Više od Alanda manje od države

Piše: Miodrag Kreculj

Neodržano vašingtonsko oku­pljanje, tematski svedeno na ekonomiju, potvrda je efemernosti ovog sveta i ograničenog roka trajanja alogičnih političkih konstrukcija kojima je vreme najbolji sudija. Kreatori kosovske nezavisnosti nisu više poput Magbeta skloni da čine nove grehe kako bi prikrili svoje minulo (ne)delo, već voljni objektivnije da sagledaju stanje stvari u prevazilaženju posledica koje su sami izazvali. Fokus na ekonomske teme i formalno premeštanje težišta političkih aspekata u Brisel upućuje na fleksibilniji tretman kosmetskog pitanja i nagoveštaj američke izlazne strategije iz galimatijasa koji mnogo košta i predugo traje. Optužnica Specijalnog tužilaštva u Hagu protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija nije plod naprasno probuđenog poriva pravednosti već dobro tempirana politička poruka da se „igri bliži kraj“, ali i bezuslovnoj podršci svemu što Priština čini. Nesporno je da politički senzibilitet i savezništva nisu istorijske konstante i nikad ne izdrže probu vremena i novih interesa.

Amerika je podržavala avganistanske talibane i Sadama Huseina da bi sa njima ratovala do istrebljenja. Savezništvo sa panamskim generalom Manuelom Norijegom završeno je hapšenjem i njegovom smrću u zatvoru. Kad se turski predsednik Erdogan odrekao američkog tutorstva, Senat je decembra 2019. izglasao Rezoluciju kojom se osuđuje genocid nad Jermenima 1915, iako je Kongres decenijama pre toga odbijao svaku diskusiju o toj temi.
Protokom vremena okolnosti se menjaju i svet postaje pragmatičniji, ne obavezno i manje loš, već motivisan drugim interesima menja ugao percepcije i otvara prostor novim mogućnostima. Samo se srpska pregovaračka koncepcija ne menja i slepo se vrti oko propalog Briselskog sporazuma bez rezultata u svetu dominacije finansijske i političke dinamike. Nema ničeg prirodnijeg u takvoj situaciji nego probati nešto drugo sa novim ljudima i idejama, efikasnije osmišljenom strategijom utemeljenom na nacionalnom Ustavu, međunarodnim javnopravnim aktima, Rezoluciji 1244 SB i odluci Badinterove arbitražne komisije: „Prethodne granice (republika) dobijaju značenje granica koje štiti međunarodno pravo.“

Ceo tekst možete pročitati u novom broju NIN-a.