Lihtenštajn: Na kafi u bogatom Vaducu

Piše: Branko Vasiljević

Ova kneževina nema sopstveni novac, ali su njeni stanovnici najbogatiji na svetu (u proseku), a kneževska porodica je među deset najbogatijih vladarskih porodica; neutralna je i nema vojsku već sto pedeset godina, a članovi dinastije dobijaju najcenjeniji svetski orden, Zlatno runo; pradeda sadašnjeg kneza sedamdeset godina vladao je državom u kojoj nikada nije živeo; svi kneževi preci, sem jednog, sahranjeni su u drugoj državi; ovo je jedna od pet svetskih država bez spoljnog duga; ima manje od četrdeset hiljada stanovnika i nema kriminala; poslednja je evropska država koja je ženama dala pravo glasa.

Neznatne veličine, Lihtenštajn je mudro birao oslonac: do Prvog svetskog rata Austriju, a od tada Švajcarsku, s kojom je u carinskoj i monetarnoj uniji.

Kneževska porodica i dalje ima svoje posede u Austriji, odakle joj je i poreklo, a njene dve palate u Beču čuvaju najveću svetsku privatnu kolekciju umetničkih dela.

Možda bi trebalo da se o kneževskoj familiji govori ne u Vaducu, nego u češkom Brnu, jer su tamo živeli i sticali.

Lihtenštajnovi su bila treći po bogatstvu u Austrougarskoj, posle Esterhazija i Švarcenbergovih; na vrhuncu moći imali su deset puta veće imanje od sadašnje kneževine i trinaest zamkova, kao i dve palate u Pragu. Uglavnom su živeli na imanju u Moravskoj, a njihovi su dvorci, zbog raskoši i istorijskog trajanja, danas deo svetske kulturne baštine (Lednice i Veltice). Imovinu su izgubili posle propasti carevine i definitivno posle Drugog svetskog rata.

U Češkoj je ostala i porodična grobnica. Osiromašena dinastija bila je prinuđena da prodaje vredna umetnička dela; tako je u Vašingtonu završila i Leonardova slika „Ginevra de Benci“.

U nesreći, dinastiju je poslužila sreća da ima zaboravljenu državicu, kojoj je dala porodično ime.

Nekada davno, da bi svoje bogatstvo učvrstili političkim uticajem, preci su kupili dva mala feudalna poseda, kojima je pre tri stotine godina potvrđen status države.

U nju su mogli da se sklone pred Drugi svetski rat, i da tu od tada žive.

Do Vaduca sam sa švajcarske strane stigao preko Rajne. Ima nekoliko mostova, od kojih je jedan – drveni, redak primerak pokrivenog mosta iz prošlog veka.

U centru Vaduca je nevelika zgrada parlamenta (za dvadeset pet poslanika), vlade (za pet ministara), gradska kuća i muzej. Nedaleko je knežev vinski podrum, okružen vinogradom.

Na malom trgu održavaju se festivali, uključiv i paradu krava okićenih cvećem, njihov povratak sa pašnjaka ujesen. Iznad grada je knežev dvorac, zatvoren za posete, veličine u skladu sa veličinom države.

Ako se zapitate kako se na ovoj skromnoj teritoriji može stvoriti toliko bogatstvo, odgovor je: sigurnost i pametna poreska politika, koja privlači strani novac na upravljanje. Dok pijete kafu, možete razmotriti vaše ulagačke alternative, ako imate novca da ga poverite ovdašnjim bankama. Ako nemate, popijte kafu, kupite suvenir i – doviđenja. Bili ste u Lihtenštajnu.