovu gotovo nevidiljivu socijalno-ekonomsku i političku poziciju u društvu; radnicima, posebno onim bez stalnog posla obećavaju se veće plate i lepša budućnost; pripadnicima „trećeg doba“ nudi se bolja zdravstvena zaštita i više novca na penzionerskim računima. Naravno, sve u zamenu za njihov glas u nedelju 3. aprila. Deža vi! Sve to gledali smo i slušali u ranijim predizbornim storijama. Naš sagovornik istraživač Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja – BIRODI, podseća da svaki izbori imaju legalnu i legitimnu dimenziju: „Kada smo kod legalne strane izbora, već sada možemo reći da ćemo imamo urušen integritet budućeg saziva Narodne skupštine Srbije kada je u pitanju poslanička grupa Srpske napredne stranke.“

Kako dolazi do tog urušavanja poslaničkog integriteta SNS?

Kao za parlamentarne izbore 2020. godine i ove godine, doduše uslovno, jer ne znamo da li će Aleksandar Vučić pobediti za predsednika Srbije kako to govore istraživanja javnog mnjenja, imaćemo zarobljavanje budućeg saziva Narodne skupštine Srbije. Predsedsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je koristeći položaj predsednika Srpske napredne stranke i statutarna ovlašćenja (članovi 45, stavovi 17 i 18), kao najpopularniji političar formirao kriterijume i predložio kandidate za poslanike SNS u budućem sazivu. Prethodno je dao svoje ime listi, kaže poslednji put, čime će svoj rejting uložiti u rezultat SNS liste, i time svoju popularnost trampiti sa SNS poslanicima koji neće koristi svoje pravo i obavezu da kontrolišu ustavnost ponašanja predsednika skladno Ustavu Srbije član 118. Ovom „fintom“ predsednik Republike je sebe stavio u vanustavni položaj tako da ćemo i ubuduće, ako on pobedi, biti u prilici da kontrolisani mediji prenose uživo kršenje članova 111, 112 i 123 Ustava čime se poništava nadležnost Vlade Srbije, odnosno nepartijski položaj predsednika kao garant državnog jedinstva.

Poslanici SNS nisu ni ranije pokazivali bilo kakvu zabrinutost zbog neustavnog ili nezakonitog postupanja predsednika Republike.

Da to nije fikcija govore 25 kršenja Ustava Srbije koje je prema profesoru Tanasiju Marinkoviću nakažnjeno počinio predsednik Republike samo u oblasti pravosuđa, jer su od predsednika zavisni poslanici „okrenuli glavu“ na očigledno kršenje Ustava. To okretanje glave je posledica člana 40, stav 2 Zakona o sprečavanju korupcije prema kojem nijedan javni funkcioner, a to znači ni narodni poslanik, ne sme da bude u zavisnom odnosu prema bilo kome, u ovom slučaju prema predsedniku Republike i partije. Glavu okreće i Agencija za sprečavanje korupcije, čija je obaveza da sankcioniše kršenje člana 40.

Zašto poslanici SNS na to pristaju kada već dobiju mandat?

Računica je jasna. Iako je poslanik vlasnik svog mandata, njemu se u aktuelnoj situaciji ne isplati da brani Ustav, jer bi to dovelo u pitanje čitav niz povlastica i mogućnosti da trguje sa svojim „pravima i obavezama“ koje mu pripadaju kao poslaniku kojeg je izabrao predsedniik Republike i stranke. Argumentaciju o zarobljenom parlamentu iznosi i sam predsednik obaćanjem da će bude li dobio novi mandat, on biti predsednik svih građana, u skladu sa članom 111 Ustava Srbije i članom 1 Zakona o predsedniku Republike. Kao da kaže da više neće kršiti ta dva pravna akta kao što je to nekažnjeno činio od 2017. godine.

Previđaju li to politički protivnici Vučića i njegove SNS?

Začuđujuće je to što opozicija ukazujući na takvo protivustavno ponašanje ne traži da predsednik Republike podnese ostavku na mesto predsednika SNS-a, čime bi se parlament odrobio. ODIHR (Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava) je u svom izveštaju sa prošlih izbora jasno ukazao da postoji problem spajanja javne i partijske funkcije u slučaju Aleksandra Vućića. Sve u svemu početak kampanje liči da ćemo ponovo imati aklamaciju o (ne)podršci ličnoj vlast Aleksandra Vučića.

