Vučićev najveći test

Piše: Boško Jakšić, Politika

Ambasador Rusije u Beogradu nedavno je iskoristio pruženu mu priliku da u jednom intervjuu u najboljem maniru kremaljske propagande objasni poziciju svoje zemlje kao „žrtve” u ukrajinskom ratu i da iskaže zgražavanje zbog „neverovatnih pritisaka” kojima je Srbija izložena sa Zapada.

„Brutalno zavrtanje ruku i pokušaji gušenja zemlje i njene volje, potpuno ignorisanje njenih interesa, deluju potpuno divlje”, rekao je Aleksandar Bocan-Harčenko misleći na poruke koje sa Zapada stižu Srbiji da se pridruži sankcijama Rusiji zbog agresije Ukrajine.

Nema tu nikakvih pritisaka, dobro zna i ambasador, već se Beogradu nudi prilika da se usaglasi sa spoljnom politikom Evropske unije u vremenima velikog okupljanja antiputinovskog fronta.

Predsednik Aleksandar Vučić je, kako sam kaže, u „gotovo nemogućoj” situaciji zbog sankcija. Kao neko ko će odabrati Zapad – koji ga je i napravio – radije bi se okrenuo Evropskoj uniji, ali strahuje od toga da Vladimir Putin Srbiju stavi na listu „neprijateljskih zemalja” i zatvori dotok ruskog gasa od kojeg Srbija stoprocentno zavisi.

U takvim okolnostima se po pravilu javi najveći putinofil srpskog naroda i srpskog sveta. Ne bi Aleksandar Vulin propustio priliku da udari po Zapadu koji mu je mrzak još od njegovih julskih vremena.

„Traže da se odreknemo vekovnih prijateljstava, da priznamo Kosovo, da se odreknemo Republike Srpske, da uvedemo sankcije Rusiji – traže sve osim oprosta za ubijenu decu i godine agresije i bombardovanja, jer u tome ne vide greh i traže od nas zaborav”, ponovio je nedavno rusku mantru „mi vas nismo bombardovali”.

A onda je, komentarišući izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, u pisanoj izjavi naveo da je Srbija na boljoj strani istorije, „ čime narod gospođe Fon der Lajen, kao i većine naroda koji čini Evropsku uniju, ne može da se pohvali.”

Bezobrazno i uvredljivo, ali ruski propagandni diverzant je u punoj formi. Dokle će Vučić da ga trpi jer sve ovakve vitriolske izjave idu na njegov konto? Ne mora Vulin da bude ruski agent, ali njegova privrženost Kremlju na mestu ministra vojnog je štetočinska po zemlju koja želi da bude članica EU.

Srbiji je ostavljen prostor da sama odluči i odabere stranu. Sve ukazuje da će se ovako ili onako pridružiti kaznenim merama, ali Bocan-Harčenko i Vulin bi da preduprede odluku i „spasu” Srbiju koja je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije podržala sankcije režimu u Moskvi.

Naravno da ambasador svojim rečima ponavlja ono što govori njegov šef Sergej Lavrov i što je suština razmišljanja njihovog zajedničkog šefa Vladimira Vladimiroviča: potkopavati Evropsku uniju i širiti uticaj Rusije na sve strane. Ne postoji vaša volja, čak ni pravo da kao narod i zajednica imate neki svoj cilj. O tome brine Rusija.

To što je Rusija „bezuslovno” zainteresovana za Srbiju samo potvrđuje snagu tog opredeljenja i kapitalisanje na snažnim proruskim sentimentima koje je Vučićeva vlast gradila čitave decenije.

Moskva se za takvu poziciju vešto izborila u vreme rata na Kosovu 1999. i od tada se predstavlja kao svetac zaštitnik suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Može neko i da veruje u iskrenost takve pozicije, ali šta će reći u vreme kada Rusija brutalno krši suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine? Tu je onda ambasador da se ne bi postavljala takva pitanja. Ili pitanje da li Rusija pritiska Srbiju?

Očito je isteklo vreme u kojem je Moskva ponavljala da nema ništa protiv ulaska Srbije u EU. Ukrajinski rat razotkrio je neiskrenost te lažne podrške. Rusija sada govori ono što zaista misli. Zato, dok optužuje Zapad da „potpuno ignoriše” interese Srbije, ambasador ne uspeva da prikrije da je Rusija ta koja pritiska Srbiju i njenu ambiciju da uđe u EU.

Još otvorenije je to od Bocan-Harčenka saopštio ruski ambasador u Sarajevu poručujući građanima BiH da im ne treba članstvo u EU zato što im ona ne nudi ništa dobro, već samo „neoimperijalnu politiku”.

Treba upamtiti šta govori Aleksandar Dugin, ideolog „ruskog sveta” i kreator Putinove agresivne i osvajačke mitomanije. „U ruskoj geopolitičkoj agendi slovenskog preporoda doći će red i na Srbiju. Videćete kada formulišemo cilj koji se tiče Balkana. Sada treba da završimo ono što smo započeli.”

Zar nije bilo cinično, pa i preteći, kada predstavnica ruskog ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova podseća Srbiju da treba da ostane prijatelj sa Rusijom, jer „Rusija ne okreće leđa svojim prijateljima” kada su u nevolji.

Naravno da Rusija kao velika sila nastupa bahato i razmišlja samo o sopstvenim interesima. Kada je Putin uporedio nezavisnost Kosova sa nezavisnošću „narodnih republika” Lugansk i Donjeck na istoku Ukrajine, ujeo je Vučića za srce, izbio mu iz ruku argument o kršenju međunarodnog prava.

Nove pritiske tek treba očekivati. Uvećavaće se u meri u kojoj raste izolacija Rusije na međunarodnoj sceni. Nikoga u regionu ne sme da iznenadi kada ruski zvaničnici budu počeli da se obraćaju direktnim pretnjama.

Možda je sve to dobro. Možda će poslužiti kao otrežnjenje ljudima koji veličaju Putina i slave njegove rođendane. Koji mrze NATO i ne podnose EU. Možda će konačno shvatiti da su sveslovenski i svepravoslavni izlivi bratstva samo i isključivo u funkciji ruskog interesa i da zapadni Balkan mora da bude odlučniji u reformama koje će ga približiti uniji. Rusija će tako učiniti najbolju uslugu regionu.

Problem je što Srbija kasni. Propustila je priliku da kapitališe na sankcijama Rusiji. Ako se i saglasi, a Zapad daje rok ne duži nego do kraja godine, ostaće zapisano da to nije učinjeno dobrovoljno, već pod pritiscima koji se predstavljaju kao saveti. No, sve će se to zaboraviti ukoliko predsednik Srbije odlučno krene evropskim putem, kao što nagoveštava jer prvi put otkako je na vlasti počinje da govori o prioritetima pravne države i medijskim slobodama.

To što će imati problema sa javnošću čije je antizapadno raspoloženje sam formatizovao je njegov veliki test, verovatno najveći njegove vlasti. Političari po pravilu postaju državnici tek kada donesu vizionarske i hrabre odluke koje su suprotne stavovima većine.

Tekst je prenet sa portala Politika.