“Davanje bez interesa, kao i ljubav, fundament je ljudske sreće”

Piše: Veran Matić

Komercijalna banka je donirala 2.4 miliona dinara za kupovinu inkubatora za potrebe porodilišta takođe u bolnici „Dr Dragiša Mišović“, gde je do danas zabeleženo 29 porođaja majki koje su imale korona virus. Donacija Komercijalne banke omogućila je kupovinu 100 maski za neinvazivnu ventilaciju, koje su zamena za intubiranje pacijenata, koje će biti podeljene kovid bolnicama.

Anonimni donator je sa 1.8 miliona dinara omogućio nabavku 10.000 filtera za respiratore i 20 inhaleta koji su donirani KC Srbije. KBC Zvezdara isporučeno je 11 infuzionih pumpi u vrednosti od 1.8 miliona dinara, takođe od anonimnog donatora. Telenor Fondacija i Mobi banka donirali su 1.1 milion dinara za kupovinu infuzionih pumpi za kovid bolnicu na Banjici, a Mekdonalds od početka krize redovno donira svoje proizvode medicinskom osoblju KC Srbije, a ove nedelje sa 200.000 dinara pomogli su nabavku mantila i jedne špric pumpe za Pulmologiju KC Srbije.

Potrebe su i dalje velike i zajedno sa drugim članovima Koalicije za dobročinstvo nastavljamo da pomažemo. Iduće nedelje imamo želju da prikupimo sredstva za sanitetsko vozilo koje bi bilo opremljeno za transport obolelih pacijenata (oko 50.000 evra), da pokušamo da animiramo donatore za sređivanje bar jedne intenzivne nege jer se sada videlo koliko je važno imati dobro uređene i opremljena odeljenja intenzivnih nega (oko 100.000 evra) i tako dalje.

***

Sa Koalicijom za dobročinstvo puno razgovora oko aktivnosti koje slede a koje su bile planirane za okolnosti bez pandemije: „Festival filantropije“ Fondacije Ane i Vlade Divca krajem maja, akcija „Moj Beograd“ SMART kolektiva, takođe Tragova dodela Virtus nagrada za filantropiju trebalo je već da se dogodi. Nema odustajanja, svi programi, sve manifestacije će dobiti svoja posebna, originalna izdanja. Opet, možda će nam snalaženje doneti i neko resetovanje, neki novi kvalitet. Dosta rada na sajtu dobrocinitim.rs koji je zamišljen kao mesto susreta svih koji nešto rade na planu dobročinstva, filantropije, sa svim potrebama i mogućnostima kako bi svako ko želi da se angažuje mogao da izabere da li će volontirati i gde, donirati novac ili robu, ili će se angažovati na neki drugi način. Svi verujemo da će ovakva platforma podići količinu dobročinstva i nivo filantropije.

Na susednom sajtu donacije.rs nova akcija, prikupljanje sredstava za pomoć Prihvatilištu za životinje iz Niša koje su volonteri spasili. Vrlo lako se može donirati uz pomoć kreditne kartice… ja već jesam.

***

Čitam projekcije da bi ekonomske posledice ove zdravstvene krize mogle da dupliraju siromaštvo, odnosno glad u svetu. Posledice za siromašne biće sigurno razorne i potrebno je da i filantropsku zajednicu pripremamo za sledeći talas neophodnog angažmana, doniranja. Veoma je važno da što pre sa vladom postignemo dogovor o ukidanju PDVa i u tom periodu, ali za sve primaoce i za fondacije i udruženja koji će sigurno pomagati, kao i za preduzeća koja doniraju hranu, kako bi svi zajedno ublažili efekte siromašenja i povećanja gladi. Već i sada su podaci dosta porazni, naročito u kategorijama najslabijih, nemoćnih, starih ali i dece.

Evo prilike i za najnovije sporenje oko toga da li uzeti ili ne 100 eura koja vlada „baca iz helikoptera“. Oni koji neće, najbolje će učiniti ako taj novac uzmu i doniraju. Ima toliko onih kojima je potreban da bi preživeli, kupili lek, ili minimum za higijenu. Vaš protest pretočite u nešto korisno. Mislim i da je ovo vreme da i sami pomažemo drugim zemljama sa onim što možemo. Kao veliki proizvođači hrane siguran sam da bi deo mogli da odvojimo za međunarodnu pomoć. Nije mi poznato da imamo, ali države obično imaju institucije za pružanje međunarodne pomoći, pa bi bio red da i mi tako nešto dobijemo i da nas prepoznaju i kao zemlju solidarnosti.

***

NIN ima temu o dobročinstvu u Srbiji, a u uvodnom tekstu pod naslovom „Sreća kao jedina nagrada“ Dragana Nikoletić citira i profesorku Jelenu Đorđević sa Fakulteta političkih nauka: „Odvratan je svet u kome svaki gest mora da donosi neku korist za onoga koji daje. Davanje bez interesa, kao i ljubav, fundament je ljudske sreće. (…) Mi se spontano, kao ljudi, organizujemo kada je teško, i to proizilazi iz autentične ljudske plemenitosti, uporne i nepobedive čak i u bolesnim društvima kakvo je naše. Istovremeno, plemenitost, saosećanje prema drugima, davanje a ne uzimanje, zajedno sa poštenjem, u takvim društvima predstavljaju vrstu otpora prema mejnstrimu i onome što on kod nas oličava“.

