Igrice su ozbiljan biznis

Piše: Branko Milutinović, suosnivač i direktor Nordeusa, NIN

Naša Nordeus priča počinje pre tridesetak godina, kada smo se zaljubili u video-igre. Pored velikih problema sa kojima smo se kao deca suočavali devedesetih, sport i video-igre su bili bitan aspekt našeg odrastanja i pomogli nam da taj period lakše prebrodimo. „Besplatne igre“, da ne kažem piraterija je obeležila naše generacije i omogućila nam da ostanemo u kontaktu sa svetom u vremenima kada smo po svim drugim parametrima bili odsečeni od njega. Ljubav prema igrama dovela nas je i do Elektrotehničkog fakulteta, gde smo na kraju i diplomirali na projektu igre koja pomaže deci ometenoj u razvoju da se bezbedno snađu u saobraćaju. Prvoj takvoj 3D igri u istoriji fakulteta.
Pred kraj fakulteta desio se sudar sa realnošću – ponuda poslova koji bi nas profesionalno ispunili i dali nam šansu da ostvarimo svoj pun potencijal je bila izuzetno mala, da ne kažem nepostojeća. Da ne pričam o karijeri pravljena igara. Doneli smo tešku odluku da ostavimo porodice, emigriramo i krenemo da radimo u Majkrosoftu. Lepo plaćene pozicije i perspektiva korporativne karijere su zvučali dobro, ali naš san je oduvek ostao isti. Zbog tog sna o pravljenju igara, i želje da živimo u svojoj zemlji, uz svoju porodicu, dve godine kasnije smo se vratili u Beograd i pravljenju Top Eleven-a posvetili još dve godine danonoćnog rada.

Uoči puštanja naše igre, jedna od najpoznatijih gejming kompanija na svetu – EA, investirala je oko 400 miliona evra u jedan studio koji je napravio igru pod nazivom FIFA Superstars za društvene mreže, sa svim profesionalnim licencama koje možete da zamislite. Tu igru su lansirali dva dana pre lansiranja Top Eleven-a, za čiji marketing smo imali svega nekoliko hiljada evra. Reći da nam početak nije bio kako smo se nadali je verovatno ulepšavanje realnosti. Međutim, verovali smo u to što radimo, i da je naša igra bolja za publiku koju „gađamo“. Većina onih koji su je probali, nastavljala je da je igra, što nas je učinilo, na izuzetno maloj skali, profitabilnim već posle tri nedelje. Do kraja te 2010. godine, uz nikad više rada, odricanja i optimizacije svakog dinara, Top Eleven je postao fudbalska onlajn igra na svetu broj jedan.

Tada se desila još jedna veoma bitna odluka. Imali smo hipotezu da će pametni telefoni biti nova platforma za igre koja će promeniti svet. Zato smo vrlo brzo nakon objave Top Eleven-a, počeli da razvijamo i verziju za mobilne telefone, prvo za Android a onda i iOS. Tako je Top Eleven postao i prva cross-platform hit igra na svetu, dostupna na računarima i na telefonima, gde god da se nalazite, što je predstavljalo ključnu razliku u odnosu na sve druge igre koje su tada postojale. Danas je industrija igara za mobilne uređaje više od dva puta veća od filmske i muzičke industrije zajedno. To je Nordeusu omogućilo da postane kompanija kakva je danas, a tada nam je to donelo i nagradu za najbolji gejming startap u Evropi, što je prvi put da je nekom našem timu iz Srbije to uspelo. Od tada do danas, prešli smo put od nule do potencijala da postanemo jedna od globalno najprepoznatljivijih kompanija iz Srbije. Taj potencijal ćemo pokušati da ostvarimo u partnerstvu sa kompanijom Take-Two.

Prethodnih deset godina dokazali smo da možemo kontinuirano da razvijamo Top Eleven tako da okupi više od 240 miliona registrovanih korisnika do sada. Vodeći se istom onom ambicijom kojom smo postigli rezultate koje niko nije mogao ni da zamisli pre samo deset godina, u narednoj deceniji vidimo mogućnost da napravimo rezultate o kojima će se govoriti na sličan način. Kompanija Take-Two je jedna od najkreativnijih i najinovativnijih gejming kompanija, dominantno prisutna i poznata širom sveta. Kao deo grupe koju ova kompanija predstavlja, želimo da igre koje budemo kreirali u Beogradu, a posebno Top Eleven, pozicioniramo na tržištima kojima smo do sada imali ograničen pristup, kao što su Kina i SAD. Fudbal je u Kini već izuzetno popularan sport, koji nedeljno prati više od 300 miliona ljudi. Sa druge strane Pacifika, u Sjedinjenim Američkim Državama, fudbal je sport koji ima najveći potencijal rasta u godinama koje dolaze i to dokazuje iz godine u godinu. Prilika za nas na ovim tržištima, uz saradnju sa kompanijom Take-Two, sada je neograničena.

Nordeus postaje deo grupe Take-Two, koja stoji iza nekih od najboljih igara na svetu, i koja je jedna od samo tri gejming kompanije u Standard end Pur (S&P500) indeksu, koji čine kompanije poput Epla, Amazona, Koka-Kole, Intela. Ono što je za nas ključno je da Nordeus ostaje u Beogradu, da ostaje deo nikad jače lokalne zajednice i da će saradnja sa Take-Two dodatno doprineti i našoj industriji da se pozicionira globalno. Ova saradnja neće puno toga promeniti u samom radu naše kompanije, nastavićemo sa radom na razvoju novih igara i unapređenju Top Eleven-a, sa još većom ambicijom da nastavimo rast u narednoj deceniji i dodatnim fokusom na razvoj zajednice u Srbiji.
Uvek smo se trudili da aktivno doprinosimo razvoju zajednice, od prvog Nordeus Hakatona, suosnivanja Inicijative Digitalna Srbija i Srpske asocijacije industrije video-igara, do podrške roditeljima i deci kroz investicije od više miliona dolara u opremanje porodilišta u Srbiji (kroz kampanju Bitka za bebe) i razvojna savetovališta za decu sa smetnjama i kašnjenjima u razvoju u domovima zdravlja širom Srbije, do razvoja Halobeba aplikacije u saradnji sa Unicefom u Srbiji.

Ovim aktivnostima dodajemo i osnivanje Nordeus fondacije, sa početnom investicijom od tri miliona dolara, koja će uz ciljeve na kojima već radimo, kao što su razvoj gejming industrije u Srbiji, unapređenje poslovnog okruženja za razvoj startapa i podrška razvoju visokog obrazovanja u Srbiji, doprineti razvoju douniverzitetskog obrazovanja u našoj zemlji.

Razvoj obrazovanja u svetu, pa tako i u Srbiji, sa velikim poteškoćama prati razvoj industrije i ekonomije koja je danas digitalna i globalna, sa znanjem koje je svima i u svakom trenutku dostupno onlajn. Da bismo pripremili našu decu za život u 21. veku, moramo ih naučiti veštinama i kompetencijama koje će im omogućiti da sve te dostupne informacije koriste kako bi stvarali nešto novo. Zato nam je razvoj kreativnosti i inovativnosti u školama jedan od ključnih prioriteta u narednih deset godina, kako bismo kao zemlja ispratili svet u prelasku na potpuno digitalnu ekonomiju, nadajući se da ako to učinimo brže od ostalih ili bar većine, možemo kolektivno izboriti bolju poziciju u novom (digitalnom) dobu koje je pred nama.

Članak je prenet sa portala NIN.