BIRODI godinama monitoringuje neravnopravnost političkih takmaca u medijima.

Medijska zastupljenost, tonalitet predstavljanja i diktiranje tema uz kršenje Ustava su tri stuba prednosti Vućića koja mu daju nedostižnu prednost. Prema monitoringu centralnih informativnih emisija na pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem i N1, Aleksandar Vučić kao predsednik Republike svojom omni prisutnošću u dnevnicima je bio glavni (su)kreator tema u emitovanim prilozima od 1.12. 2020. do 31. 1.2022. godine, izuzev jula i avgusta 2021. godine.

Takav zaključak se dobija kada se uporedi obim i vrsta tema koje su bile zastupljene u svim monitorisanim prilozima u dnevnicima na pet televizija sa nacionalnim pokrivanjem i N1 i učešću tema u prilozima u kojima je Vučić bio prisutan 129 sati i 9 sekundi od ukupno posmatranih 300 sati i 21 sekunda, što je nešto malo više od polovine tog vremena.

Prilike da iznesu svoje teme i prioritet u posmatranom periodu opozicione stranke su imali nekoliko desetina i stotina puta manje od Vučića koji je i medijski spojio javnu i partijsku funkciju. Tako je SSP imao deset i više puta manje (10:52:26) vremena da predstavi svoje teme i odgovori na one koje je inicirao Vučić. Narodna stranka je imala oko pedest puta manje vremena, Dveri sto puta, Demokratska stranka i Ne davimo Beograd preko 450 puta manje. Za ostale stranke je besmisleno porediti. Dok je Vučić sa prepozitivnim predstavljanjem bio božanstvo, opozicija je na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem, posebno Pinku, bila predstavljena kao đavo.

Dakle, nije reč samo o dominantnoj prisutnosti već i o uticaju Vučića na kreiranje tv sadržaja?

Pomenuti nalaz pokazuje da pored vremenske dominacije od polovine analiziranog vremena i reklamnog izveštavanja (u proseku preko 80% pozitivnog vremena) o predsedniku Republike, postoji još jedan vid medijske prednosti koju Aleksandar Vučić ima, a to je evidentan uticaj na (su)kreiranje tema koje dominiraju u tv dnevnicima. Ta vrsta dominacije nastaje nametanjem tema kroz stvarne i pseudo događaje koji su ne retko u neskladu sa ovlašćenjima predsednika Republike.

Takvim načinom izveštavanja u dnevnicima na koje se kao izvor informisanja oslanja više od dve trećine svih medija krši se član 51 Ustava Srbije, zatim Zakon o javnom informisanju član 15, Zakon o elektronskim medijima član 47 i Pravilnik  zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, članovi od 5 do 8. Sve navedeno se posebno odnosi na TV Pink.

Novost je da se opozicioni predstavnici, ipak, vraćaju na nacionalne televizije.

Može se očekivati da će opozicija dobiti po koju priliku na nacionalnim televizijama da predstavi svoje programe. Pre svega, tu mislim na izborne hronike u kojima će opoziciji biti dozvoljeno da svoje priloge koje prave PR timovi u formi spotova, protivzakonito i suprotno novinarskom kodeksu, emituje u izbornim blokovima u tv dnevnicima. Time opozicija uz vlast, mediji koji takve priloge emituju kao medijske sadržaje i REM,koji to ne sankcioniše, postaju saučesnici u urušavanju izbornog integriteta.

Ovo „peglanje“ ravnopravnosti u medijskoj prisutnosti preko „reklama“ u izbornim blokovima je u funkciji pravljenja privida da građani Srbije imaju izbore umesto aklamacije lične vlasti Aleksandra Vučića, utemeljene na kršenju Ustava, zakona, urušavanju integriteta institucija i kontroli medija. U tako anomičnom ambijentu izborni rezultat može biti neočekivan: kako u nekom levom smeru, što je manje verovatno, tako i na više desno i ekstremno, što se čini više verovatnim.

Izvor: Novi magazin.