Legalizacija marihuane menja sve

Piše: Jelena Zorić, NIN

Ako ne mogu da ospore dokaze i pobede u sudnici, izmeniće zakon? Da li bi najavljena izmena zakona mogla da spasi robije vlasnika Jovanjice i vođu organizovane kriminalne grupe Predraga Koluviju optuženog da je nedaleko od Beograda godinama proizvodio kanabis, na najvećoj plantaži te droge u Evropi? Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će Srbija kao članica UN ispoštovati odluku te organizacije da se marihuana skine sa liste narkotika i naveo da se u Srbiji već radi na tome.

Na tome je, pre hapšenja, radio i vlasnik Jovanjice Predrag Koluvija. Policajci su, u novembru 2019. godine, na imanju kod Stare Pazove, pronašli 1,6 tona marihuane. „To je najveća zabeležena zaplena droge u Republici Srbiji i regionu“, navodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici. U podzemnim kanalima imanja bile su laboratorije za uzgoj narko-biljke. Posle berbe, članovi kriminalne grupe koju je predvodio Koluvija, sušili su i pakovali marihuanu u kesice od pola kilograma, i spremali je za izvoz i prodaju. Iznad pogona fabrike za proizvodnju droge, bile su kancelarije. Fioka radnog stola Koluvije krila je brojne tajne. Među, naizgled suvoparnom, dokumentacijom nalazili su se fragmenti Koluvijine prošlosti, ali i njegov plan za budućnost. Inspektori za borbu protiv droga beogradske policije pronašli su Koluvijin projekat o legalizaciji marihuane, koji je napisao uoči hapšenja. Elaborat je bio adresiran na Ministarstvo zdravlja, a odlazak u pritvor sprečio ga je da studiju zvanično potpiše i pošalje. Međutim, Koluvijini planovi, bar prema poslednjim najavama ministra Lončara, uskoro bi mogli da se ostvare. Izmena zakona mogla bi da bude Koluvijina „zelena karta“.

Jedan od branilaca člana Koluvijine ekipe kaže da ukoliko se marihuana skine sa liste narkotika, postoji mogućnost da organizovanoj kriminalnoj grupi, koju je predvodio vlasnik Jovanjice, budu znatno umanjene kazne ili da čak bude oslobođena zbog isključenja naknadne protivpravnosti: „U slučaju izmene zakona, okrivljeni ima pravo na primenu povoljnijeg zakona. Kanabis se trenutno nalazi na spisku opojnih droga sa obrazloženjem da može prouzrokovati oštećenje zdravlja ljudi i samim tim njegovo posedovanje, proizvodnja, prerada ili prodaja predstavlja krivično delo. Ako bi se marihuana skinula sa tog spiska, upravo zarad lečenja ljudi, onda njena proizvodnja, držanje i promet neće se više smatrati štetnim po zdravlje, a samim tim neće ni biti krivično kažnjivi ili će biti zaprećene niže kazne za nova krivična dela koja se budu formirala u vezi sa tim.“

Branilac, koji je želeo da ostane anoniman, napominje i da se uhapšeni za predmet Jovanjica terete za proizvodnju, a ne za trgovinu kanabisom, te ukoliko usred suđenja proizvodnja te biljke prestane da bude krivično delo, to će definitivno uticati na ishod suđenja: „Kada je došlo do dekriminalizacije klevete kao krivičnog dela, postupci su obustavljani, a alternativno delo bilo je uvreda, pa je okrivljeni mogao biti osuđen za uvredu ukoliko je bilo elemenata.“ Tada bi se kao istinite pokazale i reči jednog od čuvara Koluvijinog narko-biznisa, šefa BIA na Zvezdari Aleksandra Tošića. Naime, dok je Koluvija strepeo da bi mogao biti uhapšen, Tošić mu je poslao poruku putem aplikacije za konspirativnu komunikaciju Razgovor. „Nemoj da ti unose agresivnu atmosferu u smislu borbe i nasilja, jer radiš zdravu sistemsku priču…

Ovde možeš samo dva neprijatelja da imaš, a to su službe, za koje se borimo da im dokažemo da si veliki prijatelj. I konkurencija – koju trenutno nemaš“, pisao mu je agent BIA-e. U prilog tužiocu ide to što je i u Holandiji, gde je marihuana odavno skinuta s liste narkotika, njen uzgoj, bez dozvole, krivično delo. Dakle, Koluvija i ekipa bi i izmenom zakona, pošto su marihuanu uzgajali bez dozvole, i dalje bili u krivičnom delu, ali sa zaprećenim blažim kaznama. Branilac pripadnika organizovane kriminalne grupe sa Jovanjice kaže da i za tu situaciju imaju spreman plan: „Kada su zaprećene niže kazne, tada brže nastupaju i zastare. Ovo je glomazan postupak, proces može lako da se odugovlači zbog velikog broja okrivljenih.“

