Biljana Srbljanović – Biković iz mašte

Piše: Biljana Srbljanović

Narodni poslanik samodefinisane “zeleno-leve” koalicije, tzv Ćuta, prekinuo je promociju premijere u Beogradskom dramskom pozorištu – predstave “Laž” u kojoj jednu od 4 (jednako glavne) uloge igra Miloš Biković, zvezda u barem dve države. Ćuta je, kao što već svi manje više znaju, prekinuo Bikovićevo izlaganje brojnim novinarima svojom kritikom poslednje epizode serije “Južni vetar”, u kojoj ovaj glumac ne samo da igra glavnu ulogu, već je i jedan od producenata. Ovo drugo bi inače i imalo neke logike kao motiv za ispad poslanika, koji se pobunio protiv sadržaja epizode, kad je već želeo da udje u neku vrstu polemike sa autorima serijala koji mu nije po volji, ali Ćuti to nije bilo ni poznato, ni jasno, ni važno: racionalno je u političkom spektaklu nebitno i ovaj političar makar to dobro zna.

Za retke koji ne znaju da ukratko objasnim: u poslednjoj epizodi popularne serije, jedan od junaka koji je inače ekološki aktivista, na prevaru biva izručen glavnim negativcima, tako što ga namame na mogučnost “strane donacije” koja je zapravo bila laž. U seriji se, izmedju svih ostalih veoma prepoznatljivih elemenata našeg javnog života, pojavljuju političari povezani sa mafijom, vlast koja je korumpirana, poslanici koji se drogiraju, Amerikanci koji finansiraju svoje interese, kriminalni klanovi iz Crne Gore i ekološki problemi Donjih Nedeljica. Kod ovog poslednjeg se Ćuta osetio prozvanim, jer iako je taj lakomi ekolog iz igranog programa svoju vrednost u svetu ove priče izgradio na protivljenju i borbi protiv Ria Tinta, on je ipak prikazan kao potkupljiv, a plus i naivan, jer zbog te lakomosti i strada. Ono što serija, a pogotovo ne sporna epizoda nigde ne kaže je da je “narod” tih Nedeljica potkupljiv, da njihovi problemi, brige i strahovi od realne mogućnosti ekološke katastrofe – nisu istiniti, naprotiv. Serija samo izmišljenog eko-aktivistu predstavlja kao alavog i glupog, a njegovog izmišljenog potkupljivača “stranca” kao saradnika zločinaca i to je sve. Zašto se baš Ćuta, od svih desetina i desetina drugih (a ozbiljnijih i efikasnijih) ekoloških aktivista, prepoznao u ovom i osetio prozvanim da se obračuna sa narativom igrane serije, a putem rasprave sa glumcem za koga čak ni ne zna da je producent tog sadržaja, na neki način je svima jasno.

Najpre, nije Ćuta glup pa da ne zna da glumci glume i da izmišljeni likovi stvarno ne postoje. On to, naravno, vrlo dobro zna, ali bira da se pred kamerama, obruši na najpoznatijeg medju njima. Kad svojim banalnim, populističkim nastupom grabeći pažnju svake prisutne kamere krene da “pokroviteljski”, na ti, grdi Bikovića što napada napaćeni narod Gornjih Nedeljica, on i tu odlično zna koju igru igra. Jer, kao što rekoh, čak i da je igrana serija zapravo dokumentarni program, u njoj NIKO nije reč rekao PROTIV žitelja tog kraja, naprotiv, u epizodi su ti ljudi žrtve i, da kažemo kolokvijalno – “stranaca”, vlasti, svih političara, stranog kapitala, konkretnog konzorcijuma plus lažnih ekoloških aktivista, kao što je dotičan lik. Ne Ćuta, nego lik, i to nažalost ne direktno i konkretno, al tako bih ja.

Uobičajena primedba dakle – a što si se prepoznao – meni ovde nije prihvatljiva iz razloga što se Ćuta uopšte I NIJE prepoznao, nego je samo iskoristio još jednu priliku da se umetne u javni diskurs kao prvi i vodeći ekolog Srbije, kao sinonim za zeleni aktivizam i borbu protiv “stranih trovača” inače plodne i zdrave srpske zemlje, srpskog vazduha i srpske vode. On time ulazi u rizik da ga vlast napadne da se sam izleteo kao korumpiran akter, ali je dobitak od strane lako manipulisanog javnog mnjenja potpuno udavljenog u manipulacijama politike spektakla, jurne da brani od kleveta režima. Istovremeno, on postaje isto što i narod Nedeljica, baš kao što je svaki populistički lider ovde sebe izjednačavao sa nacijom – napad na njega napad je na ljude koje on štiti.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.