Biljana Srbljanović – Ženske stvari

Piše: Biljana Srbljanović

Pristojnost mi nalaže da drugima ne kvarim važne i svečane trenutke, zato sam i čekala nedelju dana od Uskrsa, da napišem nešto o Patrijarhovoj poslanici koja kao da sopstveni praznik nije poštovao, več se obrušio nebiranim rečima na trenutno najugroženiju kategoriju našeg društva – a to su žene.

Čekajući pristojno vreme da elaboriram svoju kritiku Patrijarhovih reči, dočekala sam, po sada već ustaljenom krvavom rasporedu, još jedno ubistvo žene koju je zaklao nevenčani muž. I inače, kada je Porfirije svojim urbi et orbi obračanjem proglasio nas žene, koje imamo svoja gramatički ispravno navedena zanimanja, kao opasnost i napad na porodicu i brak, bio je veliki četvrtak i treći dan posle najnovijeg ročišta za seksualne zločine optuženom Miroslavu Alekseću. Na ovom nastavku neshvatljivo dugo i nedopustivo razvlačenog sudjenja, svedočila je još jedna od žrtava ovog čoveka, koji se u optužnici tereti za silovanja i seksualno nasilje nad svojim učenicama. Mlada žena, koja je od početka insistirala da joj ime bude zaštićeno, bila je izložena brutalnom podsmehu prisutne publike (prijatelja optuženog), verbalnim napadima njegovog advokata i ponižavajućem tretmanu u nekim medijima koji su na strani Aleksića od samog početka, a koji su beskrupulozno, podlo i nasilnički – objavili njeno puno ime. Objavili su joj i zanimanje, i to, uznos Patrijarhu, baš u ženskom rodu. To je zato što je oštećena po zanimanju “samo” glumica, nije neka “važna” profesija, pa je dopušteno da ima “rodno senzitivan” gramatički oblik, Patrijaršiji neće da smeta. Glumica, dakle, može da ima mocioni sufiks, jer nema moć. Da je u pitanju rediteljka ili ne daj bože direktorka pozorišta, tu već gramatika počinje da trpi. “Glumica” je ionako (a za razliku od “glumca”) u patrijarhatu označena kao manje vredna, gotovo nedolična, to je vrsta žene koja nije zaslužila neko preveliko poštovanje, posebno kad je mlada, po pravilu klevetana da je “za ulogu spremna na sve”, pa čak i ako je dete, kao što je ova žena bila, kada je postala žrtva svog zlotvora.

Tako je i sa ovom poslednjom žrtvom femicida. Po zanimanju je bila “spremačica”, čistila je kuće ljudima. Nije mučenica bila “spremač” i nad njenim izmrcvarenim masakriranim telom Patrijarh se neće zamisliti ni na Pobusani ponedeljak. Ubio ju je partner, pod nadimkom Kapetan. Da je živa, da je bila udata za njega, a da je bio u pitanji pravi kapetan, a ne secikesa i robijaš, po Patrijarhovim pravilima nastradala žena bi bila “Kapetanica”, ne zato što bi i sama imala čin, već zato što bi ovim malogradjanskim oslovljavanjem i bukvalno pripadala suprugu. E to bi vam bila primena pravila o kojima Patrijarh priča u poslanici u kojoj nije pomenuo femicid, nije reč rekao o nasilju i bukvalnoj epidemiji iživljavanja nad ženama svih uzrasta, nije rekao da je silovatelj i ubica opasnost po srpsko društvo, tradiciju i brak, nego se, kao muškarac ostrvio na one najviše trpe.

Stotinu puta sam već pisala, pa šta, pisaću još hiljadu ako treba, ali kada vam autoriteti tvrde da je ženski oblik zanimanja ili vokacije “silovanje” (sic!) srpskog jezika – morate da znate da vas laže. Naprotiv, nasilje nad gramatikom je praviti trijažu zanimanja i poslova koja imaju i koja nemaju pravo na gramatički oblik. Ne postoji niti jedno lingvističko pravilo koje propisuje da žena može biti sluškinja ali ne i dramaturškinja i to ostrvljavanje na minimum dostojanstva koje žene jedva malo po malo uspevaju da izbore, je ona prava podmukla opasnost koja razvaljuje naše društvo.

Ali čak i da zanemarimo sve ovo, čak i da se držimo stare izreke “Nazovi me šerpom, samo me nemoj slomiti”, pitam se koliko još krvi treba da poteče da bi se Crkva prizvala sebi i stala jednom konačno na stranu žrtve?

A ako na to to nije sposobna, kao što i nikad neće biti, onda barem da se ne svrstava uz zlikovce, nasilnike, zlotvore, silovatelje i ubice, o kojima ne samo da ćuti nego ih i tako ćutke mutavo podržava da im ništa na ovom svetu ne usfali. Samo dok jednom ne dodju do “onoga”, gde ih čeka Bogorodica, da im ženski onako objasni par stvari, svima na gomili.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.