Promena zakonske regulative i odugovlačenja suđenja, dosije Jovanjica mogli bi da odvuku od očiju javnosti i interesovanja medija. I tako sve do Apelacionog suda, koji je već poznat kao instanca koja u ponekim slučajevima „u ime naroda“ donosi kontroverzne odluke za kontroverzne biznismene. Koluvija se svakako može svrstati u grupu kontroverznih. Ljudi koji su sarađivali sa njim kažu da je imao viziju i želju da svoje ideje proširi na ceo region, odnosno Balkan. Da li je Koluvija slutio u kom smeru vetar duva, i da će „povoljne struje“ doneti legalizaciju kanabisa i na ove prostore? Ko bi takav biznis započeo prvi, on bi imao i monopol, a upravo je Koluvija išao tri koraka ispred svih. To pokazuju i podaci iz njegove biznis karte, posedovao je firme u Severnoj Makedoniji, u Sloveniji, a sve češće razvijao je i kontakte sa Hrvatskom, dok je razvijao i nove sorte kanabisa, sa različitim nivoom THC-a.

Predrag Koluvija u javnosti se predstavljao kao pobožni, uspešni privrednik – proizvođač organske hrane i indijske konoplje. Njegove staklenike osveštali su monasi iz Hilandara. Neretko je bio deo delegacija uz predsednika Aleksandra Vučića na biznis forumima. Nekadašnji ministar za rad, pa ministar vojni, sada prvi čovek policije Aleksandar Vulin na Koluvijinom imanju brao je salatu i paradajz. Visoki funkcioner SNS Zoran Babić promovisao je proizvode Jovanjice. Imanje nadomak Stare Pazove obilazio je i direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić. Na seminarima organske hrane uz Koluviju je neizostavno bio i član Glavnog i Izvršnog odbora SNS Dragomir Petronijević. Biznis seminare i kurseve o poljoprivredi držali su i policajcima.

Dozvolu za uzgajanje industrijske konoplje Koluvija je dobio šest meseci pre hapšenja, dozvola je bila namenjena i za izvoz i to firmama koje posluju u Severnoj Makedoniji i Sloveniji – zemljama u kojima je dozvoljena upotreba kanabisa, odnosno marihuane, u medicinske svrhe. Istraga je utvrdila da se na Jovanjici od 2016. zapravo proizvodila marihuana, po izgledu je slična industrijskoj konoplji, ali sa mnogo većim udelom THC-a koji je svrstava u opojnu drogu. Podaci iz optužnice ukazuju na to da se Predrag Koluvija i deo njegovih saradnika narko-biznisom i izvozom droge širom regiona, pa i u zemlje Evropske unije, bave već deset godina.

Koluvija (41) je rođen u Nemačkoj. Pre dolaska u Srbiju, početkom 2000. u rodnoj zemlji je osuđivan kao višestruki prevarant, a u Italiji zbog nedozvoljenog držanja oružja. Poslove u Srbiji uglavnom je vodio sa još jednim nemačkim državljaninom, srpskog porekla, svojim kumom Sergejem Mrđom. Upravo je Mrđa prvi pobegao s Jovanjice i trenutno se nalazi na međunarodnoj poternici. I to nije prvi put da se za Sergejem Mrđom traga. Zbog šverca skanka, svojevremeno je prvi pao u ruke policiji. Doduše, mađarskoj. Bilo je to 2011. godine, na graničnom prelazu Roske. Mrđa je sa još jednim saradnikom uhapšen dok je u Mađarsku pokušavao da uveze tridesetak kilograma skanka. Postupak je pokrenut pred sudom u Segedinu, međutim posle izlaska iz mađarskog pritvora Koluvijinoj „desnoj ruci“ se gubi svaki trag. Kvalitet skanka, sa kakvim se, do tada, komšijska policija nije susrela i koja je bila neuporedivo drugačija od dotadašnje „gandže“, koja je obično stizala iz Albanije, naterala ih je da posumnjaju da se droga takvog kvaliteta krije možda baš u Srbiji, odakle su bili i šverceri.

