Živko Radojčić: Želim da stavim balkansku kuhinju na mapu

Pripremila: Helena Đorđević

Živko Radojčić je dospeo je do takmičenja “Chopped” pošto su ga producenti popularnog programa podstakli da popuni aplikaciju.

„Kada sam došao u Ameriku gledao sam prve sezone te emisije “Chopped” i “Iron Chef”, tako da mi je bilo vrlo zanimljivo da učestvujem i takmičim se u takvom programu”, priča za Glas Amerike.

U svakoj epizodi “Chopped”, četiri kuvara se takmiče u pripremi jela u koja moraju da uključe neobične, zadate namirnice, a ocenjuje ih tročlani žiri. Za svako jelo imaju maksimalno pola sata vremena, i moraju da budu domišljati i brzi.

“Jeste, veliki je pritisak ali imam osećaj da svi mi šefovi i kuvari imamo taj pritisak i inače, samo u ovom trenutku dobijaš namirnice koje ne znaš, i imaš možda 10, 15 sekundi maksimum da razmisliš šta bi sa njima i kreneš, jer vreme kreće – nema vremena za gubljenje”, kaže Živko.

U epizodi u kojoj je pobedio, jedna od zadatih namirnica bio je sirijski sladoled – buza.

“Samo sam ga probao, vuče na limetu, sladak ali pun kiselosti, tako da sam odlučio u trenutku da napravim marinadu za piletinu, koju su dali uz taj sladoled. Mislim da mi je to bio odličan potez i da sam dobro to uradio i napravio.”

Produkcija “Chopped” zaustavljena je zbog pandemije koronavirusa a epizoda emitovana ove nedelje zapravo je snimljena mnogo ranije – u maju 2019, što znači da je Radojčić tajnu da je pobedio morao da čuva više od godinu dana.

​“Naravno, potpisao sam ugovor sa njima da moram da čuvam privatnost i ne pričam šta se desilo u toku snimanja i na kraju snimanja. Bilo mi je jako teško da držim jezik na zubima, ali na kraju je to bilo slatko, pošto smo imali okupljanje gde smo svi zajedno gledali, četrdesetak ljudi, prijatelja, porodice. Bilo je zanimljivo jer niko nije znao šta će da se desi. Mogli su da pretpostave, možda, ali nisu znali.”

Živko Radojčić potiče iz porodice čijih se pet generacija bavilo ugostiteljstvom i kulinarstvom.

“Moja tetka Dubravka je možda jedna od najuspešnijih do sada. Ja se nadam da ću možda da je nadmašim, ali o tom, potom. Ona je bila Titov šef poslastičarnice i sarađivala ne samo sa Titom nego i Jovankom Broz. Tako da ljubav potiče od malena, i ne samo tetka – majka, otac, baba, deda i ostali ukućani su indirektno uticali na tu odluku, zaista indirektno, niko me nije primoravao na tako nešto. Bilo je prirodno da krenem tim stopama.”

​Nekoliko godina je radio u Srbiji ali kaže da ga je vuklo “nešto više.”

“Gledajući na internetu poznate kuvare, emisije takmičarskog tipa koje su se prikazivale, gde vidiš veći broj namirnica, drugačije kulture, opcije… sve me je to privlačilo, tako da je bio prirodan put da se preselim negde.”

Prvo je došao u Nju Džersi, gde je radio u jednom hotelu, a posle nekoliko meseci preselio u Njujork. Početak je bio težak, uz mnogo pokušaja i odbijanja.

“Išao sam od restorana do restorana, nosio rezime sa sobom, pitao za gazde i nisam nailazio na sjajne odgovore dok nisam slučajno ušao u jedan restoran misleći – ulazim u još ovaj i to je to, sutra ću opet. U tom restoranu sam naišao na francuskog šefa kuhinje koji je rekao da je i on tek dobio posao i da mu treba nova garnitura ljudi, tako da smo se brzo sporazumeli i krenuli da sarađujemo. Naravno, to je bila samo jedna od stepenica, posle sam krenuo sve boljim i boljim restoranima i čak u par restorana sa Mišelinovim zvezdicama, od Pišolina, 11 Madison Park, Daniel, Džuni… i nije samo da sam radio nego i stažirao, išao sam da radim bez novčane nadoknade sasmo da bih naučio i, kako se kaže – ukrao zanat.”

Vremenom je postao šef kuhinje tri restorana a onda se dogodila pandemija koronavirusa. Od marta do sada, u Njujorku se zatvorilo više od hiljadu restorana a Živko postao jedan od 14 i po miliona Amerikanaca koji su trenutno bez posla.

“Pandemija je na mene uticala dobro i loše. Loše – zato što sam izgubio posao. Trenutno sam bez posla i iskreno ne vidim neku svetlu budućnost u narednih par meseci. Ljudi ne zapošljavaju, vrlo je teško sada naći posao u mojoj struci. Srećom država je pomogla i pomaže ljudima, i ja sam jedan od njih. S druge strane, ova situacija mi je donela nešto što nisam mogao da priuštim sebi – ne novčano nego vremenski – a to je da budem sa porodicom. Imam dvoje dece, od dve godine i nepunih godinu dana, 10 meseci, s kojima sam poslednjih četiri, pet meseci stalno, svaki dan. Gledam kako raste, govore, hodaju, tako da nema veće sreće od toga”, kaže Radojčić.

Živko kaže da je pandemija za sve bila trenutak da se zastane i razmisli o životnim prioritetima.

“Cela situacija nas je dovela do toga ​da razmislimo kuda idemo, u kom smeru ide svet. ​Trenutno imamo plan da odemo na kraći odmor u Srbiju proslavimo ćerkin prvi rođendan a onda se vratimo u Njujork. Ja bih voleo da otvorim svoj restoran, to mi je životni san pored moje dece, tako da se 100 posto ostvarim u svom prostoru.”

Restoran bi se zvao Loza, što je naziv za večeri na temu moderne balkanske kuhinje koje je šef Radojčić organizovao sa svojim prijateljem Zoranom Matkovićem. Uz obroke iz pet delova sa fiksnog menija i odgovarajuće vino, gosti su dobijali i priču o poreklu hrane koju konzumiraju, za šta kaže da je jedinstveno iskustvo.

“Cela ideja je da se predstavi balkanska kuhinja, koristeći stare ukuse i namirnice sa balkanskog područja na novi način.”

Živko kaže da je inspiraciju tražio u jelima na kojima je odrastao ali ih je modifikovao i prezentirao na jedan sofisticiraniji način.

“Na primer, mi jedemo kulen tako što ga se isečemo i pojedemo. Ali možda možeš da napraviš pire, možda čips, da malo proširiš vidike. Iskustvo iz Njujorka i restorana u kojima sam radio mi je otvorilo vidike i poglede na kulinarstvo, a opet dovelo da se vratim tamo odakle sam došao. Jer, radio sam po mnogim mediteranskim, japanskim, koreanskim restoranima i poželeo da uradim nešto za sebe i našu kulturu, da stavim balkansku kuhinju na mapu u Njujorku”

A u svom bogatom rezimeu, sada ima i titulu pobednika takmičenja Chopped uz šta ide i ček na deset hiljada dolara.

“Taj novac se kod nas čuva za crne dane koji tek dolaze”, kaže srpski kuvar uz smeh.

Tekst je prenet sa portala Glas Amerike.