Rasisti iz našeg sokaka

17. June 2020.
Očekivalo se da kontroverzu možda izazove slobodan jezik i eksplicitan sadržaj stripa, ali se ispostavilo da nekim čitaocima smeta to što je glavni junak američki crnac na Divljem zapadu.
maxresdefault
Foto: darkwoodprodavnica.rs

Piše: Goran Skrobonja

Bilo mi je možda tek deset, jedanaest godina kada sam, u letnjem bioskopu negde na moru, sa roditeljima odgledao film Buck and the Preacher (distributerski prevod – Crna karavana), sa tada aktuelnim crnačkim zvezdama Sidnijem Poatjeom i Harijem Belafonteom. Nisam tada mogao da znam da je ovaj film iz 1972. (koji je režirao sam Poatje) nastao na talasu „novog vesterna“ kojem su znatno doprineli režiseri Sem Pekimpo (Divlja horda) ili Džordž Roj Hil (Buč Kasidi i Sandens Kid), prvi put sa crncima kao centralnim likovima. Otad pa nadalje, bilo je sasvim uobičajeno gledati filmove holivudske A produkcije sa crncima u istaknutim ulogama.

Ali vestern stripovi sa crnim protagonistima? Ispostavilo se da smo morali prilično dugo na to da čekamo. Kada mi je urednik Veselog četvrtka Dušan Mladenović predložio da uređujem prvi mini-serijal sa junakom po imenu Dedvud Dik, crncem na Divljem zapadu u periodu posle američkog Građanskog rata, najpre sam pomislio na film koji sam pomenuo na početku ovog teksta.

Prva epizoda „Crno kao noć, crveno kao krv“ rađena je po priči Soldijerin Džoa R. Lensdejla, koju je napisao za antologiju sa naslovom Warriors 3 čiji je priređivač bio Džordž R. R. Martin (autor Igre prestola). Kako sâm Lensdejl kaže: „Pokušao sam da napišem roman o Dedvud Diku još osamdesetih, ali su mi sve izdavačke kuće kojima sam se obratio dale isti neverovatni odgovor: „Crnci ne čitaju, a belce ne zanima da čitaju priče o crncima.“ Potom sam se devedesetih godina obratio jednom izdavaču koji mi je dao politički korektan odgovor: „Ne znamo da li postoji tržište za ovu knjigu. A onda sam konačno dobio priliku da napišem prvu priču, na zahtev mog prijatelja Džordža…“

Čim je Veseli četvrtak najavio novog strip junaka – crnog kauboja – među reakcijama onih koji prate sajt ove izdavačke kuće počele su da provejavaju i neke krajnje čudne i zabrinjavajuće, da bi stvar eskalirala, kako se čini, zbog tragičnih aktuelnih događaja u Americi koji su eksplodirali posle ubistva Džordža Flojda: „Ovim direktno pljujete na naše ljude koji žive u Americi, a neki od njih rade i kao policajci koji su imali posla sa ovima koje zastupate…“; „Vi ste teški rasisti i neofašisti. Nikada više neću kupiti nijedan vaš strip. Sve će vam ubrzo migranti pojasniti. Podarite im ćerke, majke, sestre i žene da vam podignu natalitet”; „Ako redakcija ne reaguje na ono šta se radi našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, zašto reagujete na dešavanja u SAD? Da vam Flojd, uz dužno poštovanje svakog ljudskog života, nije bliži od sopstvenog brata, ili svetinje“, bile su neke od reakcija na društvenim mrežama.

Svi smo zajedno očekivali da eventualno kontroverzu izazove slobodan jezik i eksplicitan sadržaj stripa, ali se ispostavilo da nekim čitaocima stripova smeta što se objavljuje sveska u kojoj je glavni junak američki crnac umesto – kako jedan uvređeni pratilac sajta reče – „Srbin sa Kosova“.

Ovakvi napadi, međutim, na nešto što bi poslednje trebalo da bude opterećeno bilo kakvom ideologijom ili šovinizmom – uzbudljivu i zanimljivu strip avanturu – pokazuje da rasizam niče na često najneočekivanijim mestima, i da, kao u onom politički nekorektnom vicu, po Mujinim rečima, „svak ima svog ’Ercegovca“. Tema o rasistima iz našeg sokaka daleko prevazilazi značaj jednog strip izdanja i treba da bude predmet široke društvene reakcije. Svima nama koji smo učestvovali u projektu sa nazivom Dedvud Dik sada kao uteha i ohrabrenje mogu da posluže reči stvaralaca koji stoje iza možda najpopularnije domaće TV serije svih vremena, Senke nad Balkanom – i njima su stizale pretnje i razni likovi za tastaturom nazivali su ih „neprijateljima Srbije“.
U međuvremenu, nova verzija stare pošalice glasi: „Život piše romane, a ljudi ne čitaju ni stripove.“ Siguran sam da je Dedvud Dik jedan od onih koji će ljude naterati da ih čitaju ponovo.

Kompletan članak potržitie u novom broj NIN-a.

Click