Ta sumnja je prerasla u prvi veći udar za Koluvijin biznis. Kao i planove za budućnost, fioka radnog stola vlasnika Jovanjice krila je i tajnu o njegovoj prošlosti. Odmah ispod elaborata o legalizaciji marihuane, nalazila se fotokopija pasoša Koluvijinog kuma Vladana Lazovića Laze, kao i optužnica koja je kuma Lazu oterala na robiju. Kako NIN saznaje, reč je o policijskoj akciji „Cepelin“, kada je u maju 2012. godine policija uhapsila pet osoba zbog proizvodnje i distribucije skanka. Na Mirijevskom bulevaru u ruke inspektora pao je i tada 54-godišnji Koluvijin kum Vladan Lazović, koji je označen kao vođa grupe. U akciji „Cepelin“ zaplenjeno je 270 kilograma skanka spakovanog za prodaju i 200 kilograma sirove marihuane, čija je vrednost iznosila oko milion i po evra. Pronađena je i veća količina oružja i eksploziva, kao i 200.000 evra. Prema rečima tadašnjih policijskih zvaničnika, u naizgled napuštenoj kući, koju su čuvali opasni psi, nalazila se laboratorija opremljena skupocenom i sofisticiranom opremom, a organizovana kriminalna grupa drogu je prodavala za pet do sedam hiljada evra po kilogramu i bila je namenjena srpskom, ali i evropskom tržištu.

Inspektor odeljenja beogradske policije Dušan Mitić, koji je učestvovao u Koluvijinom hapšenju, upitan tokom davanja iskaza u Tužilaštvu da li postoji primer sličan Jovanjici, izjavio je da je postojao sličan primer što se aparature tiče, u Mirijevu 2012. godine: „Radi se o laboratoriji za proizvodnju marihuane i bilo je između pet i šest hiljada biljaka, u pitanju je kum okrivljenog Predraga Koluvije, izvesni Laza.“

Baš o tom događaju, kako se navodi u optužnici, pisao je i Koluvija u porukama agentu BIA Aleksandru Tošiću kada je on pokušao da ga smiri zbog dronova koji su, uoči hapšenja, novembra 2019. nadletali imanje. Dok ga je Tošić ubeđivao da radi „zdravu sistemsku priču“ i da ne bude agresivan, Koluvija mu je pisao: „Nije meni da budem agresivan, nego želim ljude da zaštitim. Pre osam godina su mi povezali i tukli ljude, a posle prijavili muriji, ja ne znam koliko vremena imam!“

Izvor blizak istrazi, za NIN otkriva da je Koluvija te 2012. godine „za dlaku“ izbegao hapšenje, i kaže: „Svi smo posumnjali da je Koluviju tada upozorio i poštedeo hapšenja tadašnji šef operativne analitike beogradske policije Slaviša Softić. Operativni podaci, koje smo imali, kao trag sumnje, vodili su ka njemu, međutim, nije bilo konkretnih dokaza. Spekulisalo se da je Softić to uradio, mimo neposrednih šefova, a na inicijativu tadašnjeg vrha policije.“ Softić je u međuvremenu postao načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), potom je 2015. smenjen. Veliki povratak doživeo je u decembru 2020. kada je Vulin postao ministar policije i unapredio ga za načelnika Službe za operativnu analitiku. Nije to poslednji put da miris skanka ostavlja trag do Koluvije i to preko policije.

U optužnici za Jovanjicu 2, kojom se terete i pripadnici bezbednosnih službi da su Koluviji pružali zaštitu u narko-biznisu, kao jedan od dokaza prilažu se poruke iz aplikacije za konspirativnu komunikaciju članova organizovane kriminalne grupe Jovanjica. Policajac iz  Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala beogradske policije Radovan Bojović obaveštavao je Koluviju, kom je tepao sa „Bato“, o ishodu sudskog postupka koji se vodio protiv njegovog rođenog brata Vuleta Bojovića. „Bato, ne reče ti, zvao me advokat iz Hrvatske i rekao mi je da mu je potvrđeno 2 godine i 8 meseci. Moram tamo u četvrtak da vidim sa advokatom može li se odložiti odlazak i ostale detalje. Stiglo da ide na izdržavanje. Potvrđena presuda“, kao i: „Ne, on ima presudu na zatvor od 2 godine i 8 meseci. Žalili smo se, ali nije prošlo to.“

