Veran Matić – Medijske neuralgične tačke
Piše: Veran Matić
Kada deluje da se potiskuje i pomalo odlazi u zaborav, vraća se u fokus regionalnim pristupom poput nedavne problematizacije onoga što se događa u Srbiji i Crnoj Gori. „Reporteri bez granica“ se u poslednjem primeru usredsređuju na oblast tužilaštva i izmena koje su načinjene nakon prvostepene presude. Stiče se utisak da uticajna nevladina organizacija želi da predupredi neprijatne ishode nakon apelacionog postupka i osuđujućih prvostepenih kazni za događaje u Grockoj, kada su bili ugroženi životi Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin.
Regionalni pristup prisutan je i u agendi evropskog komesara za proširenje Olivera Varheija koji je nedavno izjavio da je u zemljama regiona potrebno ostvariti „pozitivnu transformaciju medijskog okruženja“ i da Brisel pridaje veliku važnost reformi u oblasti medija u procesu proširenja.
Njegove reči da „demokratija ne može da funkcioniše bez slobodnih i nezavisnih medija“ predstavlja svojevrsni melem na ranu, uz podsećanje da su i dalje „neophodni napori da se osigura nezavisnost medija i sloboda izražavanja širom regiona Zapadnog Balkana“. Prema njegovim rečima, važno je „omogućiti rad novinara bez mešanja, pritisaka i zastrašivanja, obezbediti kvalitetno izveštavanje, transparentnost finansiranja javnih i privatnih medija i nezavisnost regulatornih tela“.
Ovome se nema šta dodati. Prava muzika za uši. Sličan osećaj imamo i kada čitamo stavove ministarke Joksimović o slobodi izdržavanja u našoj zemlji: „U pogledu dela za koji smo ranije bili oštrije kritikovani, a koji se odnosi na slobodu izražavanja, konstatuje se da su usvojeni akcioni planovi za sprovođenje medijske strategije i da su počeli da se primenjuju na inkluzivan i transparentan način. Formirane su i dve radne grupe, jedna za sprovođenje medijske strategije i druga za zaštitu i bezbednost novinara. U ovom izveštaju čak se otišlo i korak dalje, što pozdravljamo, gde se navodi i formulacija da je lično predsednik Srbije javno pozvao da prestanu napadi na medije i da se pitanje bezbednosti novinara rešava na najvišem nivou. Medijske slobode podrazumevaju aktivno razumevanje i rešenost svih struktura i nivoa vlasti da na odgovoran i transparentan način kreiraju povoljno okruženje za slobodu medija, ali i svih medijskih kuća i novinara da svoj deo etičkog i profesionalnog kodeksa stvarno i dosledno primenjuju u svom radu“.
Deo izrečenog mogao bih i sam da potpišem, tj. da nakon ovog intervjua nisam video izveštaj o načinu kako su podeljena sredstva za projektno finansiranje u Pančevu.
Nadomak Beograda prisustvujemo još jednoj zloupotrebi ovog instituta, koja je u direktnoj suprotnosti sa navodima o „rešenost svih struktura i nivoa vlasti da na odgovoran i transparentan način kreiraju povoljno okruženje za slobodu medija“. U Pančevu i mnogim drugim lokalnim samoupravama to se ne vidi. Nikako da posvedočimo okretanju nove stranice u domenu projektnog sufinansiranja koja će biti bazirana i usklađena sa vladinim strateškim dokumentima.
Na ovakvim i sličnim primerima praktičnog nepoštovanja usvojene Medijske strategije treba tražiti razloge zašto Srbija krajem juna ponovo neće otvoriti nijedno novo poglavlje, odnosno klaster. Nekadašnji optimizam resorne ministarke očito ne dele brojne zemlje-članice Evropske unije koje, poput ovdašnjih nevladnih organizacija, ne vide svrhu brojnih „načičkanih aktivnosti koje su više štrikliranje stavki a ne prave reforme“.
Dok se sve bude događalo kao svojevrsni déjà vu, ne treba da nas čudi što se nedostatak vidljivih promena nabolje koristi za neotvaranje klastera/poglavlja koje u formi utešne nagrade neuspešno zamenjuje međuvladina konferencija. Jasno je da suština mora da prati formu. Na mnogim poljima sve brže prolazi vreme za realizaciju najavljenog i obećanog. Zato konačno očekujem opipljivi diskontinuitet u dosadašnjem pristupu neuralgičnim medijskim tačkama. Ili ćemo u protivnom imati kontinuitet neispunjenih očekivanja na relaciji Beograd -Brisel.