Izgradnja mira prljav je posao*

18. November 2020.
Odakle krenuti? Verujem da, za početak, treba da pročitamo tekst pokojnog Dejana Anastasijevića o Vukovaru.
DELEGACIJA SNV POLOZILA VENAC NA OVCARI
Specijalni izaslanik predsednika Srbije Veran Matić polože venac kod spomen-obeležja na Ovčari. Foto: BETAPHOTO/HINA

Piše: Veran Matić

Da znamo o čemu pričamo.

Zatim moramo da pogledamo film „Vukovar, poslednji rez“ koji je bio prvi sprsko-hrvatski dokumentarni film o Vukovaru koji je snimljen davne 2005. godine u produkciji nekadašnjeg B92.

Da, ako možemo, utvrdimo oko čega se mi zapravo sporimo?

„Vukovar poslednji rez“ je bio deo serijala koji sam osmislio, i koji se zvao „Nezavisni za istinu“.

Taj film je vremenski napravljen tačno na pola puta između vukovarskog urbicida i ovogodišnjeg obeležavanja te tragedije.

Te 2005. godine, verovao sam da je istorijska distanca od petnaest godina dovoljno dugačka da se može napraviti značajan istraživački dokumentarac vezan za jednu od najbolnijih tačaka iz bliske prošlosti.

Nepune tri decenije nakon okončanja vukovarske tragedije, shvatam da i dalje postoje oni koji ne razumeju šta sam ja to radio juče i danas u Vukovaru:

Verane, pizdo jedna, sram te bilo. Da barem to radiš što si čovek, nego odrađuješ zbog jebenih para… pre nego što vi Lakirani degeni krenete da me pljujete, ja poštujem svaku žrtvu, a ne samo Hrvate! Muka mi je više od kolaboracionista koji su zaštićeni kao beli medvedi!

Ako ste se pitalo gde je i šta radi Veran Matić, evo ga, kao Vučićev specijalni izaslanik, kleči u Ovčari i kuka nad Zengama.

Srpskim žrtvama u Vukovaru se nije poklonio.

Na hrvatskoj strani se takođe vodi živa diskusija u komentarima ispod tekstova na portalima index.hr i jutarnji.hr.

I na društvenim mrežama:

„Danas poslijepodne, nakon što je kao starješina sabornog hrama sv. Nikolaja u Vukovaru dočekao potpredsjednika Vlade  Republike Hrvatske, Borisa Miloševića,  specijalnog izaslanika predsjednika Republike Srbije, Verana Matića i predsjednika Srpskog narodnog vijeća, Milorada Pupovca, te ih pozvao da u zajedničkoj molitvi „za ovaj teško postradali grad i sve njegove žrtve“ zapale svijeće za njihov spomen, primio je telefonske prijetnje od njemu nepoznate osobe. Uvredljiva i prijeteća poruka bila je sljedećeg sadržaja: „Četnici, selite se, šta još čekate ovde, vi ste najgori šljam…“. Prijetnja je prijavljena policiji. Nepojmljivo je da ljudi koji šalju poruke sućuti za stradali grad i njegove građane primaju tu vrstu poruka.”

Ima onih koji zbog kojih vredi sve istrpeti:

Volim Verana

Ali
Istina mi je draža
Ovo je trebalo da bude @avucic
Čak ni Veran ne može da ga zameni

***

Čestitke, za današnji potez na Ovčari! Vreme je svi da priznamo žrtve na svim stranama, bez obzira na veru i naciju!
Pozdrav
Zoran M
Novi Sad

***

„moja podrška nema težinu ali da znaš da u ovom danu kada ospu drvlje i kamenje zbog gesta, ima onih koji se slažu što si za ovo podmetnuo leđa izabrao si težak put. ali nisi nov u tome. to je tvoje opredeljenje.”

***

Poštovani Verane,

Zahvaljujem se od srca na današnjem gestu u Vukovaru.  Bilo je krajnje vreme da i neko u ime građana Srbije oda poštu stradalima u bezumnom činu.

Kada se desila vukovarska tragedija imao sam 11 godina, sada imam 40, i stalno se pitam šta ostavljamo deci, kakav odnos sa komšijama, u mnogim pogledima jako bliskim nama, koliko smo uspeli da razumemo i njihov bol i patnju.  Današnji gest ojačava temelj bolje budućnosti za decu i u Srbiji i u Hrvatskoj.

Izvinjavam se na ovakvom obraćanju, malopre sam čitao vesti na internetu i osetio sam da moram da napišem ovo pismo i da se zahvalim.

Sve najbolje,
Igor L

Mene ova raspolućenost u stavovima ne iznenađuje pošto znam da je „izgradnja mira prljav posao“.

Zvuči kontraverzno ali je tako.

I zato je u pravu Goran Božičević kada piše:

„Mir se gradi vlastitiom ulogom, verodostojnošću, hrabrim i neočekivanim potezima ljudi, pogotovo onih od kojih se ne očekuje, pogotovo kada se ne očekuje. Najviše kada ljudi iskorače iz vlastitog straha, konformizma, bilo čega što ih (nas) sputava da živimo pun Život.“   

„Tako se gradi mir, s mnogo pogrešno nazvanih „malih koraka“ koji nikad nisu mali. Da jesu, odavno bismo ih napravili. Nismo iz jednog razloga, od straha koji nikada nije strah od drugih pa niti od svojih. Strah je to od sebe, od vlastite sposobnosti da napravimo nešto stvarno bitno.“      

Zato radim ono što radim.



*Naslov Dnevnika je citat pozajmljen iz teksta Gorana Božičevića koji je je nedavno napisao: „…Umesto da odvlačim pažnju na vulgarnost, namera mi je ukazati na frustraciju. Ne, raditi na miru nije priča iz bajke, nimalo iako zna biti lepo, smisleno i ispunjavajuće. Govorim o radu koji uključuje one koji (tvrde da) za mir nisu spremni, one koji su se nasilja nagledali i sejali ga šakom i kapom, one koji ne govore istinu ni kada naručuju doručak, govorim o žrtvama, nasilnicima, svedocima, prognanicima, povratnicima, ljudima pogubljenim i ljudima koji se nikada neće naći kakvu god terapiju primili, nevernicima do srži a prekrivenim  svim mogućim religijskim insignijama.”    

Share