Tužilaštvo navodi da se upravo ova komunikacija odnosi na Vuleta Bojovića, rođenog brata okrivljenog policajca Radovana u postupku Jovanjica 2. Vule Bojović uhapšen je 1. jula 2016. kada je na graničnom prelazu sa Hrvatskom pokušao da preveze više od 33 kilograma kanabisa. Sumnja se da je droga bila s Jovanjice. Četiri godine kasnije, takođe, 1. jula, uhapšen je i Vuletov brat policajac Radovan Bojović. I on je optužen da je bio Koluvijin prsten zaštite kao i dvojica agenata BIA-e: šef ove agencije na Zvezdari Aleksandar Tošić i Branislav Radosavljević, koga je BIA uputila da radi u MUP gde je, između ostalog, bio asistent bivše državne sekretarke ovog ministarstva Dijane Hrkalović. Od policajaca su još uhapšeni Zoran Baštovanović, pripadnik Odeljenja za borbu protiv korupcije, zatim Milan Kendija – nekadašnji načelnik Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, blizak nekadašnjem direktoru policije Miloradu Veljoviću. Saša Vujisić, pripadnik Vojnoobaveštajne agencije (VOA), izbegao je hapšenje i za njim je raspisana poternica. U ovom slučaju su optuženi i Koluvijin vozač, inače rođak policajca Kendije Miloš Tofilović, kao i Slaviša Milinković, za koga se tvrdi da je imao zadatak da kontaktira sa osobama koje su „pale“ sa drogom proizvedenom na Jovanjici i ubeđuje ih da na bilo koji način ne ugroze grupu.

Ipak, Koluvijin prsten zaštite imao je pukotine. Hapšenja su se nizala, a svako je vodilo policiju na korak bliže gospodaru tog prstena. U junu 2019. uhapšen je Miodrag Poznan zvani Stolar, na graničnom prelazu Preševo, sa oko 30 kilograma marihuane. Tužilaštvo tvrdi „droga je bila sa Jovanjice“, a članovi grupe obilazili su Poznana u zatvoru i pazili da „ne progovori“. Usledilo je i hapšenje Dragana Miloševića u Beogradu u oktobru 2019. Koluvija je bio sve zabrinutiji, jer je postojala šansa da se na zaplenjenoj drogi nalazi DNK njegovog saradnika Stevana Holića, prema navodima u optužnici. Zaštitnici Predraga Koluvije trudili su se da uvek preduhitre policajce za borbu protiv droga. Obezbedili su mu registarske tablice Uprave kriminalističke policije, kako bi nesmetano prevozio kanabis, agenti BIA su zloupotrebljavali kompjuterske šifre svojih kolega kako bi proverili ko su ljudi koje Koluvija planira da zaposli na imanju, ali i registarske tablice svakog automobila koji se približi Jovanjici ili njenom vlasniku. Osobe za koje bi Koluvija procenio da su sumnjiva lica, prolazile su dodatnu proveru, nadgledali bi im se telefonski listinzi, komunikacija, proveravali članovi porodice. Neki ljudi su „stavljani na mere“ i proglašavani disidentima samo zbog Koluvijine procene da bi mogli da ga ugroze. To pokazuju i poruke koje su agent BIA i vlasnik Jovanjice razmenjivali. „Je l’ možemo da vidimo je l’ njegov broj mobilnog bio na našoj baznoj stanici?“, pitao je Koluvija agenta Tošića, na šta mu je on odgovorio: „Teško, moram meru da mu otvorim“, nakon toga Koluvija je imao novi predlog: „A Brana da ga provuče tamo kod njegovih kao politika.“ Iz dalje prepiske tužilac je saznao da je čovek o kom je bilo reči, zaista stavljen „na mere“ kao politički nepodoban od strane agenta Radosavljevića.

Branislav Radosavljević, agent BIA, upućen na privremeni rad u MUP, nekoliko meseci pre policijskog upada na Jovanjicu Koluviju je i fizički uveo u srce policijske službe. O tome je pred tužiocem Drecunom govorio tadašnji rukovodilac Službe za specijalne istražne metode Dejan Milenković: „Okrivljenog Predraga Koluviju upoznao sam u prostorijama Službe za specijalne istražne metode u Ulici kneza Miloša, susret je trajao jako kratko, 2-3 minuta, budući da sam bio u gužvi. Okrivljeni Branislav Radosavljević upoznao me je sa okrivljenim Predragom Koluvijom u junu ili julu mesecu 2019. godine, te ga je predstavio kao čoveka koji može dosta da pomogne za prostor prema Severnoj Makedoniji, pošto sarađuje sa svim službama bezbednosti.“

