Ivana je zaposlena, ambiciozna, mlada žena. Od skoro je i majka jedne devojčice. Obaveza ima preko glave. Posao zahteva posvećenost više od klasičnog radnog vremena, ćerkica traži svoje, a tu su i obaveze prema roditeljima, njenim i suprugovim. Ipak, ona sve stiže. Uspeva i više od toga.

U Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona hrane, oko 83 kilograma po glavi stanovnika. Ako se uzme u obzir da pola miliona ljudi u Srbiji živi ispod granice apsolutnog siromaštva, od čega 100.000 dece, jasno je zašto postoji čvrsto uvreženo verovanje da je bacati hranu “grehota”.

Ako je suditi po Zakonu, upravljanje otpadom u Srbiji je potpuno regulisana oblast. Njime se, između ostalog, uređuju vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja, odgovornosti i obaveze u vezi sa tim, nadzor, kao i druga pitanja od značaja. Upravljanje otpadom bi trebalo da bude i jeste delatnost od opšteg interesa. A da li je u praksi tako? Nažalost, pokazalo se da nesanitarne i divlje deponije zauzimaju mnogo veće površine od sanitarnih deponija, a još više poražava podatak da na takvim mestima završi barem petina svog komunalnog otpada koji se napravi.

Proleće je konačno stiglo i svi se radujemo dužim i toplijim danima i uživanju u lepom vremenu. Takođe, mnogi od nas će narednih nekoliko vikenda posvetiti tradicionalnom prolećnom čišćenju, odnosno izbacivanju svega nepotrebnog, kako iz naših domova, tako i dvorišta i bašta.