Suze jednog Mađara nad budućnošću Srbije

29. June 2020.
Prvi Albanci koje sam upoznao u životu bili su Bekim Fehmiu i Veton Suroi… I to je bila moja predstava o Albancima. Kasnije sam shvatiо da postoje predrasude drugog tipa, ali ja nisam menjaо svoje predstave. To je narod koji ima izuzetne porodične vrednosti, čast, odgovornost. I danas na Albance gledam na isti način, sa čašću što sam uspeo u međuvremenu da saznam sve ono što je u našoj kulturi bivalo odbijano da se sazna.
_MG_6945
Veran Matić. Foto: Nebojša Babić

Piše: Veran Matić

Zastrašujuće je to što kao narodi nemamo volju i želju da saznamo šta nas sve to veže, i koje su sve mogućnosti, potencijali među nama.

***

Na sličan način upoznao sam i Mađare, preko jednog od najboljih, najduhovitijih novinara-urednika, E. iz Budimpešte.

Studirao je slavistiku i govori srpski perfektno, iako je studirao srpskohrvatski u Zagrebu… Vodio i  vodi medij koji je najsličniji Feral Tribune-u. Najduhovitiji novinar kojeg poznajem. Čini se da je duhovitiji na srpskom ili hrvatskom nego na sopstvenom jeziku.

Na samom početku razgovora o postizbornoj atmosferi u Srbiji, očekujući da ćemo se smejati apsurdima glasanja na jugu Srbije, ozbiljno mi je rekao da se dan ranije  zaplakao razmišljajući o situaciji u Srbiji, regionu, o tome šta nas čeka, šta zaista znači „orbanizacija“ regiona… Šta nas dalje čeka ako se doslovno preuzimaju Orbanove metode preuzimanja medija, građanskih sloboda… Suze su same krenule, uz neku Bajaginu pesmu sa nekim simfonijskim orkestrom…

Sve ono što i sami osećamo vrlo često.

Da li puštamo suze ili ne, zavisi i od psihičkog stanja… Ali, nebrojeno puta sam sreo strance koji duboko, možda i više od mnogih na ovim prostorima, žale za Jugoslavijom, povodom svih zločina, povodom gubljenja šanse Srbije da se brže priključi Evropi, demokratiji… Jeste iznenađujuće da se jedan Mađar iz Budimpešte slomi na Bajagu i na našu realnost. A i ko je mogao da očekuje da će nam povod za razgovor biti rezultati na jugu Srbije, i dominacija Saveza vojvođanskih Mađara tamo gde Mađara nema ni u tragovima… Tamo gde je, po svoj prilici, trebalo da ti glasovi pripadnu srpskoj desnici ili nekom drugom programiranom političkom entitetu. Ili su kompenzacija SVM za nešto drugo.

***

Ono što izgleda kao neobjašnjiv fenomen, u stvari je sasvim objašnjiva priča, kada uzmete u obzir autoritarna društva. U njima je sve moguće, pa i ono što se desilo na jugu Srbije.

U političkom/izbornom inženjeringu, glasovi koji su očito bili namenjeni Srpskoj desnici na lokalnoj listi, otišli su Savezu vojovođanskih Mađara na republičkoj listi.  Ova stranka, koja je bila broj četiri na parlamentarnoj listi, na istom mestu na kojoj je bila i Srpska desnica na lokalnoj listi, u Vranju je ubeležila 1.265 glasova, i ima treći rezultat među parlamentarnim strankama. Za Mađare je glasao čitav Neradovac i deo glasača u OŠ „Dositej Obradović”, iako je nosilac SVM na parlamentarnim izborima naveo da je „Savez vojvođanskih Mađara izbornu kampanju vodio isključivo u AP Vojvodini i gradu Beogradu.”​

U tom besmislu, otkriva se smisao takvog izbornog sistema. Glasovi ne zavise od glasača, oni će lebdeti, jer kao što Gavrilo Princip reče (parafraza): „Naši glasovi će lebdeti i plašiti gospodu-demokrate, itd.”

***

Ne znam koliko se vidi spolja, ali kao zemlja, i faktografski idemo putem Orbanove Mađarske, a da u stvari imamo utisak da idemo u Evropu, jer je on upravo tamo, i najveći je lobista ovakve Srbije u Evropskoj Uniji, šta god ona predstavljala u ovom trenutku. Tako da za jedne idemo u EU Nemačke i Francuske, a za druge u EU Mađarske i Poljske.

Ideloškom zbližavanju Beograda i Budimpešte sigurno doprinose i velike sličnosti ovdašnje i mađarske medijske scene. Tamošnja vlast je prilično kreativna u pogledu uticaja na tamošnje medije, i ne sumnjam da za to ovde postoje simpatije. Jer sličan se sličnom raduje:

https://www.cenzolovka.rs/region/orban-rusi-najuticajniji-nezavisni-medij-u-madjarskoj/

https://balkaninsight.com/2020/05/11/the-last-days-of-independent-media-in-hungary/

Čitajući ovaj tekst, prisetih se sudbine lista Magyar Narancs (Mađarska pomorandža). Mala digresija, sećate li se Jožefa Pelikan iz nekada zabranjenog filma „Svedok” Pitera Bača, koji uzgaja baš te mađarske pomorandže? Na početku višepartijskog sistema u Mađarskoj, ovaj list je podržavao partiju FIDESZ.  Ovaj liberalni nedeljnik se distancirao od partije i postao njen kritičar još sredinom devedesetih, kada je napustila liberalne stavove i priklonila se konzervativnoj politici koju personifikuje premijer Viktor Orban.

https://www.eurotopics.net/en/148711/magyar-narancs

I na kraju, odličan presek jednopartsijkih „višepartijskih” sistema u našem bližem i daljem okruženju, gde najviše pažnje treba obratiti na primer Mađarske, naročito posle rezultata ovdašnjih izbora:

https://talas.rs/2020/06/23/sta-iskustva-drugih-jednopartijskih-sistema-porucuju-opoziciji-u-srbiji/

Uticaj Mađarske je veliki zbog najbrojnije manjinske zajednice, ali i zato što je to najjači glas koji bezuslovno štiti interese Srbije u EU.

Ne znam da li je to dobro ili loše, kada pročitam sve ovo… Da li treba da se smejem ili plačem zbog rezultata izbora u Vranju.

Suze mog kolege iz Budimpešte treba da peku i naša lica, više od njegovog.

Click