Sporazoom: Koliko smo zagađeni?

Izvor: Sporazoom

Stručnjak za resurse u oblasti životne sredine Ljubiša Mijačić smatra da donosiocima odluka na Kosovu zaštita životne sredine nije prioritetno pitanje, zbog niskog životnog standarda građana. Prema njegovim rečima iz tog razloga na Kosovu ne postoji, kako je istakao “nijedna značajna organizacija ili inicijativa koja je politički relevantna, koja bi eventualno postala “zelena stranka”.

“Kosovo ima i dalje prioritete po pitanju siromaštva čime se Vlada intenzivno bavi. Drugi prioritet za ovu i prethodne vlade uvek je bila energetska sigurnost, a to je u direktonoj sprezi sa problemima životne sredine”, rekao je Mijačić i naveo da treba “pomiriti te dve stvari, jer održivi razvoj nije samo života sredina i stanište, već je to i ekonomija i rast”, rekao je Mijačić.

Direktor Riinvest Instituta Aljab Hašani takođe smatra da treba postići određeni nivo razvoja kako bi se pažnja preusmerila na pitanja životne sredine. Prema njegovim rečima dobro je da postoji pritisak od strane Evropske Unije po pitanju zaštite životne sredine, ali da bi i unutar Kosova trebalo da se aktivnije radi na tome.

“Trebalo bi da postoji veće insistiranje za zaštitom životne sredine i poboljšanjem kvaliteta životne sredine. To je i u skladu sa najnovijim dešavanjima na Kosovu iz razloga što smo dostigli određeni prag razvoja, a pitanje životne sredine će neminovno postati tema koja će zauzeti više prostora u javnoj diskusiji. Takođe će se oformiti platforme za nove političke snage koje se u međuvremenu mogu pojaviti i zauzeti ovaj novi prostor koji se stvara. Ipak i dalje mislim da ovaj deo oko uslovljavanja od strane Evropske unije može odigrati značajnu ulogu u usmeravanju kreiranja naše politike zaštiti životne sredine.

Profesorka na katedri za zaštitu životne sredine Fakulteta tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici Jelena Đokić rekla je da industrijsko nasleđe, posebno flotacijska jalovišta iz trepčinih rudnika u određenim delovima Kosova predstavlja ogroman problem životne sredine. Prema njenim rečima rešenje za sedam deponija za odlaganje rudničkog otpada postoji, ali se godinama niko time ne bavi.

“Najprostije rešenje bi bilo pokriti ih sa nekim inertnim materijalom, betonom-betonirati, ali ni to nije rešenje. Rešenje je izvaditi korisne sastojke iz njih jer varolizacija korisnih materijala koji je u njima je ogromna ekonomska šansa za nas”, navela je Đokićeva.

Ona je navela da kompletno društvo mora da uloži napor u zaštiti životne sredine.

“Mislim da svaki, pa i najmanji doprinos je doprinos i ako bi svi mi uložili energije koliko ulažemo možda u neke druge procese, u pobunu protiv nekih drugih stvari, a ne ulažemo u naš aktivizam povodom zaštite životne sredine, da bi drugačije bilo”, rekla je Đokićeva.

Direktor Riinvest Instituta Aljban Hašani rekao je da su zaštita životne sredine i ekonomski razvoj međusobno povezani, ali da Kosovu nedostaju finansijski, kadrovski i tehnološki kapaciteti koji bi uticali na to da ekonomski razvoj smanji negativan uticaj na životnu sredinu.

“Nažalost nedostaje i hrabrost kod donosilaca odluka, jer i u slučajevima kada ne postoji ekonomski razlog za preduzimanje nekih akcija koje štite životnu sredinu mislim da ih treba preduzeti iz razloga što su dugoročni troškovi veći od kratkoročnih. To se nikada nije odrazilo na donošenje odluka. Pri analizi sporednih uticaja niko nije uzimao u obzir koliko treba da se razviju i prošire postrojenja koja generišu energiju putem lignita, tj. ovo je generalno zanemarena diskusija”, rekao je Hašani.

Komentarišući paket mera Evropske Komisije kojim je do 2030. godine predviđeno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto, a do 2050. godine, da to bude 0 odsto, Hašani je rekao da to predstavlja veliki izazov za Kosovo.

“Građanima treba da bude jasno da bi u narednim godinama trebalo da budu spremni da cenu energije plaćaju skuplje, jer će ionako porasti sve dok koristimo fosilne resurse. Što se više približavamo ovim datumima koji su postavljeni na nivou Evropske unije bićemo prinuđeni da plaćamo veću cenu za korišćenje istih resursa i što pre počnemo da razmišljamo o alternativama, to će za nas biti korisnije”, rekao je Hašani.

Govoreći o obnovljivim izvorima energije Đokićeva je istakla da Kosovo ima veliki potencijal za solarnu energiju.

“Solarna energija je nešto na šta treba da se fokusiramo. Energija vetra na tačno određenim lokacijama i taj procenat vetrogeneratora nije baš veliki. Što se tiče bio mase, posmatrajući na nekoj većoj površini pitanje je da li je efikasno, da li je profitabilno nositi bio masu na velike daljine za proizvodnju bio goriva. To je malo problem kod nas pošto su parcele iseckane, udaljene jedna od druge i pitanje efikasnosti procesa tog bio goriva je upitno. Sunce i vetar, to je ono na šta trebamo da se fokusiramo”, rekla je Đokićeva.

Mijačić smatra da je regionalna saradnja u razmeni energije ključna, posebno u budućnosti nakon gašenja termoelektrane Kosova A.

“Kao na primer osnivanje kontrolnog bloka Albanija-Kosovo. To je velika šansa za ceo region, i za Srbiju između ostalog jer je deficit energije na Kosovu. Za Albaniju je veliki problem nepostojanje regionalne saradnje. Za Kosovo će postati isključenjem Kosova A još veći problem nepostojanje regionalne saradnje i razmene energije. U tom smisli ja se nadam da će i problemi životne sredine, a u tom obliku i energija postati glavni podsticaj za regionanu saradnju. Nadam se jednoj takvoj saradnji u budućnosti, ali u ovakvim okolnostima i u ovakvom kontekstu međuetničkih i drugih problema ne vidim u nekoj bližoj budućnosti pozitivan pomak”, rekao je Mijačić.