Bogati bogatiji, siromašni siromašniji i siromaštvo masovnije
Piše: Veran Matić
Velika je čast biti u društvu ljudi o kojima priča ceo svet, poput premijerke Novog Zelanda Jacinde Ardern, filozofa Jurgena Habermasa, reditelja filma „Parazit“, „oskarovca“ Bong-Joon-Ho, ekonomiste Tome Piketija, nobelovke Olge Tokarčuk.
Pogotovo sada kada se globalnom pandemijom mnogo toga dovodi u pitanje jer se traže novi modeli.
Branko Milanović je, prema nekim procenama, nabolji svetski ekonomista, kada je reč o nejedankosti, siromaštvu, i pominje se veoma oziljno kao kandidat za Nobelovu nagradu za ekonomiju. „Jedan od najumnijih i najproduktivnijih istraživača problema nejednakosti (Angus Diton): U ovoj fascinantoj knjizi (Globalna nejednakost), Milanović uspešno artikuliše područje istraživanja nejednakosti unutar i između zemalja na najjasniji mogući način. Obavezno štivo” Toma Piketi
Jedna od prvih knjiga Radija B92 u ediciji „Apatridi“, davne 1994. godine, bila je upravo knjiga Branka Milanovića „Protiv nacizma“.
Tada nam je tumačio političke prilike i prirodu Miloševićevog režima: Ko ga i zašto podržava? Zašto su uvedene sankcije i koliko će trajati?
Branko Milanović: Globalna nejednakost
U poglavlju „Šta dalje?“
„Važno je da shvatimo da je ovde neophodno postići optimalan odnos tri promenjljive: to su stope rasta za siromašne (i mnogoljudne) zemlje, migracija i održivost životne sredine. Sa stanovišta smanjivanja globalnog siromaštva i nejednakosti, migracija i razvoj siromašnih zemalja su ekvivalentni procesi: siromašni postaju bogatiji, bilo u svojojoj ili nekoj drugoj zemlji. Naravno, sa stanovišta politike, to nije isto. Pohvalni cilj povećanja dohotka mora se uravnotežiti sa zahtevima ekološke održivosti. Tu bi, u načelu, najveću žrtvu morali podneti bogati. Drugim rečima, ako zbog podizanja životnog standarda današnjih siromašnih (bilo kroz migraciju ili brži rast u Africi i Aziji) ekološka ravnoteža bude poremećena, ograničenja rasta treba postaviti bogatima. Znam da je to veoma nepopularan predlog dok velika recesija traje ili se okončava, ali verujem da su razlozi na kojima počiva neoborivi.“ (2016).
Tih ranih devedesetih, radio je u Svetskoj banci u Vašingtonu, ne kao neki nacionalni delegirani kadar, već odabran na konkursu. Redovno je pomagao B92 na najrazličitije načine. Kako bih smanjio troškove putovanja, redovno sam odsedao kod njegove porodice. I uvek je prvo veče bilo posvećeno druženju sa njim i Mihajlom Mihajlovim. Ispitivali su me u prvom satu o svim detaljima, o svemu što se događa puno su znali. Bili su izuzetno posvećeni borbi protiv ratova, Miloševića,… Meni je to bilo punjenje energetskih baterija, provetravanje glave, puno novih ideja… ali je bilo i neprijatnih momenata kojih se sećam, kao što je onaj kada me je u neko doba probudio Saša Mirković da me obavesti da je ceo grad oblepljen posterima, kampanjom protiv mene i njega i Radija B92… (Za šta je kasnije Bil Montgomeri svedočio u NIN-u da mu je Zoran Đinđić priznao da je to organizovao Beba Popović uz pomoć Željka Mitrovića…), pa kada je novinar Tanjuga preneo lažnu vest da sam od jednog kongresmena tražio bombardovanje Beograda…
Fasciniralo me je Brankovo pamćenje detalja iz političkog života, njegove jednostavne, a opet ubedljive, analize. Veliki fan fudbala, tako veliki da putuje na utakmice i preko kontinenata.
https://pescanik.net/sva-moja-svetska-prvenstva/
Njegovi tekstovi veoma su razumljivi zainteresovanoj javnosti.
Naši političari skloni su da angažuju razne belosvetske političare „stručnjake” za savetnike.
A imamo ljude kao što je Branko Milanović, koji je izuzetan stručnjak i patriota, sa izvanrednim ekspertizama u oblastima koje su važne i za ekonomiju i politike našeg regiona, naše zemlje, koje niko ne konsultuje.
Danas kada imamo izazove koji zahtevaju precizne stručne analize stanja ekonomije u svetu, izvanredne ekspertize, inovativne predloge zasnovane na jasnom uvidu u stanje i moguće opcije… konsultovati Branka Milanovića bar jednom mesečno, od prvorazrednog je nacionalnog interesa svakog odgovornog političara, patriote, akademika, naučnika…
U svakom slučaju, ponosan sam što poznajem ljude kao što je Branko.
