„Na Balkanu se problemi rešavaju ili parama ili ratom“: Reporter Danasa na Ali Pašinoj tvrđavi u Pargi na Jonskom moru

Piše: Vlada Živanović

Sunce deluje još jače na 300 metara nadmorske visine i 38 stepeni Celzijusovih u hladu. A hlada na vrhu ostataka osmanlijske građevine nema ni u naznakama, sve užareni kamen i železni topovi ruske proizvodnje (pre dva veka su Osmanlije i Rusi bili saveznici). Turisti nisu sigurni da li im patike i papuče klizaju po kamenim stepenicama zbog znoja koji curi dole s njih ili je jednostavno u pitanju takav gladak kamen.

Vasilis sigurno ima 70 godina, možda i koju više. Ali to ga ne sprečava da „goni“ duplo mlađe turiste do poslednjeg daha u vrlo ozbiljnu pešačku avanturu. Na kraju krajeva – zato su i platili ovaj izlet na sedam kilometara od Parge. Malo ko je očekivao toliko „lomatanje“ po staroj građevini do koje se stiže drumskim turističkim vozom, ali Vasilis sve to amortizuje svojom harizmom.

– Znam, žalili biste se rado što morate da idete po ovom turskom kamenju, ali vas je sramota jer sam najstariji ovde. Zato su i poslali mene da vas vodim – obraća se kroz osmeh paru iz Danske, oboje mlađi od 30 godina.

Na kraju se svi penju na vrh tvrđave, čak ne toliko zbog pogleda koliko zbog želje da čuju šta će još zanimljivo da im ispriča. Njegove priče nisu puko „vikipedijsko“ nabrajanje bitnih istorijskih datuma uz poneku šalu da se zabave turisti. U svojih sat vremena upakovaće kompletnu istoriju Balkana, uz sopstveno društveno-političko tumačenje onoga što nas čini takvima kakvi smo danas.

– Parga je bila pod venecijanskom, britanskom, francuskom, otomanskom upravom, osvajači su se smenjivali jedni za drugim. Isto kao i sa skoro svim ostalim područjima Balkana. Zato su na Balkanu najtopliji ljudi jer su uzeli sve ono najbolje od svojih osvajača, ali istovremeno ovde volimo da vodimo i najkrvavije ratove jer smo takođe pokupili i ono najsurovije od njih – objašnjava Vasilis grupi u kojoj su danas najbrojniji turisti iz skandinavskih zemalja i Velike Britanije.

Mnogi od njih bili zgroženih pogleda kroz kakav lavirint prepreka moraju da prođu do ključne tačke na tvrđavi koja deluje kao da u nju nije uložen ni evro još od kako je izgradio turski vezir Ali Paša Tepelan.

– Grčki političari vole turiste jer oni ostavljaju pare. Međutim, grčki političari ne vole kulturu, pa zato u ovu bitnu turističku lokaciju Parge ne ulažu ništa. Oni misle da se kultura i turizam ne dodiruju, da sve turiste, isto kao i njih, zanimaju samo obilasci šoping molova. Međutim, evo nas ovde gde zajedno spajamo turizam i kulturu – dodaje Vasilis, unapred odgovarajući na sablaznute poglede skandinavskih turista koji kao da ne veruju gde ih sve tera da se popnu i kroz kakve, na prvi pogled jako trošne tunele da prođu.

Ali Paša je tvrđavu počeo da gradi 1814. godine u brdima iznad Parge s namerom da odatle bombarduje topovima grad. Pošto je u pitanju vojna tvrđava, ona nema kao druge njegove građevine (mahom u Albaniji) atraktivne prostorije poput harema ili velikih kupatila.

U pitanju je graditeljski poduhvat italijanskog arhitekte Don Santo di Montelonea koji je u njoj napravio jedinstveni sistem sakupljanja kišnice koji čak i danas može da se koristi. Međutim, tvrđava u suštini svoju namenu nikada nije ispunila pošto je 1819. godine Ali Paša otkupio Pargu od Britanaca za 150.000 funti.

– Na Balkanu se problemi rešavaju ili parama ili ratom. Ali Paša je često koristio novac za diplomatiju – ističe Vasilis.

Dolazak turske vojske u Pargu izazvao je kod lokalnog stanovništva potez koji istorija nikada ni pre ni posle toga nije zabeležila.

– Turska je već četiri veka vladala drugim delovima Grčke i lokalno stanovništvo je britansku prodaju mesta Ali Paši doživelo kao tešku izdaju. Zbog toga su uzeli i iskopali sa lokalnog groblja sve mošti svojih predaka i spalili ih, kako bi pepeo mogli da ponesu sa sobom na Krf koji je bio slobodan. Do tada je zabeleženo da su Osmanlije palile kosti grčkih heroja, ali je ovo prvi put da su Grci sami spalili svoje kosti. Znam, zvuči potpuno suludo, ali je to tako, kao i mnoge druge stvari na Balkanu – zaključuje Vasilis.

Meštani Parge vratili su se s Krfa u svoju rodnu grudu čitav vek kasnije, u periodu od 1913. do 1914. godine (posle Balkanskih ratova). Na nekoliko kilometara od Ali Pašine tvrđave nalazi se selo Antuza koje nastanjuje više od 700 Britanaca, čiji su se preci u Pargu doselili i trajno ostali tu još iz vremena vladavine njihove imperije.

Vasilis turiste upozorava da u Antuzi mogu da pojedu vrhunski spremljene plodove mora, ali da su cene više nego u Pargi zbog „britanskog standarda“. Na namrštene poglede britanskih turista u grupi odgovara uz osmeh: „uzeli ste Ali Pašine pare, naravno da imate veći standard“.