Blokada solidarnosti i bezbednosti

Piše: Veran Matić

To znači da od 18. jula više nećemo moći da računamo na visokog predstavnika za slobodu medija Harlema Dezira, kome je istekao trogodišnji mandat.

Jedan od njegovih poslednjih tvitova odnosio se upravo na zaštitu novinara koji izveštavaju sa protesta u Srbiji.

Zanimljivo je da su od 57 zemalja, članica OEBS-a, podršku Deziru uskratili ambasadori Azerbejdžana i Tadžikistana, a on je više puta kritikovao te dve države zbog tamošnje loše medijske situacije.

Albanija je, kao predsedavajuća, pokrenula postupak izbora, ali tek u decembru, na ministarskom sastanku možemo očekivati da ćemo dobiti novog (ili starog) visokog predstavnika OEBS-a za medije.

Prema pravilima OEBS-a, umesto predstavnika za slobodu medija, ne može biti privremeno imenovani neki drugi ljudi, kao što je to slučaj u nekim drugim telima OEBS-a.

Ovo je velika šteta jer nam je Beč, bio i ostao, jedna od ključnih tačaka za podršku medijskim reformama i slobodi informisanja.

Naročito u vreme COVID-19 krize i političkih previranja, poput nedavnih demonstracija, kada je po evidenciji UNS-a, napadnuto i ometano u radu 28 medijskih radnika.

Misija OEBS-a u Beogradu veoma snažno podržava sve aktivnosti oko Medijske strategije, medijskih reformi, i biće izuzetno velika direktna šteta ako ova podrška oslabi. Misija OEBS-a u Prištini i ambador Jan Braatu, izuzetno su važni za unapređenje demokratskih procesa na Kosovu.

Izuzetno je važno graditi demokratske institucije, pravnu državu, stvarati jake temelje slobode medija i novinarstva, graditi kapacitete, infrastrukturu, jer svet koji znamo, raspada se pred našim očima.

Organizacija koja u imenu ima saradnju i bezbednost, obezglavljena je za narednih šest meseci, najmanje. To nije samo simbolika, već još jedan poziv na uzbunu, na odgovornost da se stvaraju naši lokalni mehanizmi solidarnosti i bezbednosti…

U isto vreme, sve snage treba uložiti u ubrzane evropske integracije. U ovom tenutku, jedina ozbiljna sredstva, neophodna u svim oblastima života, mogu dolaziti samo iz evropskih fondova.

***

Sa ograničenjima vezanim za kontakt, rad od kuće, povećava se  količina posla. Zoom i slične aplikacije omogućavaju lakše organizovanje sastanaka, i njihov broj raste, kao kada redovno odgovarate na e-mail poruke, progresivno se povećava količina primljenih poruka i komunikacija… (kada ne odgovarate, brzo zamire).

Danas sam učestvovao na dva sastanka u isto vreme. To nije ni normalno, ni produktivno.

A o vezanosti za stolicu da i ne govorim. Jedino što me spašava jeste srazmerno povećavanje vremena posvećenog trčanju, vežbama i jogi, skoro svakog dana. To je puna revitalizacija organizma.

***

Jedan od zanimljivijih razgovora je bio sa Nevenom Marinovićem na temu stvaranja podrške kroz investicioni fond socijalnim preduzećima, onima koji na različite načine doprinose zapošljavanju osoba sa invalildetom, sa mentalnim teškoćama, iz marginalnih grupa. Ili onih koji pomažu ranjivim grupama svojim radom. Ili i jednima i drugima. Fond B92 je osnovao nekoliko socijalnih preduzeća u kojima su angažovane žene koje su doživele porodično nasilje, ili su sa  socijalnim potrebama.

Smart kolektiv koji vodi Neven ima razvijeno iskustvo u ovoj oblasti, ekspertizu, puno projekata.

Ima sjajnih malih preduzeća, kojima je neophodna podrška za stabilnije poslovanje, za stvaranje razvojnih mogućnosti, za korišćenje i unapređenje tržišta, izvoza.

Sjajno je što ima društveno odgovornih kompanija, banaka na čiju podršku možemo računati u stručnim savetima, ali i sredstvima…

Smart kolektiv koji je deo Koalicije za dobročinstvo, realizuje ovaj veoma vredan projekat. U proteklih 15 godina, podržali su preko 7.000 društvenih inovatora da razviju inovativne i održive biznis modele za rešavanje društvenih i ekoloških problema.

Jedna od sada već razvijenijih „bebica” iz ovog svojevrsnog inkubatora, već izvozi na zahtevno tržište Sjedinjenih Američkih Država, druga je razvila sjajnu multi priču sa proizvodnjom i uslugama, uključujući ranjive grupe i rad i neophodne dnevne boravke.

Treća  razvija inovativni biorazgradivi materijal za pakovanje…

Kada bismo se malo više bavili ovakvim projektima, razvojnim idejama, inovacijama, verujem da bi se lakše pronalazila sredstva, da  bismo razvojem stvarali kapacitete za zapošljavanje…

Društvena odgovornost postaje sve više suština biznisa i kada je reč o tradicionalnim kompanijama. Nove okolnosti, takođe, u potpunosti daju argumente za razvoj socijalnog preduzetništva.

Verujem da postoji ozbiljan prostor da ovo bude tema bar za jednog državnog sekretara u budućoj Vladi Republike Srbije.

***

Izašli Nedeljnik, NIN, Vreme,  Novi magazin… Pokušavam da „upijem” duh nedelje.

Dominiraju protesti i rezultati. Ljilja Smajlović u tekstu „Olako izgovorena mržnja“, naglašava koliko malo znamo o tome ko su mladi sa društvene margine, šta je uzrok besa: „Zar ne bi bilo bolje da i vlast i opozicija urade sve što mogu da ih privuku, pridobiju, zaposle, prevaspitaju, ako treba? Postoje onolike harvardske studije po kojim su nenasilni protesti deset puta efikasniji način pritiska na vlast od nasilnih. Možda će ih ubediti primer hongkonških studenata, koji pridobijaju simpatije milliona sugrađana kada policija protiv njih upotrebi prekomernu silu, ali ih isto toliko izgube kada sami prvi nasrnu na policiju”.

Dragana Pejović u NIN-u postavlja važno pitanje kojim treba što pre da se pozabavimo: „Zašto su građani sa umišljajem nasilni prema medijima? Kako su mediji od sluge javnom interesu postali krivci i meta nezadovoljstva? I zašto u svima njima, redom, građani personifikuju omražene politike? A na početku svih početaka, odgovorom na pitanje – da li smo, dozvolivši da nasilje nad novinarima bude institucionalno nekažnjivo, dozvolili da postane i društveno prihvatljivo?”

Sutra imamo sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara, na kojem ćemo pokušati da dođemo bar do nekih odgovora na ova suštinski veoma aktuelna i važna pitanja.