Srećan vam 24. septembar

Piše: Milan Antonijević

Kako obeležiti datum koji je sistematski potiskivan u Srbiji? Kako rehabilitovati taj 24. septembar 2000, dobra su pitanja koja možemo postaviti prvo sebi, a potom i državi. Možemo ih postaviti i danas, jer nam se baš ovih dana država premišljala da li da proboj Solunskog fronta ozvaniči kao zajednički praznik Srbije i dela BiH. Ne sporeći značaj tog događaja i potrebu da se pokaže nacionalno jedinstvo, ipak bih se vratio na taj 24. septembar, kada je pre 20 godina probijen front na putu ka demokratiji, kada su u nemogućim uslovima održani izbori u zemlji koja je 90-ih razorena ratovima, korupcijom, nepotizmom i neodgovornim odnosom vlasti prema građanima, od kojih su neke slali na front, bez i jedne lekcije o Ženevskim konvencijama i ljudskim pravima.

Danas je, pak, u toku jedna druga borba, za fer i slobodne izbore. Ona mora biti stalna, a velike demokratije nam pokazuju da se nikada ne smete opustiti, čak i kada mislite da ste dostigli vrh, ideal poštovanja demokratskih principa i ljudskih prava. Nedavno sam, pre nekoliko nedelja, bio u SAD i mnogi su mi tamo govorili da strahuju od krađe izbora, o čemu nikada nije bilo ni pomisli ranije. Stoga je prva poruka za naš 24. septembar, budući praznik demokratije: ne opuštajte se, čak i kada postignete puno poštovanje dela svog Ustava, morate nastaviti da se za to borite, jer đavo nikada ne spava.

Vratimo se Solunskom frontu, pre 102 godine i deset dana, svi su izašli iz rovova i potrčali hrabro prkoseći nadmoćnijem i već umornom neprijatelju. Danas su nam nadmoćniji neprijatelj zanemarene i nakrivo nasađene institucije, nedemokratske tradicije koje se jedine i zalivaju i redovno đubre, kao i stalna medijska baražna vatra da demokratija ničemu ne služi i da je bolje da gledate Zadrugu.

Tu su ušančene pozicije koje ne napuštate čak ni kada više nema nikoga u vašem demokratskom rovu, kada ste ih sve izbacili, isterali, a zar nije bolje hrabro istrčati na čistinu i krenuti u svakodnevni boj za institucije, podelu vlasti i vladavinu prava. Ovo već nisu floskule sa početka teksta, jer se floskule ne turaju u Ustav zemlje, a sve navedeno je tamo. U Ustav se stavlja samo ono što je nužno poneti, spakovati za put u bolje sutra, ni trunka više, ako kod našeg dvodnevnog referendumskog Ustava ne računamo preambulu, a za to se možemo obratiti Vojislavu Koštunici, koji je kumovao mnogo čemu.

Danas je Srbija ponovo ušančena, ovog puta svako u svom rovu, političkom, pomalo se puca preko medija, oštre su reči, doista jedna strana ima svu artiljeriju, a druga slabo, nešto malo medija kod kablovskih operatera koji ne pokrivaju čitavu Srbiju i tu se završava opis naoružanja. Od uređenja i čišćenja skoro pa praznog rova, gde vas niko skoro ne vidi, nema mnogo efekata, siguran sam da se u tome slažemo. No dosta filozofiranja i skrivenih poruka, ipak sam po obrazovanju pravnik, kod nas je sve direktno.

Kada su me iz NIN-a pozvali da pišem tekst, nisu pomišljali na slobodnu temu, već su mi dali okvir, #dijalog koji je najavljen, pa da ispunim i taj zadatak. Prvo da pojasnim, Evropski parlament, kao i prethodno mi na FPN smo dijalog otvorili kao dugoročan proces, ne kao Tisin cvet, čudo za jedan dan, već kao višegodišnji niz pritisaka da se ojačaju institucije, profesionalizuju mediji, da se odustane od sistematskog kršenja zakona, pritisaka na birače i da tužilaštvo izađe iz svog ušuškanog betonskog bunkera i započne borbu za Ustav. Nedavno sam napisao na Tviteru da sam magični štapić kojim se preko noći mediji profesionalizuju zagubio još u petoj godini života, kada sam posumnjao da su Diznijevi crtani filmovi ipak fikcija i to potvrđujem i ovde u NIN-u.

Za medije se bori velikim i malim koracima, izmenama načina rada REM-a koje su proizvod prošlogodišnjeg dijaloga. Dobronamerni efekte te borbe mogu se videti u poslednjim koracima ovog nezavisnog tela, u hrabrim odlukama početkom ove nedelje. Svi zajedno moramo osnažiti nezavisni REM, da ta nezavisna institucija ne podleže pritiscima ni jedne, ni druge strane. U tome im mnogo može pomoći i stručna služba REM-a, koja ima stručnjake i kapacitete da se izmeni i poboljša medijska slika Srbije.

Za sam kraj, podeliću sa vama jednu svoju tajnu koja vam može pojasniti mnogo toga što radim, mrzim da sam ušuškan. Stoga, nema rovova, oni se zatrpavaju, vreme ih zatrpava i čini prevaziđenim načinom ratovanja. Ide se u boj, za ovaj budući praznik. Srećan vam 24. septembar.

Tekst je prenet sa portala nedeljnika NIN.