Veran Matić – Dan posle godišnjice ubistva

Piše: Veran Matić

Očekivano, prvo su se uzburkale društvene mreže, zatim su usledili pozivi za pojašnjenje navoda iz pisma i opširni citati koji su u petak, na dan godišnjice ubistva Milana Pantića, dospeli na naslovne strane pojedinih dnevnih novina koje su objavile pismo u celini ili su sadržaju iz istog posvetili primerenu pažnju.

Verujem da se odavno nije podigla ovolika „prašina“, naročito zbog toga što je objavljivanje pisma koincidiralo sa posetom predsednika Jagodini drugim povodom, koji je tu priliku iskoristio da iznese stav o ovom slučaju. Predvidljivo je reagovalo jagodinsko tužilaštvo, kao i tužilaštvo za organizovani kriminal koje i dalje uporno odbija da se uključi u ovaj slučaj iako svi argumenti i prikupljene činjenice govore u prilog tezi da je u pitanju bila organizovana grupa i da ubistvo Pantića nije bio akt pojedinca.

Reagovala su i pojedina udruženja i fondacije – standardno najaktivniji je bio UNS, čiji je novi predsednik Živojin Rakočević po prvi put u tom svojstvu boravio u Jagodini na obeležavanju godišnjice.

Ovogodišnji dobitnik nagrade koja nosi Pantićevo ime, Vladimir Banić je tim povodom dao odličnu izjavu u kojoj je nagradu posvetio dopisnicima i novinarima van Beograda, kakav je bio upravo Milan Pantić.

Primetno je da opozicija, a naročito predstavnici nekadašnje vlasti, nisu imali nikakav stav povodom svega što je izneto u otvorenom pismu. Stekao sam utisak da je svima neprijatno i da čekaju da prođe okrugla godišnjica da se sve vrati u kolotečinu u kojoj je Jagodina interesantna samo zbog onoga što je vezuje za Dragana Markovića Palmu. Voleo bih da ova vrsta doslednosti postoji i kada je u pitanju Milan Pantić, u čijem slučaju očito postoji barijera zbog činjenice da se klupko razmotava u smeru ka pojedincima iz Vlade i njene bliske okoline iz perioda nakon petooktobarskih promena. To nas vodi u ćorsokak u kojem su principi potisnuti zbog političke nakolnosti koja prećutkuje Pantićevu tragediju, nadajući se da će se taj tragičan beleg skorašnje istorije rešiti sam od sebe.

Hrabri me da smo ovim povodom imali vrlo jasnu reakciju nove predstavnice za slobodu medija OEBS-a Tereze Ribeiro, koja je na godišnjicu pogibije Milana Pantića objavila sledeći tvit:

Today 20 years ago, journalist #MilanPantić was killed in #Serbia. Still those involved in this act of violence were not charged or prosecuted. Concerted efforts must be made to end impunity for all unresolved killings of journalists without further delay. #Endimpunity Photo: B92 pic.twitter.com/NEG9ylMhoF

— OSCE media freedom (@OSCE_RFoM) June 11, 2021

Time je nastavila tradiciju započetu od stranje njene prethodnice Dunje Mijatović, koja je retvitovala moje otvoreno pismo ukazujući time još jednom na značaj procesuiranja odgovornih. Bitno je da poruka ostaje ista i da se drži visoko na listi prioriteta u ovoj oblasti nekažnjivosti. Na to ukazuju i Međunarodni institut za štampu, Reporteri bez granica i inostrane koalicije nevladninih organizacija koje se bave bezbednošću novinara.

U dogledno vreme očekujem reakciju Vlade Srbije, osnivača Komisije za istraživanje ubistava novinara. Sa druge strane, naredni meseci doneće nam ishode drugostepenog suđenja za pokušaj ubistva Milana Jovanovića i obnovljenog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije. Presude će u priličnoj meri odrediti budući odnos i prema tragediji koja se dogodila u Jagodini. Strpljivo čekamo i ne odustajemo kada su pitanju ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, kao i pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića, koji je zajedno sa pokojnim Jovanom Dulovićem bio predmet Šešeljevog prekjučerašnjeg orgijanja u studiju koji je napustio kada mu je voditeljka onemogućila da se nedostojno izražava.

Ovaj Šešeljev nastup dovoljno govori. Tek sada sam siguran da slučaj napada na porodicu Dejana Anastasijevića treba aktuelizovati i vratiti u fokus interesovanja. To pokušavamo i sa izveštajem Komisije za istraživanje ubistava novinara za koji mislim da daje dovoljno materijala da se u slučaju smrti Milana Pantića stvari pokrenu sa mrtve tačke. To je sasvim dovoljno, ako ima političke volje. Ako je nema, nema nam spasa.