Mira Furlan iz Amerike daje odgovore u intervjuu za NIN pod naslovom „Pobuna je test za svakog od nas“, podsećajući na konstataciju Leonarda Koena da je Amerika kolevka najboljeg i najgoreg: „Dosta je zapanjujuće gledati slilke ogromnih repova pred radnjama na kojima blješte slova Guns. Što će se ovdje događati teško je pretpostaviti. Mi smo za svaki slučaj posadili povrtnjak!“.

I dodaje: „Ja sam imala privilegiju da devedesetih godina, u vrijeme naše velike ratne krize, ustanovim (na svoje čudo) da pripadam skupini kojoj se čini da joj je „dužnost“ da se pobuni. To je naprosto bio impuls kojem se nisam mogla oduprijeti. Bio je to test za sve nas. Test koji nam je pokazao tko smo. Ali svi smo različiti i svi imamo različite impulse koje treba poštovati.

Prije nego sam otišla, na samom početku rata, vjerovala sam da umjetnost može, mora i treba pokušati „spasiti svijet“. Činilo mi se da je bitno da „gradimo mostove“, da radimo zajedno, da primjerom pokažemo da je zajedništvo moguće, umjetničko, ljudsko zajedništvo, bez obzira na političke podjele. Tada tu ideju nitko nije mogao niti htio čuti. Ta ideja se tada čitala kao izdaja. Hoće li sada, nakon trideset godina, za tu ideju biti više sluha? Ne znam. Želim vjerovati da je tako. Ali je porazno, apsolutno porazno po sve nas, da se to pitanje uopće postavlja nakon trideset godina. Znači li to da pravog pomaka i pravog osvještavanja nema i da ga nikada neće ni biti? Želim vjerovati da nije tako.”

***

Kupujem pored ostalih novina i hrvatski Globus. Prodavačica samo što me nije izljubila, ne pamti kada je neko kupio te novine. Razumljivo, obično ima sve na internetu, ja imam potrebu da dodatno i držim u rukama da bih osetio novine, novinarstvo. Po temama, skoro identične situacije kao kod nas, osim što je u slučaju propasti turističke sezone Hrvatska privreda ugroženija od naše.

Novinari i mediji ne samo da traže, apeluju na pomoć od strane vlade, već sada i zahtevaju. Ali koji im je manevarski prostor. Kao i u Srbiji. Zaboravlja se da su mediji, novinari i informisanje stub odbrane i stabilizacije, smirivanja u svakoj vanrednoj situaciji. Bez novinara i medija sve bi bilo mnogo lošije.

Zbog toga opet zajedno moramo pronaći put očuvanja profesije i institucija koje će omogućiti još mnogo bolje informisanje.

Ista stvar je sa kulturom. Nemačka je pravi uzor. Ministrica Gruters rekla je na početku krize umetnicima i kulturnim radnicima: „Neću vas ostaviti na cedilu“ . I nije. Pomoć koju su dobili omogućila je umetnicima ne samo da prežive već i da normalno nastave da rade. Umetnost i kultura su stožeri. Kada se pogleda po čemu smo poznati u svetu, ponajviše po delima iz oblasti kulture, sada se može dodati i kreativnih industrija. Ne po nekoj drugoj industriji i proizvodnji. Naša kultura je deo našeg identiteta. I kako to sada nije važna. To je nerazmno. Zbog toga je važan i krizni štab za pomoć u ovim oblastima a ne samo za pomoć privredi ili za suzbijanje korona virusa. Zagreb ovih dana opet drmaju zemljotresi. Bilo bi važno da se ne samo ponudi pomoć već i pomogne. Stradale su i srpske institucije, ako ni zbog čega drugog.

***

Danas sve nekako gledam kroz dobročinstvo, nekoliko tekstova o podvigu Diane Budisavljević u spašavanju preko 10.000 srpske dece u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. Rediteljka dokumentarnog filma o Dianinoj borbi za tuđe živote, Dana Budisavljević, u Novostima najavljuje virtuelni muzej u kojem će svima biti dostupna građa koja je prikupljana tokom 10 godina priprema za snimanje filma, a u filmu je prikazan samo jedan mali deo. Raduje me što je priča o Diani Budisavljević veliki projekat a ne samo film. I ona i mi to zaslužujemo. Dana svedoči da je više od 90 odsto reakcija na film pozitivno i posebno je razveselilo što u svim tim reakcijama nema mržnje prema Srbiji. „Ljudi naprosto žele da se odnosi između dve države normalizuju“.

Velikog dobrotvora, mog komšiju Dan Tanu više viđam u novinama nego u zgradi u kojoj živimo. Optimističan je „Srbi su dali primer celoj planeti kako se treba ponašati. Nadam se da ćemo tako nastaviti da se ovako dobro ponašamo i kad pandemija prođe, pošto ćemo biti bolji od bilo koje zemlje“. E to jeste izazov, kako to izvesti? Kada bi svi imali dobrotu Dan Tane, bilo bi jednostavno.

***

Sjajni novinar Željko Pantelić, koji redovno piše u Nedeljniku, ovog puta u Vijestima objavljuje tekst pod naslovom „Ne fali nam slobodnih medija, fali nam slobodnih ljudi“. Vrlo poučan tekst, pronađite ga.