***
Sa predstavnicima Koalicije za dobročinstvo i Građanskih Inicijativa, Kancelarijom za saradnju sa civilnim sektorom, dogovaramo se kako da predstavimo stanje u kojem je civilni sektor, perspektive i potrebe, kako ovaj važan deo društva ne bi bio egzistencijalno ugrožen, jer obavlja veliki posao, kada je reč o građanima sa socijalnim, zdravstvenim potrebama, onima na marginama, koje ne vide institucije… Istraživanja govore o tome da se fokus donatora preusmerio u najvećoj meri ka pomoći državi, državnim institucijama, što je i normalan refleks u pandemiji. Ono što brine jeste činjenica da se obim donacija smanjuje, ali i zbog toga što se organizacije civilnog društva mnogo manje koriste za distribuciju pomoći ranjivim grupama iako su se pokazale, često, kao mnogo efikasnije od institucija sistema, uz to često pokrivaju i sektore koje država uopšte ne pokriva. U isto vreme, smanjuju se budžeti u opštinama, tako da imamo na delu dramatičan rast nejedankosti, povećanje siromaštva na jednoj strani… ne znamo da li i bogatstva sa druge strane (u našoj zemlji), ali vidimo loše moguće scenarije. Zbog toga Vlada Republike Srbije mora što pre da se formira i da damo predloge za urgentno usvajanje: oslobađanje donacija u hrani od svih nameta, u prvom redu PDV, jer glad je tu, i moramo se suočiti sa tom činjenicom kao humano društvo. Moramo praviti užu koordinaciju aktivnosti (Vlada – nevladin sektor) kako bismo pokrili sve potrebe, moramo stimulisati doniranje i pobrinuti se da pomoć bude što efikasnije iskoordinirana.
***
Danas, kao da je neko izdao naređenje vodećim ljudima u zdravstvenim ustanovama, veoma je teško doći do spiska potreba. Jedna zdravstvena ustanova iz unutrašnjosti, poslala je zahtev jednoj ambasadi za uređajem koji košta više od 150.000 evra. Iz ambasade kažu da nemaju budžet i pitaju Fond B92, Srpski filantropski forum šta možemo da uradimo. Zovemo predstavnika zdravstvene ustanove da proverimo da li je uređaj za pomoć za COVID ili redovni rad… Odjednom povlačenje, rezervisanost, videće prvo ko smo i proveriće sa ministarstvom da li je u redu da traže ovu vrstu podrške.
Izuzetno je važna koordinacija, i mi smo svakom zahtevu prilazili uz ozbiljne pripreme, koje uključuju i proveravanje kod Ministarstva zdravlja. Bilo bi vrlo štetno da, iz bilo kojeg razloga, zdravstvene ustanove budu zatvorene za informacije o potrebama, a da ne budu zadovoljene od strane nadležnih institucija. Za svaku je pohvalu potreba da se uvede red, ali treba imati u prvom planu interes pacijenata, ali i zdravstvenih radnika, da imaju sve što im je potrebno u borbi protiv koronavirusa.
Nastavljamo sa nabavkama, o četiri ponude za pokretni rendgen za Šabačku bolnicu odlučiće donator, a predstavnik bolnice će potvrditi da odabrani model odgovara. Nastojimo da uređaj što pre bude na raspolaganju, jer su potrebe trenutne.
Donacije.rs otvaraju novi grad, Kraljevo, lokalni partner Lokalni front… Dobrodošla je pomoć svakoga ko može i želi da pomogne.
***
Imao sam duži sastanak sa članovima Komisije koja treba da se bavi istraživanjem činjenica o nestalim bebama. Reč je o članovima komisije iz redova udruženja roditelja. Interesovalo ih je iskustvo o radu Komisije za istraživanje ubistava novinara. Ono čime će se baviti, neuporedivo je, ali verujem da neka iskustva i izazovi kroz koje smo prošli mogu koristiti.
Bavio sam se ovom temom i kao urednik u B92, nekoliko ozbiljnih istraživačkih emisija smo uradili. Razgovor me podsetio na scene koje su se često događale, da me nesrećni roditelji ujutro čekaju ispred zgrade, da ispričaju svoju priču.
Sećam se i ovacija na kraju filma „Šavovi“, koji je producirao još jedan prijatelj iz Amerike, Uliks Fehmiu, a glavnu ulogu Drinke izvanredno odigrala Snežana Bogdanović. Ovacije koje su dobili prisutni roditelji…
Uliks jednom prilikom reče: „Lajt motiv u filmu je svakako onaj ’prihvati, biće ti bolje’, a ustvari je potpuno suprotno. Nekada ne bi trebalo i ne bismo smeli da prihvatimo neke stvari”… Rekao sam danas da se fokusiraju kako bi što pre rešili neki od slučajeva. Tri rezolucije Saveta Evrope obavezuju zemlju da učini sve da pomogne svima koji će se uključiti preko aktivnosti Komisije koja je formirana.