Privreda Archives

Kako je forinta ubrzano gubila vrednost u evrima, mađarska centralna banka bila je prinuđena da nekoliko puta poveća kamatnu stopu, sve do više od 15 posto. Na taj način se održava vrednost dugova i obveznica u forintama.

Ono što bi nas trebalo najviše da brine jeste to da se pojavljuju zabrinjavajući „stagflacioni“ znaci jer proizvodnja malaksava (mada cene rastu) iako još nije sišla u međugodišnji minus.

Rat u Ukrajini dodatno je užario tinjajući sukob hrvatskog i srpskog plinskog i naftnog tržišta, a mogao bi dovesti i do njihovog potpunog razdvajanja. U konačnici, to bi moglo biti dobro za međusobne odnose jer se vlasti više neće jedna drugoj petljati u energetske politike.

Kako je dolar novac u koji se beži, njegov kurs apresira. Što može takođe da stvori dodatne probleme onima koji drže rezerve u drugom novcu.

Uvođenje sankcija Rusiji, kad je reč o Srbiji, ne znači samo neku deklaraciju nego podrazumeva i niz drugih krupnih poteza, pre svega onih koji treba da odgovore na pitanje šta ćemo s NIS-om.

Balkanske zemlje izvan zone evra moraće u dužem razdoblju da računaju sa značajno višim kamatnim stopama. I otežanim uslovima za ubrzani privredni rast jer će dugovi morati da se vraćaju, a ne da se neprestano refinansiraju.

Narodni poslanik Đorđe Pavićević pozvan je i kao predstavnik izborne koalicije Moramo i kao univerzitetski profesor da objašnjava politički sistem i delovanje stranaka. U razgovoru za Novi magazin on tumači namere pokreta Ne davimo Beograd kojem pripada, ali i ključnih političkih aktera, pre svega predsednika Srbije i vladajuće stranke.

Predsednik Vučić i ministar Mali možda imaju ideju da oko nove godine podignu penzije (zbirno do 20 odsto) i plate (12,5 odsto), što bi bilo popularno, a da zatim dizgine ekonomske politike u Srbiji prepuste MMF-u i na njega prebace odgovornost za nastavak reformi.

U privredi kratkoročnost onemogućava preduzetništvo jer je očekivani vek preduzeća kratak, a u politici trajnost stranaka jer je očekivani broj prilika za pobedu na izborima mali.

Ključno pitanje fer razvoja kreativne ekonomije jeste kako preći put od pravičnih do pravednih društvenih i ekonomskih odnosa, a obezbediti održivu produkciju, slobodu stvaralaštva i osigurati ostvarivanje opšteg interesa u kulturi? Jednom rečju, biti fer prema ljudima i okruženju.

Vladimir Gligorov: Forinta

Dimitrije Boarov: Inflacija ne usporava

Energetski razvod

Vladimir Gligorov: Novi monetarni režim

Dimitrije Boarov: Teško do novih sankcija

Vladimir Gligorov: Održivost javnog duga

Đorđe Pavićević: Nije pokret za spas Srbije nego – Vučića

Dimitrije Boarov: Sukob sa Evropskom unijom

Vladimir Gligorov: Kratkoročnost

Nova paradigma kreativne ekonomije: Izazovi u predvorju „doba imaginacije“

"Strano", a naše

Nikola Vukobratović novi predsjednik SKD-a "Prosvjeta"

Boris Dežulović - Novi Sad ili Nikad

Sekulić: Stepinac i Velimirović su "sveci razdora"

Devet krugova pakla sudskog procesa

Boris Dežulović - Novi Sad ili Nikad

NADISTORIJSKI PUTOKAZ: U šta gleda Antonija Čeč?

Boris Dežulović - SOS za Slavoniju

ŠTA JE JAVNI SERVIS

O NAMA

PRATITE NAS