Biljana Srbljanović – Polemika povodom napada na Europrajd (drugi deo)
Piše: Biljana Srbljanović, prvi deo polemike možete pročitate ovde
“Poštovana gospođo profesorko (ako tako volite) Srbljanović,
Nisu mi bliske društvene mreže, tako da ne znam kako se dolazi do Vašeg javnog profila.
Meni je sinoć u 21 sat izvesna Leja Keler poslala svoj tekst praćen nizom sopstvenih dodatnih komentara (s jednim izuzetkom). Poruka mi je stigla privatno, pa sam na isti način i odgovorio. Znam ko je Biljana Srbljanović, gledao sam sa zadovoljstvom njene predstave, ali je pretenciozno ako mislite da sam morao da Vas prepoznam po tom pseudonimu.
U bližem i širem okruženju družim se sa osobama homoseksualne orijentacije, kao i sa onima koji su u potrazi za sopstvenim seksualnim identitetom. Razumem problem. Još 1983. sam se zalagao (i delimično uspeo) da se u CZ uvedu mere za sprečavanje rasejavanja side putem nedobrovoljnog seksa. Pisao sam o tome i u inostranstvu.
Uvredljiva je, a ne služi Vam na čast, imputacija da verujem kako su majmunske boginje (taj naziv će uskoro biti promenjen) nekom višom silom vezane za MSM, kao i kontradiktorne optužbe o mojim navodnim shvatanjima ugroženosti heteroseksualaca i žena.
U brojnim komentarima koje dobijam niko se ne čudi meni (dopuštam, zato što su mi skoro sve to kolege), već Vama i to prevashodno što iščitavate (i) ono što nisam rekao. Jedino nije jasno da li to radite shodno svom temperamentu ili u korist „kreativnih industrija“.
U tom smislu, da budem slikovit, mnogo manje sam ja Danica Grujičić naše opozicije, nego što ste Vi Vojislav Šešelj naše ambivalentne političke scene.
Meni je jedino žao što ispadamo pioni pokretani radi interesa lokalnog šahovskog majstora.
A, ako je neka zaraza u određenoj fazi ograničena skoro isključivo na jednu populacionu grupu i ako se ta grupa masovno okuplja na jednom mestu, ne treba mnogo mudrosti da se zaključi kako to predstavlja epidemiološki rizik (suviše jednostavno da bih to pitanje postavio studentu).
Kada bi trubače selektivno (dok se dalje ne raseje) pogodila neka infekcija i kada bi se na bližnje prenosila duvanjem u trubu, sigurno je da bi me to zabrinulo. Međuttim, Guča je parada krkanluka i pijanstva, često u porodičnom okruženju, tako da ne ostaje mnogo mesta za Vaše sumnje.
Ostajte u zdravlju.
Zoran Radovanović
P.S. – Poslaću ovaj odgovor i svojim kolegama, pa ako neko ume, dostaviće ga i na taj Vaš javni profil.”
Moj odgovor možete pročitati ovde:
Poštovani doktore Radovanoviću, predlažem da još jednom pažljivo pročitate šta ste mi napisali i razmislite da li je to primereno.
Nikakva Leja Keler (što je ime mog mrtvog psa) nije vam slala ništa i blesavo je da sad to izmišljate, mrtav pas vam je pojeo domaći nije neki dostojanstven izgovor.
Niste ni tako nevešti, bili ste dovoljno spretni da pređete sve barijere koje postavljam da bih sprečila verbalno nasilje koje svakodnevno doživljavam, i uputite mi direktno pismo koje niste čak ni potpisali, u kom ste me vređali i ponižavali.
Vaše pojašnjenje da ste nevešti u komunikaciji na mrežama, a ipak komunicirate, tačno je ono zbog čega sam vas kritikovala. Vi ste nevešti u učestvovanju u javnom dijalogu na temu LGBT identiteta, vi ne razumete čak ni najosnovnije pojmove i ne shvatate kakvu štetu nanosite time što čitavu jednu populaciju žigošete kao nosioce opasnog virusa.
Vi ne znate ništa o Europrajdu, vodite se najbanalnijom propagandom i događaj predstavljate kao seksualnu eskapadu gej muškaraca. To je nedopustivo.
Vi verujete da je iskaz da “imate prijatelje homoseksualne orijentacije” validan argument, nesvesni da je posebna vrsta devalvacije ozbiljne diskusije. Pitajte dotične prijatelje da vam objasne najosnovnije pojmove, kao i kako se osećaju kada svaki govor mržnje započinje izgovorom “Imam druga koji je TO, ali…”. Ili kad kažu “Imam druga Šiptara, ali”, “Ja baš volim Cigane, uvek im dam kad prose, ali”. Vaša generacija jeste neuka u tom smislu, slepo se drži prevaziđenih i uvredljivih formulacija, lenja da nauči u čemu greši, jer uobraženo veruje da nikada ne greši.
Zbog svega navedenog vam sa punim pravom kažem da niste nikako “stručni” za razgovor o ovoj temi, iako se vi malo femkate, pa lažno skromno mamite potvrdu veličine, objašnjavajući mi da ipak “nešto malo znate o epidemiologiji”.
