Veran Matić – Kakvi divni ljudi!

Autor. Veran Matić

Susret u seoskom domu u centru Malog Orašja desio se na Mitrovdan, koji su porodice nastradalih obeležavale prvi put nakon masovne majske tragedije. 

Ovaj susret bio je drugačiji od prethodnih, jer smo se na jednom mestu susreli sa devojkama i mladićem koji su preživeli masakr, majkama ranjenih devojaka i roditeljima nastradalih u Malom Orašju.

Sa nama su tada, po prvi put, bile i predstavnice Vladine Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju, sa idejom da se upoznaju sa preživelima, njihovim roditeljima i roditeljima nastradalih, i ponude svoju pomoć i podršku. 

Tada sam se uverio koliko je, zapravo, životno važno pomoći stanovnicima ova dva sela, koje deli opštinska pripadnost i nekoliko kilometara, ali objedinjuje tuga sa kojom se treba nositi i koju treba prevladati, rešavajući životne probleme.

Tog dana sam, pored Andrijane, upoznao Anđelu i Jovana, svi oni su ranjeni 4. maja. Iz razgovora sa njima sam shvatio da postoje  najmanje tri vrste bola sa kojima se suočavaju.

Fizički bol, koji ih neumoljivo prati, svakoga dana nakon preživljenog masakra. Psihički bol koji dele sa svima koji su tog dana izgubili svoje najmilije, i bol zbog nepravde, jer se osećaju zaboravljeni i ostavljeni da se sami suočavaju sa neumoljivim životnim problemima.

Jedan bol ne isključuje drugi, već se prepliću, ponekad udružuju, udaraju novom snagom, čineći život i svakodnevicu ovih mladih ljudi i prepunim izazova.

Andrijana je teško ranjena – mladost, volja, vera u sopstvenu snagu i pomoć samohrane majke i sestre, pomogli su joj da preživi i da savlada strašnu životnu lekciju. 

Andrijana ovih dana slavi 18-ti rođendan. Njeno punoletstvo je posebno, jer dolazi nakon svega tragičnog što joj se desilo. Važno je jer slavi (ne samo) njen život i uliva nadu u oporavak. 

Ovaj rođendan je jedna od retkih lepih stvari koja se za ovih sedam meseci desila u Malom Orašju. 

Zato, uz rođendanske čestitke, želim Andrijani da i ubuduće kroz život korača hrabro i odlučno, kako je to činila i do sada.

Njen oporavak i ozdravljenje stradalih iz Dubone, Malog Orašja i Beograda, važni su koliko i pravda koju svi željno iščekujemo i kojoj se nadamo.

Na svima nama je da pomognemo koliko možemo.                            

Jedino tako ima nade za sve nas.