Snažne žene, snažno društvo

Piše: Veran Matić

Organizovali smo brojne treninge specifičnih i veština ličnog razvoja širom Srbije, dodeljivali smo male grantove za pokretanje i unapređenje malih biznisa koji su, sada se pokazuje, podigli poslovanje nekih od dobitnica na sasvim novi nivo koji im ne samo omogućava da izdržavaju sebe i svoju decu, već i da nadalje unapređuju svoje biznise i rastu, a kroz više socijanih preduzeća koja smo osnovali u okviru ovog programa stvaraju se preduslovi za samozapošljavanje ili dodatnu zaradu angažovanih žena.

Naše sada već prijateljice iz Sombora, Pančeva i Sremske Mitrovice odabrale su da se bave onim što najbolje rade – uzgojem povrća po tradicionalnim principima bez korišćenja pesticida (Somborska dobra bašta u Stanišiću kod Sombora), preradom voća u zdrave džemove i namaze (Mitrovačka dobra bašta u Grgurevcima kod Sremske mitrovice) i šivenjem, vezom i tkanjem (Ruke iz Pančeva). Trenutno Dobre bašte zajednički rade sa tehnologom na odabiru najboljih sorti i receptima za proizvode koje će uskoro ponuditi tržištu Srbije, dok Ruke već uveliko prodaju vezene i štampane eko torbe sa divnim porukama koje su osmislile žene koje rade u ovom socijalnom preduzeću.

Tokom svih ovih godina imali smo mnogo saveznika u ovoj inicijativi veoma važnoj za naše društvo, a i vi možete da joj se priključite posetom internet stranici ONAsnaživanja gde ćete saznati sve o ekonomskom osnaživanju žena ili naručivanjem proizvoda Ruku na njihovoj Facebook strani.

***

Projekat Etno mreža pokrenuo je Naled a sedam godina se biraju najbolji radovi u različitim kategorijama – tkanju, vezu i zlatovezu, necanju. Odabrani radovi se proizvode u većim količinama i prodaju, čime se ostvaruje dvostruki rezultat: čuva tradicija i omogućavaju prihodi za žene umetnice.

Imao sam tu čast da učestvujem u odabiru najlepših, najboljih, najkreativnijih radova. Nisam stručnjak u ručnim radovima, sa kojima sam imao jedino iskustvo pridržavajući vunicu od koje baka pravi niti a posle džempere i čarape, a držim i milje na TV aparatu u kancelariji. Ipak me izabralo da učestvujem u laičkom delu žirija, pored profesionalaca. Naravno, kupovao sam ove radove kada sam procenjivao da mogu biti adekvatni pokloni, jedan sjajan tepih za venčanje sada je na podu jedne dnevne sobe u Amsterdamu, tkani podmetači za šolje i čaše u kabinetu predsednika Albanije Edija Rame, u domovima brojnih diplomata.

[Best_Wordpress_Gallery id=”18″ gal_title=”Etno mreza – izlozba radova”]

U konkurenciji više od 100 ručnih radova od najfinije necane čipke i nadaleko čuvenog zmijanjskog veza sa UNESCO liste, u okviru izložbe „Sto žena – sto minijatura“ koju je po sedmi put organizovala Etno mreža, nagrađene su pobednice i najbolje čuvarke tradicije u 2020. godini: Slavica Vasović iz Sombora, Sonja Jovićević iz Beograda, Evica Đurić iz Velikog Gradišta, Danijela Jerinkić iz Kikinde i Mima Došenović iz Inđije.

Naravno, i kada je reč o ovom podvigu od projekta, ima puno problema koji ometaju da se postignu mnogo veće koristi. Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović kaže da statistika učešća autora na izložbi može da se popravi kroz programe obuka i javnih radova i donošenje zakona o zanatstvu koji bi podstakao veći broj mladih žena da ovladaju zahtevnim veštinama necanja, zlatoveza i keramike i tako sebi obezbede zaradu i zaposlenje.

Iskoristite priliku i posetite ovu zanimljivu izložbu koja se održava do 22. juna na Kolarcu, kako bi i vi na neki način doprineli afirmaciji ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama kroz očuvanje nasleđa i identiteta. Stručni žiri koji je izabrao ovogodišnje pobednike činili su: Anne Godfrey (supruga Ambasadora SAD u Srbiji), Veran Matić (Fond B92-Samizdat), Zlatko Cvetković i Leonora Vekić (Fakultet primenjenih umetnosti), Saša Srećković (Etnografski muzej), Gordana Gavrilović (Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost), Tomana Grahovac (Generalni sekreterijat Vlade) i Đorđe Vukotić (NALED).

Kada vidimo ovu lepotu, raznovrsnost radova, tehnika, vidimo koliko nedostaje nešto kao što je bila Narodna radinost na početku Knez Mihajlove. Ali lepo je ipak što ručni rad i umeće naših žena i dalje nalaze put do publike kroz brojne inicijative uglavnom ženskih seoskih udruženja i sajmove na kojima izlažu svoje predivne radove. Ukoliko ih podržimo na razne načine, od kupovine proizvoda preko promovisanja od-usta-do-usta pa sve do donacija u sredstvima, materijalu ili znanju, pomoći ćemo da se jedan veliki deo našeg društva osnaži, unapredi svoj život i bude bliže ostvarivanju ravnopravnosti, a samo društvo postane snažnije i bolje.