Objektivno informisanje, bitka protiv lažnih vesti – nacionalni interes broj 1
Piše: Veran Matić
Krajem prošle godine, zatvoren je je vašingtonski muzej novinarstva (Njuzeum) u kojem su svojim tragičnim sudbinama mesto zauzimali i naši Slavko Ćuruvija i Milan Pantić.
Imao sam sreće da ga svojevremeno posetim i uverim se u opravdanost i nužnost postojanja jedne ovakve institucije.
Otvoren u vreme ekonomske krize, kao i mnogi mediji širom sveta, nije uspeo da se izbori sa brojnim finansijskim izazovima.
Zato mi je privukla pažnju informacija da Hrvatska dobija Muzej lažnih vesti.
Doduše, virtuelan.
U pitanju je nekomercijalan projekat koji je u prvoj fazi zamišljen kao veb stranica sa svedočanstvima novinara i stručnjaka, bazom lažnih vesti, alatima za razvoj medijske pismenosti i kritičkog razmišljanja i prepoznavanje i borbu protiv lažnih vesti.
Ukratko, na tom mestu se zaintersovani mogu informisati i edukovati o fenomenu dezinformacija u Hrvatskoj i svetu.
Mi već imamo nekoliko sajtova sličnog sadržaja koji se stalno unapređuju.
Jedan od poslednjih primera je sajt Istinomer koji vam uz pomoć unapređene ekstenzije za pretraživače „Proveri me“ omogućava lakše prepoznavanje neistine i zloupotrebe činjenica u izjavama političara i javnih funkcionera.
To znači da će nakon instalacije ove ekstenzije čitaocima veb izdanja Blica, Večernjih novosti, B92, Kurira, N1, Danas i Telegrafa, vizuleno biti obeležene izjave koje je Istinomer ocenio kao (ne)istinite.
Pretpostavljam koji će mediji među pobrojanima imati najviše ovakvih „markera“.
Ne treba da nas čude rezultati istraživanja CESID-a i agencije „Propulsion“, u saradnji sa USAID-om, po kojem trećina građana na veruje nijednom mediju.
Samo 24% ima poverenje u portale, 17% u društvene mreže, dok samo 19% građana veruje sadržajima koje čuje na televiziji.
Jedno od zaključaka ovog istraživanja je da retko ko proverava pročitanu informaciju.
Zato ne treba da se čudimo tolikoj količini lažnih vesti koje su svuda oko nas.
Upravo zbog toga je značajna medijska pismenost i zato to treba da bude jedan od prioritetnih angažmana svih onih koji žele nešto da menjaju nabolje u medijskom svetu.
“Tokom pandemije smo shvatili šta znače nezavisni mediji i pravovremena informacija koja je, u jednom trenutku, mogla da napravi razliku – da li ćete preživeti ili ne”, kaže za “Vreme” Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija, podsećajući na sve one “recepte” i načine kojima se navodno leči virus korona, a zatim nastavlja: “Isto kao što ste tada mogli da nastradate ako verujete medijima koji šire lažne vesti i izazivaju paniku, možete i danas da nastradate, kada i dalje mediji ugrožavaju svačije živote, promocijom nasilja, govora mržnje, lažnim informacijama, urušavajući odnose u regionu i stvarajući atmosferu u kojoj je nasilje moguće.”
U istraživanju CRTE i Ipsosa „polovina stanovnika Srbije smatra da nije posao medija da postavljaju pitanja, da rade u javnom interesu, da kritički preispituju odluke vlasti, što, nesumnjivo, može biti pogubno za jedno društvo koje teži da bude demokratsko“ navodi se u tekstu Jelene Jorgačević u Vremenu.
U upravo objavljenom godišnjem izveštaju Evropske unije o napretku Srbije, kao retko pozitivan primer iz medijske sfere, navedeno je da je „Ministarstvo kulture i informisanja u pokušaju unapređenja medijske pismenosti razvilo preporuke i smernice za poboljšanje i razvoj medijske pismenosti u preduniverzitetskom obrazovanju“.
U pitanju je „Priručnik za medijsku pismenost u preduinverzitetksom dobu“ koji će uskoro biti objavljen i na kojem je radila grupa medijskih eksperata na čelu sa Sašom Mirkovićem.
Biće to još jedan konkretan doprinos razvoju ove oblasti i, nadamo se, nagoveštaj nekih boljih vremena u kojima treba da raste i značaj samoregulatornih tela poput Saveta za štampu, koji je svojim dosadašnjim postojanjem i rezultatima u potpunosti opravdao svrhu svog postojanja
Uz sinergiju dalje edukacije, samoregulacije, novih tehnoloških mogućnosti i unapređenog zakonskog okvira, to bi mogla biti dobitna kombinacija u borbi protiv lažnih vesti koju, za sada, gubimo.