Fleke na savesti
Piše: Veran Matić
Ne razumem zbog čega nemamo svakog dana te snimke na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, u edukativnim programima. Kada bi se prikazala zdrava pluća, pa u ranoj fazi oboljenja od kovida, pa svaki dan kasnije do respiratora, siguran sam da bi odgovornost građana bila mnogo veća, da bi disciplina bila veća, da bi ljudi mnogo više čuvali svoje zdravlje, da nikome ne bi padalo na pamet da organizuje žurke a da ne govorim o događajima sa više hiljada učesnika.
O Covid-19 i dalje znamo suviše malo da bismo improvizovali. Odgovornost nije realna bez znanja o opasnosti, a ako o opasnosti saznajemo samo na nečiju reč, onda kada ta reč izgubi autoritet, imamo haos. Kao što sada imamo haos. Zbog toga prvenstveno javni servis mora upravo to raditi, uz pomoć stručnjaka koji su videli ovu bolest na najrazličitije načine, a najupečatljiviji je kroz snimke skenera.
***
Danas su uručeni i tableti – donacija VIP-a Gradskoj organizaciji gluvih. Potrebnoje još slične opreme kako bi naši sugrađani koji imaju probleme sa sluhom bili ravnopravni, kako bi postojali mostovi učenja, obaveštavanja, razumevanja. Svega toga nedostaje, a ovo je jedini način da nadoknadimo zvuk.
***
Deo ekipe je, posle Prijepolja, posetio bolnicu u Priboju sa opremom koja im je neophodna za borbu protiv korona virusa. Za razliku od početka pandemije, sada svako veće mesto ima dosta pacijenata i neophodni su uslovi da objekti tih bolnica budu opremljeni za covid pacijente. Centri već postaju prepuni. Sutra je ekipa u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu gde smo već bili prošle nedelje. Sada ćemo imati priliku da procenimo pomake kada je reč o opremljenosti. Kada je pak reč o smrtnosti, tu već znamo da je samo noćas umrlo deset pacijenata u Novom Pazaru.
***
Nastavljamo sa akcijom koja će se širiti i na druge gradove, preko aktivnosti Fonda B92 i Srpskog filantropskog foruma, ali i brojnih lokalnih organizacija.
***
11. jula pre 17 godina ovaj svet je napustio Miomir Grujić Fleka. Imao je tada samo 49 godina.
Teofil Pančič je u Vremenu napisao “In memoriam” te 2003. godine kada je Fleka otišao.
Krajem 2017. godine Fleka je dobio prolaz, mural i ploču u Gospodar Jevremovoj ulici u rodnom Šapcu, što je za svaku pohvalu. Da je sreće, u svakom gradu bi bilo sličnih primera koji bi čuvali uspomenu na značajne ljude poput Fleke.
A prošlog meseca Fleka je dobio i strujomer. Zamišljam kako bi, da je živ, to sarkastično prokomentarisao u “Šišmišu” na Radiju B 92.
Primećujem da je mnogima neprijatno što je sve ispalo ovako, tako tipično za naše podneblje. I da će mural Miomira Grujića ponovo biti bez fleke od strujomera. To je najmanje što Šabac još može i treba da učini za njega.
Kada već nije uradio Beograd (Fleka bi rekao Kenjigrad).
***
11. jula pre tačno 25 godina Ratko Mladić je sa svojim jedinicama umarširao u Srebrenicu.
Ostalo znate.
Ili bi trebali da znate.
Ili nećete da znate.
Ili negirate i relativizujete sa čuvenim „da, ali…“.
Ili se sramite u nečije ime.
Ili tugujete.
I tako četvrt veka.
Ja ću sutra u mislima biti u Srebrenici, saosećati i tugovati, sramiću se, boriti se protiv revizije, negiranja i zaborava.
***
Umesto negiranja i relativizacije, Srbija bi morala da bude vodeća u suočavanju sa počinjenim zločinima. U naporima da se počinioci osude. Da znanje o počinjenom postane deo obrazovnog sistema. Da snaga koja proistekne iz suočavanja, bude osnova naše zdrave budućnosti.
Javni servis