Sestre Radosavljević: Lepota i plemenitost pretočene u muziku
Jedna se opredelila za violinu, druga za flautu. Ovo je priča o Ani i Tanji.
Na početku svog muzičkog obrazovanja obe su svirale klavir, ali su ih emocije ponele prema drugim instrumentima.
Muzičko obrazovanje krunisano fakultetima sticale su u Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Novom Pazaru i Beogradu.
Ističu da najveću zahvalnost duguju roditeljima koji su se, prepoznajući talenat i vrednoću svojih kćeri, odricali puno čega, kako bi se devojke obrazovale i uživale, stičući nova znanja u muzici.
Ana je danas, nakon završenog fakulteta umetnosti, na odseku violina, pedagog u istoj školi u kojoj je pravila svoje prve muzičke korake – Miodrag Vasiljević, a trenutno priprema i svoj master rad.
„Eto nije prošlo puno godina od kada sam ja završila, pa se dobro snalazim sa decom, jer sam relativno skoro prošla i kroz te neke faze odrastanja i školovanja pa se lepo slažemo, a što se talenata tiče, njih svakako ima“, govori Ana.
Privatne časove klavira drži i mlađa Tanja, ističući da je rad sa decom i velika odgovornost.
„Odgovornost je stvarno velika. Pre svega znam i na mom primeru kako su me profesori učili i koliko znanja skupljam od njih i to je zvezda vodilja, tako da svakako je to jedna velika odgovornost, ali meni, valjda zato što sam mlada, to prija i podsećam se svojih prvih dana kada sam ja krenula i kakvi su ti počeci bili, tako da pokušavam da im dam podršku i da ih naučim što više“, dodaje Tanja.
Devojke su dobitnice brojnih priznanja i nagrada. Ana je dobila Oktobarsku nagradu Leposavića, za koju navodi da joj je jedna od dražih, jer je iz njenog mesta. Baš ova nagrada je obavezuje da bude deo svog mesta i naroda.
Majka Dušica Radosavljević u našoj priči potvrđuje da radi za svoje devojke, jer se pre svega one trude da rade ono što vole najbolje što umeju.
„Puno rada, puno truda, što kažu – to sam čula od njihovih profesora – 10 posto je talenat, 90% je rad“.
Video prilog pripremio: Ivan Vučković
Preuezeto sa portala Kossev.
