Država koja ne podnosi kritiku je slaba

4. Jun 2020.
Napad na IFDT nije ništa drugo do napad na međunarodnu saradnju, na slobodu istraživanja i na ideal akademske autonomije. On je deo jačanja kulture cenzure i nastojanja da se uguši svaki disonantan ton
640px-Judith_Butler_al_CCCB_2018
Džudit Batler. Foto: Miquel Taverna

Priredio Milan Nešić

Zašto sam se pridružila Apelu:

Bila sam gost Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i blisko sam sarađivala sa njegovim prethodnim direktorom i mnogim istraživačima. U pitanju je grupa izuzetnih naučnika koji ostvaruju značajnu saradnju širom Evrope, Južne Amerike i Rusije. Njihov rad je i nadahnut i akademski izvrstan, i nadovezuje se na značajnu tradiciju mišljenja u Srbiji, koje je kritično spram zloupotrebe državne moći i cenzure intelektualnog rada.
Kopredsednica sam Međunarodnog konzorcijuma programa kritičke teorije, koji obuhvata 500 programa, centara i instituta širom sveta, aktivnih u oblastima kritičke teorije, društvene teorije i kreativnih kritičkih praksi. Međunarodni konzorcijum programa kritičke teorije osuđuje ograničavanja slobode i obustavu finansiranja svetski poznatog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, Srbija. Novoimenovani Upravni odbor Instituta oličenje je stavova koji su neprijateljski spram demokratskog duha Instituta i njegovim imenovanjem ugrožava se pravo Instituta da odlučuje o sopstvenim pravcima istraživanja i da raspolaže sopstvenim sredstvima. Obustava isplata u okviru ključnih projekata u kojima Institut učestvuje je arbitrarna i neopravdana. Represivne mere koje sprovodi sadašnji v. d. direktora imaju za cilj da potkopaju akademsku misiju i perspektivu Instituta. Institut je od svog osnivanja otelovljivao principe kritičkog mišljenja, otvorene debate i demokratskih vrednosti i suprotstavljao se samovoljnom postupanju vlasti, cenzuri i antiintelektualizmu. Bezrezervno osuđujemo pokušaje da se uništi ovaj Institut, koji je uvažen među naučnicima i akademskim programima širom sveta i koji simbolizuje značaj kritičkog mišljenja u svakoj demokratiji dostojnoj tog imena.
Poslednjih godina svedočimo normalizaciji autoritarnih struktura u mnogim delovima sveta, uključujući i vlast u Srbiji koja praktikuje cenzuru i glajhšaltovanje i jača državnu kontrolu nad medijima. Sloboda naučnog istraživanja je deo opšte slobode izražavanja, i na univerzitetima je ova sloboda zagarantovana akademskom autonomijom. Ako država Srbija ugrožava slobodu izražavanja i slobodu naučnog istraživanja, rizikuje da postane autoritarna država slabo posvećena demokratiji. Srbija i te kako ima razloga da bude ponosna na svoju tradiciju demokratske političke i društvene teorije i da podrži rad svojih najuvaženijih naučnika. Ako Srbija želi da ojača svoje veze sa Evropom, ne bi smela da napada sopstvene intelektualce koji su izuzetno uvaženi unutar evropskih tradicija kritičke društvene misli.
Akademska autonomija predstavlja garant izvrsnosti naučnog rada. Ovim principom se garantuje da istraživači imaju slobodu da sami definišu pravac svog istraživanja, kao i da nastavno osoblje i istraživači unutar različitih disciplina i polja istraživanja imaju slobodu da definišu obrasce sopstvenog institucionalnog upravljanja. Institut za filozofiju i društvenu teoriju se u svom radu vodi idealima slobode mišljenja i prava istraživača da odlučuju o sopstvenom rukovodstvu, da konkurišu za sredstva iz međunarodnih projekata i raspolažu njima, i da jačaju svoju međunarodnu saradnju. Ako se za „direktora“ jedne institucije imenuje pojedinac koji se neprijateljski odnosi prema projektu filozofije i društvene kritike i koji vrši represiju nad istraživačima i zaposlenima, onda se taj pojedinac ne stara o ovoj instituciji već nastoji da je uništi. Napad na IFDT nije ništa drugo do napad na međunarodnu saradnju, na slobodu istraživanja i na ideal akademske autonomije. On je deo jačanja kulture cenzure i nastojanja da se uguši svaki disonantan ton. Država koja ne može da toleriše neslaganje i kritiku pokazuje da je slaba država, i može samo da učini sebe još slabijom koristeći se pretnjama i cenzurom kao taktikom uvećanja sopstvene moći. Međunarodno suprotstavljanje ovim pretnjama je jasan pokazatelj da je podrška Institutu za filozofiju i društvenu teoriju snažna, globalna i rastuća. U pitanju je borba za temeljne vrednosti demokratije, pogotovo sledeću: uloga akademskih institucija u omogućavanju slobodnog naučnog istraživanja je suštinski važna u svakoj demokratskoj političkoj zajednici, odnosno svakoj zajednici koja sebe smatra demokratskom.

Džudit Batler

Tekst je prenet iz nedeljnika NIN.