Demokratija kao organizovano neslaganje

Piše: Veran Matić

Više me zanimaju reakcije vlasti na kritičke navode iz pomenutog izveštaja u vezi sa slobodom medija i događanjima u srpskom parlamentu. I tu mogu da gradiram reakcije.

Predsednik Vučić je sinoć pozvao poslanike SNS-a da nikoga ne progone i „da ne napadaju KRIK ali da im odgovore“. Meni je u njegovom izlaganju bilo interesantno da prvi put čujem da je mislio „da su neki ljudi iz bezbednosnih službi znali ko je upao u stan novinarke KRIK Dragane Pećo, ali da javnost to nije saznala i da to nije dobro“.

Pošto sam član Stalne radne grupe za bezbednost novinara dobio  sam nekoliko upita kolega novinara da li nešto znam o tim mogućim saznanjima, zatražio sam dodatno preciziranje od predsednika Vučića i dobio odgovor da „ja sam bio uveren. Nemam dokaze. Lični osećaj“.

Činjenica da ima puno nerešenih slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinarki i novinara, stvorilo je novo stanje u kojem i predsednik ima osećaj da je moralo da se zna i da je veliki problem ako se događaju ovakva narušavanja bezbednosti i nekažnjivost počinilaca.

Premijerka Brnabić je za izveštaj rekla da je „naše da ga pročitamo, da budemo koliko god je moguće samokritični i izmenimo neke stvari ako za to postoji osnova“.

Ministarka Gojković ne nalazi prostor za samokritiku već smatra da zahtevi za ubedljvijim rezultatima u oblasti slobode izražavanja „deluju neusaglašeno sa činjeničnim stanjem u našoj zemlji“.

Ne mogu da se složim sa ministarkom pošto formiranje Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, usvajanje Akcionog plana i početak rada SOS telefona, kao i usvajanje Akcionog plana i formiranje Radne grupe za primenu Medijske strategije jesu pokazatelji dobre volje i ispravnog kursa. Oni svoju potvrdu tek treba da dobiju u konkretnim pomacima i dijalogu umesto skupštinskih monologa koji zagađuju javni prostor.

U tom smislu za mene su problematični i stavovi poslanice Elvire Kovač, predsednice skupštinskog Odbora za evrointegracije, koja neizbalansiranim smatra deo izveštaja o radu parlamenta u kojima se ističu „orkestrirani napadi narodnih poslanika protiv novinara i članova civilnog društva“. Insistirajući na činjenici da Evropski parlament nije pohvalio usvajanje Kodeksa ponašanje, poslanica Kovač prenebregava činjenicu da taj Kodeks ne znači da narodni zastupnici u parlamenut treba da imaju više prava već upravo suprotno – da se pridržavaju elementarnih demokratskih normi koje isključuju neargumentovane napade na KRIK i CINS. Ako i kada se složimo o tome, možemo dalje da krenemo u unapređenje medijskih sloboda i sloboda izražavanja u skladu sa vrednostima koje zastupa Evropska unija.

Do tada ćemo se svi pitati šta znači inicijativa jednog narodnog poslanika o izmeni Zakona o elektronskim medijima van Akcionog plana Medijske strategije.

Da li to znači njegovu selektivnu primenu koja će sutra dovesti do turbulencija i u drugoj Radnoj grupi, kao što je to već slučaj sa onom za bezbednost novinara? O tome očito niko ne misli sve dok ne stigne ceh u vidu kritika iz Evropskog parlamenta ili saopštenja deset prestižnih i uticajnih međunarodnih organizacija koje se bave slobodom medija, izražavanja i bezbednošću novinara.

Moj dobri prijatelj, belgijski ambasador Adam Koen je nedavno citirao jednog belgijskog političara koji je rekao da je „demokratija organizovano neslaganje“.

Upravo zbog toga građansko društvo i mediji imaju značajnu ulogu u njegovom organizovanju. I zato je odbrana KRIK-a i CRTE važna na simobličkoj i praktičnoj ravni. Nadam se da sada to mnogi razumeju. I da neće praviti iste greške.

“Demokratija je organizovano neslaganje”, rece jedan belgijski politicar. Gradjansko drustvo zaista ima veliku ulogu u njegovom boljem organizovanju. Hvala @CRTArs na osvezavajucem razgovoru sa kolegama za kraj nedelje. pic.twitter.com/MCWmy9KGGt

— Koen Adam (@koenadam) March 27, 2021

Umesto zatvaranja očiju pred realnim problemima, prebacivanja odgovornosti na druge, proizvodnje tenzija i konfrontacija sa onima čiji partneri želimo da budemo – bilo bi neophodno da zajednički prođemo kroz sve pobrojane primedbe, i one koje i sami uočavamo pored onih koje dobijamo iz sveta – i da pokušamo da sastavimo ozbiljnu strategiju kojom ćemo eliminisati najveći broj uočenih problema i stvoriti dobar kratkoročni i dugoročni plan borbe protiv govora mržnje, pretnji, nasilja… prvenstveno u  političkom i javnom životu.