Biljana Srbljanović – Noga ptice

Piše: Biljana Srbljanović

Ako u emisijama kao što je “Utisak nedelje” grupa od nekih pedesetak gostiju godinama dežura objašnjavajući nam kako je sve crno, mrkli je mrak, ovako nikad nije bilo, siromašniji smo nego ikad, te da nam “Zapad” sprema ekološku kataklizmu, da smo deponija i tu je kraj, ja prosto jedva dočekam reklame, da mi na trenutak svane. Nije nevažno i to što se samo ovlašnim pregledom proizvoda i kompanija koje zakupljuju medijski prostor ove emisije, možemo saznati mnogo toga o vrsti publike, njenoj platežnoj moći, demografskim karakteristikama – ko dakle gleda ovo, ali i o etici poslovanja medijske kuće koja prodaje sekunde svakom ko plati, bez obzira na to kakav proizvod reklamira i da li je u punoj suprotnosti onoga što nam u emisiji govore.

Uzmimo za primer samo jedan EPP blok u prošlonedeljnom Utisku, koji je emitovan usred baš onako jedne teške priče “o situaciji”. U njemu smo, za početak, imali reklamu za pomadu kojom bore nestaju za samo 5 minuta, čim se namaže. Ono što je zanimljivo je da proizvodjač po ceni u rangu niže srednje klase, ali je proizvod iz palete najskupljih iz te fabrike: znači da je reklama namenjena publici koja ima više love od crne sirotinje o kojoj Utisak nedelje govori da je većina, ali istovremeno i mnogo manje od svih prisutnih u studiju. Tu se već uspostavlja neka hijerarhija.

Već sledeća reklama je za proizvod kojim, kako nam izvesni mladji čovek iz Knez Mihajlove ulice u kameru tvrdi, za dve nedelje možemo skinuti od 7 do 10 posto sopstvene telesne mase. Izvesni čovek nam neironično poručuje da “preuzmemo odgovornost za sebe, svoje zdravlje i svoj izgled” tako što ćemo da kupimo čudotvorni napitak za mršavljenje, onda sledi broj za porudžbine na telefon u Bosni. U  pitanju je piće koje se pravi od magičnog praška, a koje sadrži  “biljna vlakna konjac glukomannan koja u želucu bubre” tako piše, ništa ne izmišljam, a piše i cena – tričavih 186 evra svakih 15 dana. Ukratko, za 400 evra mesečno, možete smršati isto tolko kila, samo ako “preuzmete odgovornost za sebe”.

Sledi reklama za neverovatne popuste na sajtu za šoping iz fotelje: ističe se kosilica za travu koju možete kupiti za samo 9999 dinara, dok baštensku ljuljašku za još petsto dindži više. Neko stručan je dakle procenio da gledalac Utiska nedelje, emisije koja nam godinama objašnjava da živimo u najgorem svetu od svih svetova, ima baštu, ima travu, ima mesta za ljuljašku na toj travi i 20 soma dinara da požuri i na akciji kupi ove osnovne proizvode, uštedi silni novac, pa da joj ostane za dve nedelje biljnog vlakna što, kad se napijete vode, u želucu bubri.

Sledi i ekonomsko propagandna poruka za buduće mame, bez obzira što nam Utisak godinama tvrdi da nas ubi bela kuga i da nam sva deca odoše. Ona nije umirujuća.

Prvo što ćemo saznati je da je carski rez opasan za bebu jer od njega može da dobije OSIP. Rešenje je u suplementu sa “blagotvornim bakterijama”, kaže nam ova reklama.

Preciznije, nije u pitanju samo jedan, vać čitava paleti tih suplemenata medju kojima se nudi i “probiotska formula kod glavobolje”, na primer. Za mesec dana upotrebe ovog proizvoda treba vam 4162 dinara za mamu i 4162 dinara za bebu, pošto beba ovaj prašak treba da pije “od prvog dana rodjenja”. Sve najnormalnije.

Poslednja u ovom bloku, pre nego što se vratimo u studio i borbu za ekologiju, je reklama za batak. Jeste, za batak, po ceni manjoj od jednodnevne doze onih bakterija iz kese (cirka 250 dinara).

Ovako, da bi jedan batak koštao dvesta pedeset dinara, mora biti proizvod najnehumanije i najneekološkije industrije proizvodnje mesa na svetu. Godišnje, ova planeta zakolje šezdeset milijardi pilića. Ove životinje se rode i svoj stravičan život od 40 dana žive isključivo u kavezima farme ne većim od lista papira. U njima se silom kljukaju da bi svoju težinu uvećale za 50 puta do trenutka klanja i to je jedini čudotvorni prašak koji dokazano utiče na težinu. Da bi naivna dobrodušna ekologija pobedila zli kapitalistički Zapad, potrebno je da se odreknemo ovih proizvoda. Batak mora da košta ne dvesta nego dve iljade dinara, da bi to što nam gosti Utiska govore uopšte bilo iole moguće.

Samo što ovo nećete čuti u programu. Nećete, jer bi time medijska kuća ugrozila sopstvenu zaradu na reklamama za praškove, kosilice i nogu ptice koja nikad nigde nije hodala.

Zato su reklame ogledalo istine mnogo više od svega što vam politička elita u oči priča.

Tekst je prenet iz štampanog izdanja Blica.