Veran Matić – Dvogodišnjica Medijske strategije

10. February 2022.
Dosadašnji neuspeh u primeni Medijske strategije najbolje oslikava činjenica da pune dve godine nakon njenog usvajanja još uvek nije izmenjen ni dopunjen medijski zakonodavni okvir.
medijska-strategija-foto-press-sluzba-vlade-srbije
Radne grupa za izradu Medijske strategije. Foto: Pres služba Vlade Srbije/Arhiva

Piše: Veran Matić

Druga polovina prošle godine potrošena je u međusobnom iscrpljivanju oko modaliteta rada Radne grupe koja, usled nedostataka političke volje, nije završila započeti posao. Proces je nedovršen i ostao je nа pola puta. Opterećen spornim formulacijama, skrivenim iza tobožnje inkluzivnosti, spisak usaglašenih izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima i još duži spisak neusaglašenih alterantivnih predloga, usporio je ovaj proces do te mere da je on trenutno obustavljen i da neće biti nastavljen sve do formiranja nove Vlade. Tako će biti dodatno izgubljena i prva polovina ove godine bez konkretnih pomaka na polju primene strateškog medijskog vladinog dokumenta.

Do tada ćemo se baviti razmatranjem alernativnih predloga nastalih kao posledica nerazumevanja ministarke i njenog tima koji je rukovodio ovim procesom. U isto vreme, u svakodnevnom životu naše koleginice se suočavaju sa problemima koje mapira istraživanje poslovnog udruženja Lokal press. Istraživanje pod nazivom „Niske zarade, stres i anksioznost kao prateće pojave za novinarke na lokalu“ predstavlja samo deo zabrinjavajuće slike stanja u lokalnim medijima koji prolaze kroz dominantan fenomen „feminizacije“ novinarske profesije.

Konstantno ignorisanje postojećih zakona i odlaganja najavljenih izmena i dopuna reflektuju se u činjenici da ulazimo u još jednu sezonu projektnog sufinansiranja u kojem se ništa ne menja. Deluje deprimirajuće da se ništa ne preduzima iako je jasno da postoje ogromne zloupotrebe na tom polju koje se ponavljaju iz godine u godinu.

Dok se mi godinama zamajavamo problemima koji su nerešivi zbog nepostojanja političke volje, svet grabi dalje u ovoj oblasti. Evropska komisija je nedavno započela otvorene javne konsultacije o predstojećem Evropskom zakonu o slobodi medija koje će trajati sve do 21. marta. Budući zakon pokrivaće tri glavne oblasti koje se odnose na medijska tržišta. Prva oblast se fokusira na transparentnost i nezavisnost (npr. ispitivanje transakcija na medijskom tržištu, transparentnost vlasništva nad medijima i merenje publike), druga na uslove za njihovo zdravo funkcionisanje (npr. izloženost publike različitim stavovima, medijske inovacije na tržištu EU) i treći pravednom raspodelom državnih resursa (npr. nezavisnost javnih medija, transparentnost i fer distribucija državnog oglašavanja). Evropska komisija planira da predstavi predlog u trećem kvartalu 2022. Putem otvorenih javnih konsultacija prikupljaju se stavovi, dokazi i podaci građana, posebno novinara, medija (kako privatnih tako i javnih), akademije, civilnog društva, javne vlasti, preduzeća i svih zainteresovanih strana koje mogu da pomognu Komisiji da oblikuje ova nova pravila.

Istovremeno se u Evropskom parlamentu razmatra novi Zakon o digitalnim uslugama, predlog zakona koji bi trebalo da omogući da se nelegalni sadržaji ubuduće jednostavnije brišu, da se lakše menja personalizovano oglašavanje, zabrane manipulativni oglasi i poboljša pristup važnim podacima. Evropska federacije novinara uputila je amandmane na predloženi tekst uz komentar da bi novi zakon trebalo da „garantuje ekosistem digitalnih medija zasnovan na poverenju i angažovanju publike, posebno u borbi protiv dezinformacija“.

Stalno ukazujem da bismo i u domenu zaštite i bezbednosti novinara morali preuzeti skandinavska rešenja na tom polju. Kada to predlažem, nailazim na zid ćutanja, nerazumevanja i nezainteresovanosti. Ko zna koliko će vremena proći dok ne krenemo putem Švedske koja je upravo osnovala Agenciju za borbu protiv dezinformacija pred izbore.

Nažalost, to je za nas daleka budućnost jer se mi i sa bazičnim, analognim izazovima teško borimo. Neargumentovane ocene o „lošim medijskim zakonima koje treba menjati posle izbora“ pravdaju odsustvo njihove primene. Činjenica je da je aktuelni, nekada hvaljeni medijski zakonski okvir svojevremeno „uhvatio korak“ sa modernim svetom kao odlična osnova za dalju nadogradnju. Ta prilika je propuštena i sada se ponovo samozadovoljno vrtimo oko svoje ose od izbora do izbora.

Click