Ekologija Archives

Cijenu globalnog prelaska na čiste tehnologije plaćaju nerazvijene države poput Konga i Gvatemale, čiji se rudni resursi iskorištavaju, a siromašno stanovništvo radi u ropskim uvjetima. Na velikoj klimatskoj konferenciji u Glasgowu o tome, međutim, nije bilo riječi – cilj skupa je uvjeriti javnost da se sve može promijeniti tako da sve ostane isto.

U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog otopljavanja, političari klimaju glavom, ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Ima li spasa za našu planetu?

Ribari koji imaju dozvole za ribolov, objavili su danas da su na reci Tisi uhvaćene dve jedinke ruske (dunavske) jesetre - strogo zaštićena vrsta u Srbiji, koja se nalazi pod trajnim lovostajem.

Više od stotinu lidera obećalo je, na konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu, da če okončati seču šuma i eroziju zemljišta do kraja decenije, kao i da će u pošumljavanje biti uloženo 19 milijardi dolara.

Dužnosnica UN-a Patricia Espinosa upozorava da će izostanak odlučnih koraka dovesti do nesigurnosti pristupa hrani, masovnih migracija i porasta terorizma i nasilja.

Osam godina. Gromoglasni poziv za buđenje. Sat glasno otkucava. To su tri ključne rečenice iz izvještaja Programa UN za životnu sredinu (UNEP), objavljenog u utorak 26. oktobra.

Uprkos impozantnom broju učesnika, klimatski samit u Glazgovu samo će pokazati da je svet još dalje od rešavanja problema globalnog zagrevanja nego u Parizu 2015.

Kako bi skrenuo pažnju na negativne efekte koje subvencije za fosilna goriva – ugalj, naftu i gas, imaju na klimatske promene, a time i stanovništvo na planeti, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavio je video u kome jedna od najpoznatijih izumrlih životinja, dinosaurus, u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih Nacija poziva svetske lidere da prestanu da podržavaju upotrebu fosilnih goriva.

Prema nizu novih procena Sjedinjenih Država, klimatske promene više od pukog menjanja okruženja prete da trajno i opasno preoblikuju globalni bezbednosni pejzaž, zaključak je serije novoizrađenih procena američkih vojnih, obaveštajnih i bezbednosnih zvaničnika.

Iako klimatski modeli uglavnom staju na 2100. život će se nastaviti i posle te granice. Novo istraživanje o posledicama klimatskih promena daje nam uvid u to kakvi scenariji su mogući u dalekoj budućnosti, a izbor je još uvek u našim rukama.

Zelena eksploatacija

Klimatske promene su postale kimatska kriza

Dunavska jesetra, strogo zaštićena vrsta ribe, pronadjena u Tisi

Do 2030. prestati sa sečom šuma – dogovor lidera u Glazgovu

Pasivnost – put u katastrofu

Zašto UN daju još osam godina za spas od ekološke katastrofe?

Klimatske promene: od lošeg ka gorem

„Ne biraj izumiranje“ – dinosaurus poziva čovečanstvo da ukine subvencije na fosilna goriva

Izveštaji: Globalno zagrevanje moglo bi da izazove sukobe u neuralgičnim tačkama sveta

Šta će biti sa klimom posle 2100. godine?

ANEM, UNS, NUNS i Lokal Pres: Neregularnost i netransparentnost procesa projektnog sufinansiranja

Midhat Kapetanović: Moji Zemunci

Apel stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja na prestanak primene sile

Midhat Kapetanović: Samo zajedno

Slomljena vilica pravde

Midhat Kapetanović: Samo zajedno

Ljudi koji kriju lice

Sofija Mandić - Fokus

ŠTA JE JAVNI SERVIS

O NAMA

PRATITE NAS