„Iskonska želja za pozledom žene“

26. January 2021.
Često se dešavalo da u B92, a i u drugim institucijama u kojima sam bio angažovan, budemo provučeni kroz blato, sa groznim diskreditacijama i pretnjama, kada se založimo za žrtve bilo da su to žrtve ratova, pedofilije, kada smo štitili slabije, kada smo tražili pravdu...
violence-against-women-4209778_1920
Ilustracija. Foto: Tumisu / Pixabay

Piše: Veran Matić

I najčešće je bio u pitanju vrhunac licemerja jer je bilo potpuno jasno da se nama govori ono što napadač misli o žrtvama, slabijima… ali zbog kukavičluka ne sme to direktno da kaže, već to čini preko nas koji smo preneli priču.

Danas se to događa najangažovanijim aktivistima koji predstavljaj snažnu podršku devojkama koje svedoče o zlostavljanjima i silovanjima kojima su bile izložene.

I onima koji žele da postave sliku u širi plan, da svedoče o masovnosti seksualnog zlostavaljanja, pedofilije, kulture seksualnog i svakog drugog podčinjavanja žena i muškaraca, dece od strane silovatelja, nasilnika…

Navodim samo jedan primer koji je prošao pored javnosti izignorisan. Biljana Srbljanović napisala je pre nekoliko dana na svom fejsbuk profilu:

„danas sam gostovala na n1, govorila o nasilju nad ženama i mladim devojkama i predstavila platformu koju smo upravo napravili, zajedno sa studentima, na mom fakultetu, koja omogućava prijavu svake vrste nasilja i neprimerenog ponašanja profesora prema studentima.

deo sam te grupe koja radi na platformi, paralelno se bavim svojim osnovnim pedagoškim radom u ovom teškom momentu.

ovo dole je ogromna većina komentara na moj nastup, na zvaničnom fejsbuk profilu naše najozbiljnije tv stanice, dakle, nisu u pitanju tabloidi i treš mediji i nije u pitanju moj lični profil, već stranica medijske kuće. evo o čemu govorim, kad kažem da silovanje, ponižavanje, verbalno nasilje i iskonska želja za pozledom žene, kod nas predstavlja apsolutni mejn-strim.

PS: ako vam je mrsko da čitate, izdvajam najupečatljivije:

„ovu ni mika nije hteo“, „fuksa, kučka, kurva, klošarka“, „zbabila se, propala, kopni, smrdi“, „narkomančina i četnikuša“ – to je o meni, a mnogo značajnije „afera je napakovana da bi upropastile uspeh i upis mladjih i lepših“, „tresla se gora“, „ko ga primio taj je pobednik“, „veštački stvorena afera grakću u jedan glas, svi na prst u guzu sa ovom vlašću“, „glumačka ujudurma i papazjanija, svuda se guraju zato istrpe da bi došli do uspeha“ – o žrtvama silovatelja koje su istupile u javnost.“

Ovako se gradi kultura koja gradi društvo u kojem postoji „iskonska želja za pozledom žene“. Kada se  na isti brutalan način sasecaju inicijative i inicijatori stvaranja mehanizama za prevenciju pedofilije, seksualnog uznemiravanja, silovanja…

Mediji moraju preuzeti odgovornost i za komentare na sopstvenim društvenim mrežama, jer su i oni deo uređivačke politike. Mora se uvesti stroga moderacija ili ako je to nemoguće, onda zatvoriti mogućnost komentarisanja.

Psihoterapeutkinja Vesna Brzev Ćurčić je u Utisku nedelje rekla da su puno puta pokušali da naprave edukativne skupove za novinare o standardima izveštavanja o žrtvama silovanja, seksualnog uznemiravanja i da bez obzira koliko  se trudili da to bude u što privlačnijem okruženju (dobar hotel, sa ručkom posle itd.), nikada nije bilo zainteresovanih. Zbog toga ima puno nanošenja novih rana žrtvama, svakodnevno. Uz to samo  jedan deo razloga vezan je za neznanje, jer ko hoće da sazna ima mogućnosti. Postoje vrlo dostupni standardi izvešavanja u ovakvim slučajevima, da opet navedem Smernice za izveštavanje o nasilju prema ženama Grupe „Novinarke protiv nasilja prema ženama“.

Ali verujem da je preovlađujuća motivacija materijalne prirode, tiraži, klikovi, posećenost, čitanost… spirala nasilja.

„Mučno mi je od boli, osećaja nemoći i krivnje kroz koju svaki put prolazim kada mi spočitavaju da ovo radim prekasno ili iz nekog vlastitog interesa. Bol i težinu potisnuo sam, a strah kojim sam bio beskurpulozno manipuliran bio je toliko moćan da je vladao sa mnom sve do sada. Tko će mi vjerovati, tko će me poslušati, je li ikome dovoljno  stalo?“

Ovo je ispovest američkog lekara hrvatskog porekla, žrtve pedofilije od strane lokalnog seoskog župnika u okolini Zadra. I u ovom slučaju javile su se i druge žrtve koju je kao decu župnik zlostavljao, ohrabrene potezom prve hrabre osobe koja je odlučila da ne bude više žrtva već preživeli. Sistemi, bilo onaj Katoličke crkve bilo pravni sistem, učestvovali su u relativizovanju i umanjivanju počinjenog zla.

U slučaju optužbi za pedofiliju i seksualno zlostavljanje dečaka od strane vladike Pahomija isto se dogodilo, srpski pravni sistem, politika i crkva sprečili su da se definitivno utvrdi krivica i da žrtve dobiju određenu satisfakciju.

Tema silovanja u poslednjim ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, snažno je tabuizirana. Kada god se govori o silovanjima, kreće snažna ofanziva kvazi patriota, snažno negiranje, relativizovanje… a veliki broj žrtava, preveliki je koliki god da je, živi i dalje u sramoti, prisilnom ćutanju, u senci novog nasilja kroz koje bi prolazile ako bi se oglasile.

Veliki greh je na svima nama kada ćutimo i o jednom silovanju, seksualnom zlostavljanju, kada nedelanjem štitimo silovatelje, kada dopuštamo da svako ko pokuša da zaštiti žrtve ili nastoji da spreči da se zlostavljanja dogode, bude izložen torturi govora mržnje i pretnji.

Bićemo večno zarobljeni u kulture nasilja sa „iskonskom željom za pozledom žene“ ako ne podržimo snažno žrtve heroje koje su progovorile i sve one koji im pomažu da savladaju brojne prepreke, novo viktimizovanje kako bi se došlo do pravde. I ne smemo propustiti šansu koju su nam kroz svoju hrabrost i novu žrtvu dale ove mlade žene da edukujemo decu o tome kako da prepoznaju nasilje i  zlostavljanje, kako bi sa svojim roditeljima i društvom sprečavali na vreme da do najgoreg dođe. Da gradimo kulturu u kojoj će neporecivo biti osuđivani pokušaji ili gestovi, a naročito samo seksualno nasilje i zlostavljanje.

Share