Ja nisam glupo dete kome možete da podmećete banalnosti kao što je ova. Ja sam vaša koleginica sa Univerziteta, redovna sam profesorka i šefica katedre, kojoj se morate obraćati poštujući elementarnu pristojnost i dignitet, uzdržavajući se od ličnih uvreda i šarlatanskih procena mog duševnog zdravlja. Ali sve ovo je sporedno. Vaša generacija muškaraca slabo se snalazi u novom svetu, ali i to polako, silom biologije, nestaje.
Nisam vam dakle nikada rekla da o epidemiologiji niste stručni, već vrlo konkretno i jasno i tom glupom detetu, da o Europrajdu, ponašanju, sadržajima, identitetima i ljudskim potrebama kako vi kažete “tih ljudi” zaista ne znate ništa. A ipak ste se odvažili na javni komentar.
Niste, naravno, jedini. Ljudi i inače najviše iz neznanja šire mržnju, ideološke podmetačine i dnevno političke borbe kojima se perpetuira stigma i širi lažna slika o LGBT ljudima svedenih na promiskuitetno seksualno rizično ponašanje, je, uvaženi doktore običan govor mržnje.
Ljudi koji se, kao i vi, protive Prajdu, često i nasiljem, žrtve su upravo ovakve propagande. Oni Europrajd zamišljaju kao orgije gej muškaraca kojima se ljudski identitet svodi na rizične seksualne prakse.
Neprijatno mi je i iznenađujuće da moram da vam objašnjavam nešto tako banalno.
Kao ozbiljan autoritet, koji je govorio važne stvari tokom pandemije, koji je jedan od retkih pripadnika struke koji je kritikovao šarlatanske i paranaučne izjave vaših viđenijih kolega, vi zaista ne možete sebi da dopustite da majmunske boginje nazovete “bolešću homoseksualaca”.
To je jednostavno nedopustivo, diskriminatorsko i opasno. Posebno pogađa činjenica da vi čitav istup koristite za obračun sa resornim ministrom i funkcionerima SNS-a, a sam Prajd je samo kolateralna šteta.
Vaš politički obračun je sasvim legitiman i ja podržavam vaše pravo na to. Ali ne preko leđa Prajda.
Ima toliko drugih razloga za kritiku vlasti, nije potrebno da doprinosite diskriminaciji već veoma ugrožene grupe ljudi, da biste sproveli banalnu agendu. Vaša koleginica Grujičić, sa kojom se zapravo svađate, nema nikakve veze sa Europrajdom, a i sigurna sam da deli vaše mišljenje o “bolesnim homoseksualcima”. To je jedna upadljiva transferzala koja spaja vlast i opoziciju.
Obzirom da na sve argumente koje sam vam navela, niste želeli ni da odgovorite nego ste obraćanje srozali na vređanje i nipodaštavanje moje ličnosti, ne bih više dužila.
Jasno mi je da vas tema uopšte ne zanima, da se niste zamarali elementarnim saznanjima, da sa mnom uopšte ne želite da razgovarate, i da me vi svodite na tamo neku “članicu kreativnih industrija”, čime smatrate da ste me diskvalifikovali u diskusiji. To je poražavajuće.
Iako podsmešljivo tvrdite da sam od vas tražila da me oslovljavate mojim akademskim zvanjem (a zašto i ne bih?), pojasniću vam da sam samo tražila pravo na svoje ime i identitet.
Vi to niste razumeli, niste uspeli da se oduprete paternalističkom nagonu uličarsko-mizoginog rečnika, vređanja u prvoj rečenici kojom ste mi se obratili.
Uvaženi doktore, niti sam ja neka kreativna industrijalka, niti su homoseksualci bolesni, niti od Prajda preti opasnost kataklizmičkih razmera niti ste dostojanstveni u ovoj diskusiji.
Naprotiv.
Ali, sve i da sam samo jedna bedna SNS funkcionerka, bez imena i biografije, da ništa ni o čemu ne znam i nemam nikakav identitet, sve da sam ono moje mrtvo kuče koje tvrdite da vam je slalo poruke koje nemate, to bi i dalje bilo moje pravo, zar ne?
I dalje bi vaš ispad bio nedopustiv, a opasna laž koju diseminirate, da će Prajd da zarazi Srbe, i dalje jeziva laž, zar ne? I da sam lično šefica partije kojoj se protivite, i dalje bi bilo strahovito pogrešno da LGBT ljude svodite na predrasudom oblikovane ideje o seksualnim praksama, da sa pozicije autoriteta žigošete već žigosane ljude, i da ih klevećete da su nosioci bolesti, zar ne?
Ovo su sve samo retorička pitanja, znam da neću dobiti razuman odgovor od osobe koja veruje da je primereno da baš mene nazove “Šešeljem političke scene”(usput, a koje onda Šešelj – Šešelj scene?), koja izmišlja da sam joj se obraćala porukama, koja mi preti kako će da me tuži doktorima, pa da vidim svog boga, nije u stanju na samorefleksiju i smiren ton.
Slobodno me tužite vašim kolegama. Brojni među njima i inače dele vaše mišljenje, lično sam prisustvovala diskriminaciji prilikom lekarskog pregleda, upravo osoba žigosanih Hiv-om. Ne bi me začudilo da i mene označe kao bolesnu, na tragu vaše procene stanja moje žuči. To je sve dekor koji me ne zanima.
Ono što je jedino važno je da:
Europrajd nije orgija, nije epidemiološka bomba i sramno je da tu predrasudu javno pronosite.
Uzdržan pozdrav od mene,
Biljana Srbljanović
Prvi deo polemike možete pročitate ovde.