Lordan Zafranović: Portretista zla
Pored „ratne trilogije“ „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“ i „Večernja zvona“, filma „Krv i pepeo Jasenovca“, te dugometražnog dokumentarnog ostvarenja „Testament/ Zalazak stoljeća“, koji se svi odreda bave analizom zla u vreme fašizma, Zafranović decenijama pokušava da snimi film i „Djeca Kozare“ prema scenariju Arsena Diklića.
To mu međutim nikako ne polazi za rukom jer na konkursima za dodelu sredstava biva odbijen, dok njegovom kolegi Antonijeviću za njegov film na istu temu u tom smislu odlično ide, pa je čak imao priliku da bude i u jednoj od komisija Filmskog centra Srbije, koja će odbiti da dodeli sredstva za Zafranovićev film „Djeca Kozare“.
Ipak, uprkos snažnoj državnoj podršci, film „Dara iz Jasenovca“ je izazvao brojne kontroverze u javnosti među kojima je i ta da je ovo ostvarenje možda plagijat.
Na sličnosti između dva scenarija o Jasenovcu je ukazala dramaturškinja Biljana Srbljanović, ali je sumnju u vezi sa tim mnogo ranije izrazio sam Zafranović gostujući u jednoj emisiji.
Tada je, između ostalog, Antonijevića nazvao Ledi Gagom pa ga je ovaj tužio i za klevetu i za povredu ugleda i časti.
Filmski stručnjaci, kao i publika znaju Zafranovića kao autora nesvakidašnjeg dara za portretisanje zla, a posebno njegovo zakulisno rađanje u šarenilu slika punoće života i banalne svakodnevice.
Sam Zafranović je objašnjavao kako svaki svoj film pravi prema principu „obrnute kupe“ prema čijoj se formi razvija zlo, dok se dobro kreće linijama kupe koja svojim krugom čvrsto stoji na osnovi.
U filmu „Testament“ iz 1986, povodom suđenja ratnom zločincu Andriji Artukoviću, sam Zafranović se pita „Zašto snimam ovog oronulog starca?“.
I odgovara: „Da bismo imali pravo da govorimo o zločinu tuđina, moramo najprije govoriti o zločinima onih koji su izašli iz vlastitog naroda.“
Zanimljive su i kontroverze u vezi sa filmom „Okupacija u 26 slika“, koji je nuđen Akademiji filmske umetnosti i nauke za Oskara.
Karl Malden, koji je tada bio u komisiji, navodno je predložio da se scena iz autobusa skrati na tri minuta, ali su Zafranović i Mirko Kovač to glatko odbili.
Posle se pričalo da se Zafranović godinama kasnije zbog ove svoje odluke pokajao.
Bilo kako bilo, sedmominutna scena iz autobusa ostala je arhetipska slika zla fašizma u našem kolektivnom sećanju.
Zafranović je čvrsto sarađivao s Mirkom Kovačem, Filipom Davidom, Danilom Kišom i Rankom Munitićem.
Govorio je uvek da su bili „čvrsta klapa“, koja se raspala gotovo po istom scenariju kao i Jugoslavija.
Lordan Zafranović rođen je 11. februara 1944. u Maslenici na otoku Šolti.
Diplomirao je književnost i likovnu umetnost na Pedagoškoj akademiji u Splitu.
Film i režiju diplomirao je u Pragu kod oskarovca Elmara Klosa.
U ovom gradu i danas živi i radi.
Iz Jugoslavije je otišao kada su počeli ratovi devedesetih.
Sa sobom je tad poneo snimljeni materijal za film „Testament“, za koji je bio upozoren da ga u zemlji neće moći realizovati.
Film je prebacio u Ljubljanu pa u Pariz i dovršio ga u Pragu promenivši mu naziv u „Testament /Zalazak stoljeća“.
Zafranović je ponosni otac troje dece.
U 62. godini je dobio blizance Lordanu i Lava, 32 godine pošto se rodio njegov prvenac Ivan.
Članak je prenet sa portala Danas.
