(Dis)kontinuitet

Piše: Veran Matić

Na redovnoj sednici Stalne radne grupe za bezbednost novinara, informišemo se o samom događaju, o reakciji policije i korišćenju mreže kontakt tačaka u policiji i tužilaštvima koja je formirana da bi se što brže i efikasnije reagovalo u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara. Procena je da je učinjeno sve kako treba, istraga ide svojim tokom a posebno je dogovorena dodatna koordinacija između tužilaca koji pokrivaju slučajeve nerazrešenih slučajeva provale u stanove KRIKovih novinarki Dragane Pećo 2017. i Milice Vojinović iz 2019. godine, kako bi se utvrdilo postoje li neki obrasci koji povezuju ove slučajeve. Kada se pogleda evidencija ugrožavanja bezbednosti novinara od 2016. Godine, jedino su se u ovim slučajevima vezanim za novinare i medijske radnike redakcija Krika – događaju provale u prostor u kojem žive.

Razmatran je i izveštaj Republičkog javnog tužilaštva o toku predmeta u vezi sa krivičnim delima izvšenim na štetu novinara u vezi njihove bezbednosti u prvih 9 meseci ove godine. Po tom izveštaju, od 31 otvorena slučaja, samo u jednom slučaju počinilac je neotkriven. Dominantne su pretnje preko društvenih mreža.

Fondacija Slavko Ćuruvija priprema analizu uspešnosti rada državnih insitucija kada je reč o pravnoj zaštiti bezbednosti novinara, tako da ćemo do kraja godine dobiti zaključke koji će nam ponoći da unapredimo rad Stalne radne grupe, tj. učinimo efikasnijom zaštitu bezbednosti novinara. Sastanci su internog karaktera u sastavu: predstavnici RJTužilaštva, MUPa, NUNSa, UNSa, AOM, ANEM, NDNV i Asocijacije medija, pa nemam ovlašćenja da detaljnije govorim o sadržaju.

***

Prilično nezapaženo je prošla vest da je Kolegijum Skupštine Srbije utvrdio nova pravila o unapređenju rada, od kojih mi je privukla pažnju najava da više neće biti usvajanja zakona po hitnom postupku. Doduše, i ovde je postojala dodatna odredba „osim izuzetaka kada su u pitanju interesi države“.

Ne vidim razloga da buduće izmene zakona, predviđene novom Medijskom strategijom, budu izuzete od najavljenog novog pravila koje bi promenilo praksu bivše i sadašnje vlasti. Time bi se ujedno otklonile kritike zbog ubrzanog skupštinskog procesa koji nije imao utemeljenje u istinskim razlozima za žurbu, zbog kojeg su se zainteresovana javnost i opozicija osećali uskraćeno i pored brojnih javnih rasprava na kojima su se širom Srbije često nadugačko i naširoko razmatrali budući zakoni.

Kada već pišem o skupštini, drago mi je da vidim da je Odbor za kulturu i informisanje pokrenuo proceduru za izbor nova dva člana Regulatornog tela za elektronske medije.

Pohvalno je da je izbor predstavnika verskih zajednica pokrenut u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima koji predviđa da procedura počinje šest meseci pre isteka mandata. Za kritiku je da je ista procedura mogla biti pokrenuta pre skoro godinu dana u slučaju isteka mandata Olivere Zekić, čiji je predlagač bio upravo Odbora za kulturu i informisanje. Političkom voljom je ova tema, i pored najave predsedavajućeg Odbora, skinuta sa Dnevnog reda, što je rezultiralo time da REM već četvrti mesec radi u nepotpunom sastavu.

Voleo bih da u duhu najavljenih promena nakon izbornog procesa, vidimo konkretne izmene i u budućem članstvu REM-a.

To prevashodno zavisi od predlagača – predstavnika verskih zajednica i skupštinskog odbora. Koliko u slučaju predstavnika verskih zajednica (čiji su dosadašnji predstavnici bili vladika Porfirije i Aleksandra Janković) nemam dovoljno uvida kakva su razmišljanja u pogledu REM-a, toliko sam za skupštinski odbor siguran da će njihov izbor biti vrlo jasan pokazatelj želje za istinskim promenama u ovom regulatornom telu. Ako se pribegne dosadašnjem načinu rada i izbora, ne sumnjam da će reformski orijentisano članstvo Saveta REM-a ubuduće biti nadglasavano ili blokirano na tragu odlučivanja o nacrtu Pravilnika o emitovanju programa u prislinom okruženju (čitaj rijaliti programa).

Nama je u slučaju REM-a potreban diskontunitet u dosadašnjem ponašanju i radu a ne kontinuitet. To treba jasno reći.

To treba da znaju predlagači, ali i ministarka kulture i informisanja i premijerka, čiji je kabinet koordinirao izradom Medijske strategije i koja se detaljno bavi problematikom vezanom za dosadašnji rad REM-a. Početak primene Akcionog plana bi zato morao da bude označen vidljivom promenom nabolje u članstvu, radu i načinu funkcionisanja ovog tela.