„Trka“ puževa

Piše: Veran Matić

Navršilo se 33 godine od Osme sednice CK SKS na kojoj je Slobodan Milošević preuzeo vlast.

Juče je bilo tačno dve decenije kako je na izborima pobeđen režim Slobodana Miloševića

Da li se još neko seća Ugovora sa narodom Demokratske opozicije Srbije (DOS) objavljenog pre ravno 20 godina?

Demokratska Opozicija Srbije: UGOVOR SA NARODOM, 2000. godina:

Usvojićemo deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog Ustava, radi otklanjanja postojećeg ustavnog haosa.

Donećemo rezoluciju kojom se ukida sadašnja ekonomska i politička blokada Crne Gore, a najviši državni organi obavezuju se da odmah otpočnu razgovore s legitimnim izabranim rukovodstvom Crne Gore o karakteru i funkcijama buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Obavezujemo buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN, kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovalo pravo na miran i siguran život, i podstakla njegova integracija u institucije zemlje.

Donećemo zakon kojim ćemo smanjiti broj ministarstava barem za trećinu, ukinuti sva ministarska mesta bez portfelja i ograničiti broj potpredsednika na najviše tri.

Donećemo zakon kojim se svim poslanicima i članovima vlade zabranjuje gomilanje funkcija tokom mandata. Članovima vlade tokom mandata biće izričito zabranjeno da tokom mandata upravljaju privrednim organizacijama.

Nova vlada će se obavezati da u roku od sto dana stavi na uvid nadležnim skupštinskim odborima sva tajna policijska dosijea.

Svi članovi vlade i narodni poslanici biće obavezani da objave detaljan pregled svog imovinskog stanja i stanja članova svoje porodice, na dan stupanja na dužnost.

Od Narodne skupštine Republike Srbije zahtevamo da odmah obustavi primenu onih zakona koji proizvode ogromnu društvenu štetu Srbiji i njenim građanima.

Odabraćemo jednu renomiranu, nezavisnu revizorsku kuću da izvrši reviziju budžeta i obavi temeljan pregled finansijskog poslovanja skupštine i vlade tokom prethodnih mandata.

Skupština će formirati nezavisnu komisiju eksperata koja će preispitati i obnarodovati sve relevantne dokumente, audio i video zapise koje je sadašnja vlast držala u tajnosti, a odnose se na vođenje unutrašnje i spoljne politike Srbije i Jugoslavije u periodu 1987-2000.

Koliko od ovoga je ostvareno u prethodne dve decenije u kojima se svet promenio više nego ikada ranije?

Plašim se da bi odgovori bili prepuni relativizacije i prebacivanja odgovornosti na neke druge aktere i okolnosti koje su ih sprečile da realizuju obećano.

Isto važi i za aktuelnu debatu u vezi sa ozbiljnim usporavanjem evropskih integracija i poglavljima. I opet se odgovornost prebacuje na Brisel umesto da se suočimo sa nedostatkom ovdašnje političke volje na tom polju.

Nemački ambasador Šib nam veoma direktno stavlja do znanja da se „nova poglavlja mogu otvoriti jedino ako ima napretka u pririoritetnim poglavljima“.

Iz sopstvenog iskustva mogu da potvrdim da u okviru prioritetnog poglavlja 23, koje se odnosi na Pravosuđe i osnovna prava, nema nikakvog pomaka od kraja januara, kada je usvojena Medijska strategija. Kao radna grupa smo radili na Akcionom planu i sada mesecima čekamo da se on usvoji i počne njegova primena. Kako stvari stoje, u tom čekanju će nam proteći skoro cela 2020. godina.

Pošto sam ovaj tekst započeo godišnjicama, logično je da ga završim u istom tonu.

Juče se navršilo godinu dana kako Srbija nema šefa pregovaračkog tima za Evropsku uniju.

Verovatno nam je Brisel i za to kriv.

I dok svet ide napred, nama prođoše decenije u prebacivanju odgovornosti sa jednih na druge.

I tako ceo život.

Puževim koracima umesto onima od sedam milja.