Mirdita, dobar dan svima koji ste došli i koji niste

22. October 2020.
Prilazeći sa Slavije Centru za kulturnu dekontaminaciju, prvo sam naišao na grupicu mladića sa zastavom koju nisam mogao da identifikujem, koji su krenuli nekim zaobilaznim putem jer nisu mogli da prođu pored kordona.
STE_6635
Fotografija iz 2019. godine. Foto: mireditadobardan.com

Piše: Veran Matić

Kod kordona policije, predstavnik organizatora ima spisak i propušta. Pod maskama se ne raspoznajemo. Kažem, idem da vidim da li je Borka tu, pogledao me čudno. I zaista Borka je bila tamo i Nikola, Ana Miljanić, i bila je Mirdita… i bili su neki marginalci ispred, kojima se daje neopravdano veliki značaj u svim izveštajima. Kao da su oni suština događaja, a ne zaveštanje Bekima Fehmiu, Borke Pavićević, a ne druženje mladih, umetnika, aktivista Albanaca i Srba i svih drugih, onih koji nastoje da izgrade i očuvaju mostove normalnosti, saradnje, kreativnosti…

Zašto su junaci uvek Miše Vacići, kojem su njegovi ili ne znam čiji, večeras skandirali kao Vučićevoj publici, neka desetina marginalne liderke Zavetnika, koji ne postoje osim kada imamo izbore ili Mirdita… ?

Idro Seferi

Zašto junakinje-junaci nisu naslednici Borke koje su savladale istog Mišu Vacića na otvaranju izložbe o zločinu u Tuzli prilikom kojeg je u granatiranju poginula 71 osoba uglavnom mladi koji su mirno šetali u centru ovog grada. Ana Miljanić sa koleginicama uspele su da savladaju i izbace dotičnog klovna?

Dodatnu bizarnost predstavljao je Sima Spasić koji se megafonom suprostavljao “zavetnicima” ali u isto vreme takođe napadao vređao goste i organizatore.

Mirdita, dobar dan je ne samo festival, razmena mladih uglavnom umetnika i aktivista Srba i Albanaca, to je kontinuirana saradnja dve scene, desetina i stotina onih koji kroz svoj aktivizam, predstavljaju mnogo veći broj, onih, koji žude za normalnošću, ali zbog straha koji su izazvani različitim tenzijama, nisu vidljivi i glasniji.

Maja Stojanović, Građanske inicijative

Na žalost i podrška političkih establišmenata je sve manja gotovo nikakva, sve manja je i podrška međunarodne zajenice, kao da je ova plemenita saradnja remetilački faktor a ne politika, kao da Mirdita nije građenje mostova već rušenje. Kada bi bilo ozbiljne podrške ovakvim projektima, politički pregovori bili bi mnogo efikasniji, ekonomski mnogo stabilniji, mladi bi imali priliku da se više kreću i upoznaju jedni druge, eliminišu stereotipe.

Zbog toga se politike prema pozitivnim primerima saradnje moraju menjati. Mora biti mnogo više konkretnog ohrabrivanja, direktnog pomaganja, stvaranja dugoročne infrastukture saradnje i stvaranja realnih uslova za pomirenje.

Najlakše je izveštavati o montiranim incidentima, preuveličavati ih, pridavati im značaj koji nemaju. Svakako ih ne treba zanemarivati, i obaveza državnih institucija je da se na adekvatan način obračunaju sa svakim oblikom širenja govora mržnje i pretnji.

Ali, heroji dana ne smeju biti kao što to često vidimo, potpuni politički marginalci, takozvani desničari, kvazipatriote… a heroji su u stvari oni, koji uspevaju da održe duh normalnosti, kreativnosti i saradnje. I mogu se na različite načine podržati, a od strane novinara i medija, to bi svakako bilo, predstavljajući na pravi način sve ono što rade, na prvom mestu.

Kuštrim Kolići, NVO Integra iz Prištine, suorganizator festivala Mirdita dobar dan

Briga o ugrožavanju sloboda medija, kulture, okupljanja, političkog organizovanja i izražavanja izuzetno je važna, ali se ne sme samo videti kroz senzacionalizam kojim se prekrivaju i minimiziraju veoma važni pozitivni događaji i dela.

Mirdita, dobar dan, ustanovljen je u znak sećanja na delo i ličnost Bekima Fehmiua koji je tu sa nama takođe kroz Branku, Uliksa, Hedona, Snežanu, Niku, ali od ove godine i Borku Pavićević i brojne druge koji možda nisu fizički sa nama, ali su idejama i delom itekako prisutni, i potrebni. Sve više. Čuvajmo i sećanje i tu potrebu.

 

 

Share