Posebnu pažnju vlasnik Jovanjice i njegovi saradnici usmerili su na inspektore Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije. Motrili su na njih kada odlaze i vraćaju se sa zadatka. Naime, na trećem spratu beogradske policije nalaze se i Odeljenje za borbu protiv droga, tzv. Četvrto i Odeljenje za borbu protiv privrednog kriminala u kom je radio okrivljeni Radovan Bojović. Svakodnevno je sretao kolege iz Četvrtog na hodniku, po kafićima oko policijske zgrade, pio kafu sa njima i pokušavao da izvuče poneku značajnu informaciju. Upoznavao ih je i sa ostalim članovima organizovane kriminalne grupe, kao i sa Koluvijom, te im nudili nastavak druženja i zajednička putovanja na Hilandar.

I konačno, putevi su im se ukrstili 13. novembra 2019. na auto-putu Beograd – Niš. Predrag Koluvija i njegov vozač Miloš Tofilović bili su u audiju koji je imao blinkere i pravoslavni krst sa oznakom Srpske crkve na karoseriji. Nepropisno su preticali pogrešnu ekipu. Zaustavio ih je civilni automobil i Koluvija se susreo oči u oči lično sa načelnikom Odeljenja za borbu protiv droga Slobodanom Milenkovićem i još trojicom inspektora. Nije mu pomogla ni falsifikovana policijska značka koju je imao kod sebe. Ubrzo je uhapšen, a policija je preplavila zelena polja marihuane kod Stare Pazove. Ipak, najvećom zaplenom kanabisa u Srbiji niko se nije hvalio. U optužnici se izdvaja deo iz prepiske putem aplikacije za tajnu komunikaciju Razgovor. Policajac Radovan Bojović pisao je Koluvijinim saradnicima koji su još bili na slobodi: „Mediji su sada najvažniji, da ne ode (vest o hapšenju). Vojne službe i BIA mogu da stopiraju medije.”

Gotovo dve nedelje od policijske akcije o tome se ćutalo. Sve dok na konferenciji za medije, vestima o zapleni droge na sremskim poljima, nije zatresao skupštinski hol tadašnji narodni poslanik opozicionar Miroslav Aleksić. I, buknula je afera Jovanjica. Aleksić je govorio da ima saznanja da je Koluvija neposredno pre nego što je uhapšen zvao brata predsednika Srbije Andreja Vučića. Kasnije je sud proglasio krivim Aleksića, kog je Andrej Vučić tužio za uvredu časti. Načelnik policijskog odeljenja Slobodan Milenković i inspektor Dušan Mitić mesec i po dana posle akcije na Jovanjici išli su u dva navrata na poligrafska testiranja i ispitivani su u vezi sa Koluvijinim hapšenjem. Oba puta utvrđeno je da govore istinu. To nije sprečilo tabloide da nedeljama vode hajku protiv policajaca. Dan uoči dočeka 2021. godine predsednik Aleksandar Vučić najavljivao je da bi inspektori i po treći put mogli na poligraf zbog tog slučaja.

U policijskim krugovima se glasno šapuće da je još posle upada na Jovanjicu za načelnika Milenkovića tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović napisao nalog za smenu, bez evidentiranog datuma. Zbog burnih reakcija javnosti, taj nalog je ostao u fioci. U oktobru 2020. u ministarsku fotelju umesto Stefanovića seo je Aleksandar Vulin, koji je u međuvremenu u javnosti poneo i nadimak „baštovan s Jovanjice“. Neizvesno je da li je osim fotelje svog prethodnika Vulin nasledio i fioku i kakva je sudbina policajaca koji su se odvažili da razbiju „sistemsku priču“…

Izvesno je da uskoro kreću i suđenja za okrivljene prema optužnici Jovanjica 2, koja je postala pravosnažna, u martu, samo nedelju dana kasnije, otkako je stigla u Apelacioni sud na proveru. U medijima se spekuliše da je potvrđivanje optužnice ubrzao zahtev Evropskog parlamenta da država Srbija omogući rešavanje slučaja Jovanjica. Izvesno je i da su se hapšenja članova Koluvijine ekipe nastavila. Naime, samo četiri i po meseca pošto je izašao iz pritvora, u kom je bio zbog proizvodnje marihuane u Staroj Pazovi, Koluvijinom vozaču Milošu Tofiloviću ponovo su stavljene lisice. Ovaj put uhapšen je u međunarodnoj akciji zbog trgovine heroinom. I ovaj put, hapsila ga je, pored srpske policije, i Američka agencija za borbu protiv droga – DEA.

Članak je prenet sa portala NIN.