Kompenzacija za žrtve majskih zločina: Lični stav dr Aleksandre Bulatović
Autorka: Dr Aleksandra Bulatović
Užasni zločini izvršeni 3. i 4. maja ove godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Malo Orašje, u kojima je nasilno okončano 19 života, izneli su na videlo da država nije sposobna da odgovori svom primarnom zadatku – da nam obezbedi održavanje uslova za funkcionisanje bezbednog društva i bezbednog pojedinca.
Društvena reakcija na izvršeno krivično delo trebalo bi da je u funkciji ponovnog uspostavljanja funkcionalne zajednice. Ne možemo da budemo ozbiljna država ako ne štitimo žrtve. Pravo žrtve na naknadu štete je njeno najvažnije, izvorno pravo, koje ishodi iz činjenice da je štetu pretrpela izvršenjem krivičnog dela. Kompenzacija je važna za oporavak kao rekonstituisanje celovitosti koje predstavlja stanje postojalo pre izvršavanja krivičnog dela. Ideja da država treba da pruži pomoć i podršku žrtvama nasilnog zločina odgovara ne samo našim moralnim intuicijama i logici po kojoj propust države da ljude zaštiti od kriminaliteta predstavlja osnov njene obaveze da žrtve obešteti, već je i integralni deo pozitivnopravnih propisa i odgovarajućih međunarodnih dokumenata koji su obavezujući za Srbiju.
Predugo čekamo da država uradi bilo koju pravu stvar u vezi sa tragičnim majskim zločinima. Čekamo i na informacije o memorijalnom centru ali i na informacije o sistemskom rešenju obeštećenja neposrednih žrtava ovih brutalnih zločina.
Zbog pasivnosti države oni koji su pretrpeli užasan zločin tretiraju se kao kolateralna šteta kršenja zakona od strane izvršilaca zločina, umesto da uživaju brigu društva i države. Neki od preživelih su veoma teško povređeni i njihov oporavak će biti dugotrajan. Porodice ubijenih su žrtve zločina jer su gubitkom svojih najbližih pretrpele nepravdu, gubitak životne radosti, osećaja sigurnosti i dostojanstva, društvene podrške. Uslovno rečeno, posledica krivičnog dela uvek predstavlja neku vrstu traume (kao što je to gubitak nekog, ili zdravlja, dela tela, imovine, poverenja u druge i slično), te na taj način utiče na identitet svih aktera, aktivnih i pasivnih, čime se uticaj krivičnog dela proširuje i na solidarnost u zajednici.
Efikasno ostvarivanje prava na kompenzaciju žrtvama nasilja odgovorilo bi na individualni zahtev ostvarivanja pravednosti, ali bi imalo i nemerljive koristi u društvenom smislu. Nikakvo objašnjenje javnosti nije ponuđeno iz Ministarstva pravde nakon užasnih zločina u Duboni, Malom Orašju i osnovnoj školi „Ribnikar“, na koji način će se u ovim slučajevima primeniti Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2020-2025. godine i na koji način će žrtve dobiti odgovarajuću pomoć i podršku. To je primer loše prakse čiji kontinuitet, na žalost, lako možemo da uspostavimo, na primer, prisećanjem na slučaj ranjavanja troje službenika Centra za socijalni rad Rakovica u julu 2017. godine kada su ubijeni žena i četvorogodišnje dete od strane oca deteta. Da bi ostvarivanje prava žrtava na kompenzaciju bilo izvesno, bez obzira na konkretne okolnosti u vezi sa delom ili izvršiocem, potrebno je da država, konačno! osnuje fond za nadoknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja i uspostavi državni mehanizam za kompenzaciju koji bi se finansirao primarno od imovine stečene kriminalom o kojoj sada odlučuje nekakva budžetska komisija budući da se sredstva slivaju u budžet neselektivno.
Kapacitet društvenog sistema da žrtvu prepozna, prizna, osnaži i zaštiti u direktnom je odnosu sa nivoom poverenja u taj sistem koji postoji na individualnom planu. Kako je poverenje jedan od najvažnijih elemenata svih društvenih odnosa, ono utiče na sve procese u društvu, uključujući i kriminalitet. Povećavanjem poverenja uvećava se društveni kapital koji ima najznačajniju ulogu u našem subjektivnom osećaju dobrobiti. Odgovaranje društva na potrebe žrtava nasilja je put za obnavljanje zločinom narušenih odnosa unutar društva. Na ovaj način je moguće uspostavljanje poverenja nezavisno od toga šta je učinjeno. Takođe, moguće je predvideti buduće odnose i formulisati buduće delovanje. Tako se stvaraju uslovi za odnos saradnje i preventivno delovanje kako bi se u budućnosti nasilje sprečavalo.
Tekst je prenet sa portala Danas.
